SEĆANJE NA EKS-JUGOSLOVENSKU LEGENDU: Uz Čolu, Bregu i Vajtu svi pevamo njegove pesme, ne znajući da ih je on napisao, a on je bio HEROJ U OVA ŠUGAVA VREMENA (VIDEO)

Postoje te neke sjajne pesme koje svi pevamo, i ne znamo da im je on autor, a danas važe za večne hitove. Sve njih napisao je Duško Trifunović. Rođen je na današnji dan  1933. godine u Sijekovcu kod Bosanskog Broda - srpski književnik, pesnik za decu, televizijski autor, romanopisac, dobitnik mnogih nagrada ­ i eks-jugoslovenaka legenda.

Oko tri stotine njegovih pesama je komponovano i snimljeno. Trifunović je objavio preko 85 knjiga, poezije je najviše, a napisao je i četiri romana. Kada je 1992. izbio ratau Bosni dolazi  u Novi Sad, a celokupna imovina i književno delo u rukopisu su uništeni. Od onoga što je znao napamet, ponovo je napisao i objavio šest knjiga pesama i dva romana, pa je tako njegovo književno delo ipak sačuvano.

Duška Trifunovića sećamo se kroz priču sa njegovim potomkom Darkom Trifunovićem, čiji su otac i pokojni pesnik bili braća od stričeva.

- Kada sam počeo da pišem te moje knjige o zločinima u Srebrnici i još po nešto, u jednom razgovoru kažem Dušku: “Lakše je tebi čiko, tebe će i posle mnogo godina pamtiti, pevati i voleti, mene već osuđuju zbog ove moje beletristike”. A Duško me pogleda onako kao je on znao i samo reče “Šta bi dao da si na mom mestu”, što je stih jedne od njegovih najpoznatijih pesama-počinje priču beogradski stručnjak za bezbednost.   

 Duško je poslednje godine života proveo u Novom Sadu, preminuo je 2006.godine i po sopstvenoj želji počiva na brdu Čerat, u Sremskim Karlovcima, a na njegovom grobu uklesani su stihovi koje je opevao Goran Bregović sa svojim bendom "Prijatelji bivši i budući, pamtite me po pesmama mojim". 

- On je voleo Branka Radičevića i kao Branko odabrao je da počiva u Karlovcima, obojica su rođena na Savi, jedan u Slavonskom brodu drugi u Sjekovcu kod Bosanskog broda. I eto u smrti ih razdvaja samo brdo, napominje mlađi Trifunović čega su se sve on i deda-stric doticali u razgovorima.

- Inače novinari su se veoma ogrešili o Duška, pisalo se da živi u nemaštini I zato spava u neznam kakvom krevetu. Međutim pored toga što je bio vise čovek duha neko dobara, znao je šta vredi. Jednom sam nudio da mu zamenim  tu škrinju sa četiri starinska ćilima i čaršavom preko, ali nije pristao. Rekao je “drugi put ćemo o tome”. Desilo se da svatim posle nekog puta i dok je postavljao sto, natera me da legnem na taj “njegov krevet”. U životu se bolje njisam odmorio nego tih sat vremena- napominje Duškov sinovac.  

Kao urednik Omladinskog programa radio Sarajeva Duško je dovodio u program ondašnje popularne muzičare sarajevske rok scene.

Postao je poznat i po saradnji sa rok sastavom “Bijelo dugme”, a iz te saradnje su se izrodili hitovi “Glavni junak jedne knjige”, “Bluz za moju bivšu dragu”, “Pristao sam, biću sve što hoće”, “Milicija trenira strogoću”, “Šta bi dao da si na mom mestu”, “Kako biti heroj u ova šugava vremna” i  “Ima neka tajna veza” koja je u stvari priča o zatvorskom stražaru koji odlazi u penziju.

Tu je i saradnja sa Zdravkom Čolićem i “Glavo luda”, koju je komponovao Kornelije Kovač, kao “Malo pojačaj radio”, “Rijeka suza i na njoj lađa”, “Da mi nije ove moje tuge”, “Ljubomora”, “Srce je čudna zvijerka”. Sa Arsenom Dedićem napravio je “U nameri da budemo isti”, Seidu Memiću Vajti poklonio je najpoznatije pesme “Zlatna ribica”, “Ne očekuj da te iko razume”, “Griješio sam”, “Bilo mi je lijepo s tobom”, “Princ iz bajke”, “Cimciraste šamšare”, Život je maskembal”, ”Čovjek bez problema”, “Pesmu, Sarajevu”, i mnoge, mnoge druge. 

Njegovo Sarajevo bilo je ono o kome je pavao Monteno, ono, ono o kome piše Nele Karajlić, ono koje sa raspadom SFRJ vise nije bilo isto, veli Duškov rođak.   

Jednu od najlepših “Ti si mi bila u svemu naj, naj, naj” otpevao je Davorin Popović i “Indeksi”. A među njegovim pevačima su Jadranka Stojaković i Neda Ukraden Poslednja pesma koju je Duško Trifunović dao da se otpeva bila je “Ima nešto u tom što me nećeš”, i izveo je Željko Joksimović.

Kako mlađi Trifunović kaže Duško je svoje tekstove besplatno ustupao muzičarima, a kada su mu govorili da je na njegovim stihovima Bregović zaradio slavu i bogatstvo nije dao da se reč kaže o njemu, jer je sve pevače, koji su pevali njegove pesme, doživljavao kao prijatelje i svoju decu kao što su to i njegovi sin i ćerka Severin i Ana.

- Kucao je na staroj pisaćoj mašini, iz doba Krigera, očekivao sam samo da se pojavi Zlata Petković i počne da piše na njoj. Nudio sam da mu kupim kompjuter. Nije hteo ni da čuje. Govorio je da mašina daje ritam njegovim stihovima. Govorio je da zato voli da spava u vozu jer pružni pragovi daju ritam njegovim snovima. Sećali su ga na prvi posao, posle filozofskog fakulteta kada je radio u “Đuri Đakoviću”koji je u ono vreme pravio i vozove. Zato je govorio da je “teška industrija” njegova najličnija pesma, priča sinovac Trifunović.    

 (Glas javnosti/ O.S.)

SKINI APLIKACIJU