Koliko vredi diploma?

Koliko u Srbiji vredi znanje, koliko se vrednuju diplome, ali i koliko je trnovit put do uspeha, objasnila nam je Jelena Dumić, mlada naučnica vredna svake pažnje.

Studije na Katedri za srpski jezik završila je 2017. godine sa prosekom 9,89. Dve godine kasnije, masterirala je na Kembridžu. Trenutno ima dva zvanja - diplomirani profesor jezika i književnosti, koje je stekla na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i master teorijske i primenjene lingvistike Univerziteta u Kembridžu. Dobitnik je stipendije Peksim fondacije. Trenutno je nezaposlena.

1. Zbog čega diploma na osnovnim akademskim studijama, kao i na master studijama Filološkog fakulteta nije dovoljna?

Diploma sa osnovnih akademskih studija je u praksi bezvredna bez završenih master studija jer je u Srbiji sistemski udešeno da tržište rada ne prepoznaje zvanja stečena nakon osnovnih studija. Primera radi, ja sam položila 47 ispita na osnovnim studijama srpskog jezika i književnosti, ali sam u seoskoj osnovnoj školi u kojoj sam radila na zameni svrstana u grupu nekvalifikovanog osoblja. Drugim rečima, da je direktorka škole u tom trenutku mogla da pronađe bilo koga drugog, ja nikada ne bih bila primljena ni na tu zamenu sa tom svojom diplomom. Kada se uzmu u obzir i drugi faktori, da se broj dece u školama iz godine u godinu smanjuje, da se zbog teške ekonomske situacije sve manje ulaže u nauku i kulturu, kao i da se zbog partokratije, korupcije i nepotizma sprovodi negativna selekcija kadrova, onda postaje jasno da ni diploma sa master studija ne garantuje zaposlenje u struci većini studenata Filološkog fakulteta. Na kraju krajeva, ima li boljeg primera od Ene Nedić, profesorke srpskog jezika, koja je spalila sve svoje diplome i licence ispred Skupštine, uz konstataciju da je obrazovanje obezvređeno?

2. Kako komentarišete pojavu ružičaste televizije na sajtu Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu?

Kao vid samopromocije v.d. dekana prof. Ljiljane Marković, koja nakon svih skandala i pravnog haosa u koji je uvukla Filološki fakultet dleko više šteti ugledu tog fakulteta od pomenute televizije. S tim u vezi, ne razumem zbog čega je sporan jedino Pink, a nisu, recimo, televizija Kopernikus ili Novosti, koji takođe promovišu prof. Marković na potpuno isti način na sajtu Filološkog fakulteta.

3. Kako je biti deo Kembridža?

Biti deo Kembridža je velika čast jer postajete deo jedne ogromne tradicije, ali je to istovremeno i ogroman akademski izazov jer će vas Kembridž suočiti sa svim vašim slabostima i jasno vam staviti do znanja kako nauka zaista funkcioniše. Utisci verovatno variraju od studenta do studenta, te bi se o tome moglo naširoko raspravljati, ali sam sigurna da za sve studente Kembridž predstavlja neprocenljivo životno iskustvo.

4. Da li ste se u Srbiju vratili za stalno?

Budući da sam bila stipendista Peksim fondacije, koja obezbeđuje stipendije za studente iz Srbije i Severne Makedonije koji dobiju ponudu da pohađaju master studije u Kembridžu, moja je ugovorna obaveza da se zaposlim u Srbiji i provedem u radnom odnosu minimalno dve godine nakon okončanja master studija u Kembridžu. Da li to znači da sam se u Srbiju vratila za stalno, to ni ja ne mogu u ovom trenutku sa sigurnošću da tvrdim. Stvari nisu jednostavne, te svakako postoje argumenti "za" i "protiv" ostajanja u stranoj zemlji. Kada je Engleska u pitanju, verujem da bih na taj način života mogla da se naviknem jer mi je i tokom boravka u Kembridžu prijala racionalnost, staloženost i profesionalnost kojom se odlikuju Englezi, ali ne mogu da kažem da bih i pri takvoj odluci rado spalila sve veze sa Srbijom.

5. Kakav je njihov školski sistem u odnosu na naš? Da li su prilike za zaposlenje bolje?

Kada su studije na Kembridžu u pitanju, jedna od ključnih razlika u odnosu na naš sistem je ta što se ne provodi vreme na fakultetu od jutra do mraka, što je kod nas nastupilo sa bolonjskom reformom visokog obrazovanja. Predavanja traju 2-3 sata svakog dana, ali su studenti primorani da intenzivno rade nekad i po 14 sati dnevno sprovodeći istraživanja ili spremajući ispite kako bi postigli ono što se od njih traži. Postoji samo jedan ispitni rok, te u engleskom sistemu ne smete da dozvolite sebi da padnete na nekom od ispita ili da ne ispoštujete rok za predaju rada. Vrednuje se kreativno i kritičko mišljenje, dok je u potpunosti eliminisano reproduktivno učenje, koje je još uvek dominantno na našim fakultetima. Visoke ocene se ne dele šakom i kapom, što je kod nas uveliko postala praksa na postdiplomskim studijama. Ne toleriše se bilo koji vid neakademskog ponašanja, a naročito ne plagiranje. Pošto u Engleskoj vlada elitistički sistem u visokom obrazovanju, diplome sa Oksforda i Kembridža praktično garantuju zaposlenje studentima po okončanju studija, a mnogi ih vide i kao put do sticanja višeg statusa u engleskom društvu.

