Došlo je vreme za pitanje: Zimnica, da ili ne?

Tradicionalni običaj pripreme zimnice ima svoje zagovornike i protivnike. Prvi tvrde da je u pitanju važan porodični čin, a drugi da je to gubljenje vremena...

Ukus ljubavi koja leči

 Da, ja pravim zimnicu i ne mislim da je to gubljenje vremena, naprotiv. To je dar ljubavi kroz zalogaj mojoj porodici. To je tradicija, miris mamine kuhinje, prijatnost sećanja na detinjstvo i radost otvaranja prve tegle ajvara ili džema od šljiva. Domaća zimnica ima ukus ljubavi, a ljubav leči, dakle, veoma je zdrava. “Ubijanje” zbog hranjenja je svojstveno našem rodu, tako da je to koliko “ubijemo povrće” pripremajući zimnicu zanemarljivo u odnosu na dobit od lepog zalogaja kad zima zagudi. Termičkim obrađivanjem hrane često se gube neka nutritivna svojstva namirnica, pre svega vitamina rastvorljivih u vodi. Zato se i savetuje da smanjimo dužinu kuvanja hrane i da spremamo ono što ne zahteva dugo krčkanje.

 Iz Kolumbovog doba
S druge strane, imate i zimnicu, poput turšije i kiselog kupusa, koja potpuno zadržava prirodna svojstva povrća. Kolumbovi moreplovci preživeše dugu plovidbu i osvojiše nove svetove jedući kiseli kupus – on ih je spasao skorbuta, bolesti nedostatka vitamina C. U svakom slučaju, zimnica nije bolesna hrana. Bolje rečeno, zaslužuje više preporuka od brze hrane, lisnatog peciva, masnog bureka, jeftinih mesnih prerađevina, koncentrovanih slatkiša, gaziranog pića, proteina u prahu na kilo u prvoj teretani....

 
Foto:pixabay

Ljubav iz rerne za ovu zimu!
Kada napravite sataraš po vašem ukusu, stavite ga, onako vrelog, u oprane tegle i zatvorite originalnim poklopcem. U rerni poređane tegle zagrevajte na 100 stepeni sat vremena. Sutradan ih ohlađene izvadite iz rerne i ostavite na polici ostave u kojoj držite samo vašu zimnicu. Prijatno i uzdravlje.

Problematičan pristup

Zimnica je dobra opcija za skladištenje hrane preko zime, ukoliko se pripremi na dobar način. Nažalost, veliki procenat zimnice koja se danas priprema je veoma problematična zbog korišćenja štetnih sredstava za konzerviranje.

 Šećer, alkohol, dim...

Beli šećer je veoma štetan, a masovno se koristi za pripremanje džemova. Istraživanja pokazuju da sposobnost imunosistema drastično slabi kako se povećava količina unetog belog šećera. Za konzerviranje povrća najčešće se koristi sirće, koje je takođe vrlo štetno jer se pravi od alkohola. Istraživanja pokazuju da unos malih količina alkohola u velikoj meri slabi čovekovo fizičko i mentalno zdravlje. Sušenje na dimu jeste sledeća jako loša tehnika konzerviranja hrane. Poznato je da muve ne sleću na dimom sušene proizvode jer znaju da je to otrovno. Kuvanjem (bez korišćenja štetnih konzervanasa) uništava se veliki deo hranljivih sastojaka iz voća i povrća. 

Najbolje tehnike konzerviranja: 
1. Sušenje biljaka na suncu. U početku se suše u hladu, a zatim direktno na suncu. Na ovaj način može da se skladišti veliki broj plodova.

2. Ceđenje biljaka i sokovi uskladišteni u vakuumirane plastične savitljive kanistere. Na tržištu se mogu naći kanisteri od pet litara. Oni ne dozvoljavaju prodor vazduha prilikom istakanja soka i omogućavaju da se sokovi ne kvare više meseci.

3. Čuvanje plodova u hladnom i suvom podrumu koji ima protok vazduha, uz povremeno uklanjanje plodova koji počinju da trule.


Glas javnosti 

SKINI APLIKACIJU