Samostalni umetnici između doprinosa i pomoći države

Umetnici su posebno ugroženi krizom nastalom usled pandemije. Filmovi i serije se ne snimaju, predstave ne igraju, koncerti ne održavaju, a galerije su zatvorene. I u Srbiji su umetnici bez posla, a samostalni i bez primanja. Evropska unija je napravila urgentan program pomoći za svoje članice. Šta je uradila naša zemlja?

Glumica i slobodni umetnik Tamara Krcunović navodi da je ona sa svojim kolegama bila prinuđena da odustane od statusa samostalnog umetnika jer poslodavci nisu hteli da ih zaposle, a razlog tome navodi bruto iznose plata koje poslodavac treba da obezbedi nekome ko ima status samostalnog umetnika, te da poslodavac zbog visine doprinosa pre bira da zaposli one koji su u stalnom radnom odnosu.

Status slobodnog umetnika se odnosi na pojedince koji nisu u stalnom radnom odnosu već su otvorili svoje agencije na osnovu kojih se isplaćuju honorari, a umetnik sam isplaćuje doprinose u iznosu od otprilike 250 evra. Ona kaže da su u mnogo povoljnijem položaju oni koji su pri udruženjima jer je onda država dužna da isplaćuje minimalac. Veruje da se zakon koji je na snazi ne pokazuje dobro u praksi, i ističe kako poslednjih 25 godina nije otvorena nijedna nova institucija kulture niti je donet novi zakon.

Navodi da u Francuskoj umetnici dobijaju bespovratnu finansijsku pomoć od države, dok 30.000 dinara mesečno, koliko je planirano u naredna tri meseca u Srbiji, umetnicima sa agenicijama odlazi na porez.

Naglašava da ne zna mnogo ljudi koji su u statusu samostalnog umetnika, jer je država prinudila umetnike da otvore svoje agencije i time obezbedili sebi poslovne prilike i način isplate honorara, te da se onda vode kao slobodni umetnici.

Ivana Dedić ističe da je nekoliko zakona u oblasti kulture koja će olakšati rad u umetnosti u pripremi i da se trenutno nalaze u različitim fazama.

SKINI APLIKACIJU