6. Koje su to oblasti filologije koje vas najviše zanimaju?

Glavna tema mog master rada na Kembridžu bila je da se osmisli i sprovede eksperiment kako bi se uporedila kognitivna obrada imeničke i glagolske metonimije u odnosu na kontrolne primere sa doslovnim značenjem. U Kembridžu sam imala priliku da se upoznam sa eksperimentalnim lingvističkim metodama i mogu slobodno da kažem da mi se naročito dopadaju eksperimentalne discipline koje su u razvoju, a to su na prvom mestu eksperimentalna semantika i pragmatika. Takođe me interesuje problematika jezičkih poremećaja (tu pre svega mislim na autizam i šizofreniju), pa se nadam da će moje dalje obrazovanje i stručno usavršavanje ići i u tom pravcu jer verujem da bi naša zemlja imala velike praktične koristi od toga.

7. Šta biste poručili mladim brucošima koji će upisati Filološki fakultet u Beogradu?

Da završe osnovne studije u Srbiji, ali da postdiplomske studije upišu na ozbiljnim univerzitetima u inostranstvu i da se po okončanju tih studija vrate u Srbiju kako bi menjali stvari na bolje. Da ne idu kroz život linijom manjeg otpora i da ne dopuste sebi da se utope u Domanovićevo "mrtvo more", već da se usude da ostvare svoje snove, ma koliko ih ovo društvo sputavalo.

8. Da li je na Filološkom fakultetu bilo profesora koji su vas sputavali?

Bilo ih je, svakako. Međutim, ja sam imala tu sreću da sam uspela da prevaziđem te prepreke i da me potom prime na Kembridž, dok mnoge druge kolege to, nažalost, nisu uspele. U čitavoj priči, najžalosnije je što po tom pitanju Univerzitet i dalje ništa ne preduzima, pa se novinski stupci neretko pune pričama o tim osobama, umesto da tema budu profesori koji nas podržavaju i inspirišu tokom studija. 

9. Kada biste radili na Filološkom fakultetu u Beogradu, šta biste promenili a šta bi ostalo isto?

Pre svega, ukinula bih komunistički model samoupravljanja jer je on ozvor anarhije na svim fakultetima, te s razlogom nijedan ozbiljan univerzitet u svetu ne funkcioniše na tim principima. Druga stvar koju bi trebalo objasniti svim dekanskim garniturama na Filološkom fakultetu jeste da novac koji se prikuplja od školarina studenata, kao i iz drugih izvora, ne treba samo da se razrezuje na plate zaposlenih, već treba stvarati bolje uslove za studiranje i istraživanje, a to podrazumeva nabavljanje knjiga iz inostranstva, opremanje jezičkih laboratorija, pretplatu na strane časopise i slično. Ono što mi se dopada, to je svakako činjenica da se na Filološkom fakultetu izučava veoma mnogo različitih jezika, nacionalnih književnosti i kultura. To je svojevrstan pogled u svet raznovrsnosti i različitosti, te ja ne bih ukidala nijednu studijsku grupu bez obzira na trenutno interesovanje studenata.

10. Kako se stiže do cilja?

U svim oblastima života potrebno je mnogo odricanja i ulaganja u sebe da bi se stiglo do vrhunskih rezultata. Ovde se obično filozofira o nekakvim vanserijskim talentima, genijalnosti i slično, iz čega proizilazi da se veliki ciljevi postižu sa lakoćom ili preko noći jer je to dar koji je pojedincima dat od Boga, dok su svi ostali po rođenju ostali uskraćeni za taj dar. Međutim, na Zapadu veoma brzo shvatite da se iza svakog velikog uspehakriju veliki rad i, pre svega, upornost jer put ka uspehu gotovo nikad nije pravolinijski. Takođe, i kad uspete da postignete neki dobar rezultat, kao što je to bio slučaj sa mojim master radom, na kraju dana uvidite da svaki uspeh ima svoju cenu, te vam se usput nametne i dilema da li ste voljni da tu cenu plaćate i u budućnosti. I upravo je to, po mom dubokom uverenju, najvrednije saznanje koje sam stekla na Kembridžu, kako zaista izgleda put do postizanja naučnog rezultata i kako zaista izgleda život osoba koje se ozbiljno bave naukom.

SKINI APLIKACIJU