PUTINOV OMILJENI MISLILAC: Šta svet navodi na raskomadavanje Rusije?
Autor: Glas javnosti
Ivan Iljin je izvanredno poznavao zapadnu filozofiju i kulturu, a od 1922. neprestano živeo na Zapadu (ili, možda, upravo zbog toga), čuveni ruski filosof Ivan Iljin je svoje zemljake u emigraciji uvek upozoravao da budu trezveni i oprezni.
Govorio je: „Gde god da se mi, ruski nacionalni emigranti, nalazimo u našem rasejanju, moramo uvek da pamtimo da nas drugi narodi ne shvataju i ne poimaju, da se plaše Rusije, da ne saosećaju s njom i da su uvek spremni da se raduju svakom njenom slabljenju. Samo je jedna mala Srbija nagonski saosećala sa Rusijom, ali ne znajući je i ne poznajući je. (…) U ostalim zemljama, među drugim narodima, mi smo nepoznati i nepopularni”.
Po Iljinu, to su uočili ruski velikani poput Puškina i Lomonosova, koji su primetili rusku „neevropejsku” prirodu. Dostojevski i Danilevski su shvatili da Evropa ne samo što ne poima Rusiju, nego je i ne voli; savremenost samo potvrđuje ove teze. Razlozi tog nepoimanja i otuđenosti u Zapadnoj Evropi su, pored nepoznavanja ruskog jezika, pre svega verski. Evropom je od iskona vladao Rim – prvo paganski, pa papski, koji je usvojio mnogo toga paganskog: „Grčka veroispovest, odvojena od svih ostalih, daje nam naročiti nacionalni karakter”, govorio je Puškin.
Iljin veli: „Rim nikada nije odgovarao našem duhu i karakteru. Njegova samouverena, moćna i surova volja uvek je bila odbojna za rusku savest i rusko srce. A grčku veroispovest mi smo primili na tako samosvojan način, ne menjajući je, da se o njenom grcizmu može govoriti samo u uslovnom, istorijskom smislu”.
Takođe, Iljin kaže da je Zapadu tuđe rusko shvatanje sveta, prirode i čoveka. Zapadnjaci su gordi, i ne žele da se udubljuju u druge i drugačije svetove, koji se razlikuju od njihovog sveta. Gordost je uvek kratkovidost i bezizlaz.
U svom tekstu „Nemačka – glavni nacionalni neprijatelj Rusije”, Iljin piše: „Rusi, koji su makar nekoliko godina živeli u Nemačkoj između dva rata, videli su da se Nemci nisu odrekli „pohoda na Istok”, od osvajanja Ukrajine, Poljske i Pribaltika, i da spremaju novi pohod protiv Rusije. (…) Cilj Nemačke nije bio „oslobađanje sveta od komunizma”, pa čak ne ni osvajanje novih zemalja na Istoku, nego istrebljenje stanovništva u najvažnijim ruskim oblastima i naseljavanje u njima Nemaca. Njihov plan je bio zamišljen odavno:
1. razoriti i oslabiti Rusiju ratom i revolucijom;
2. istrebiti rusku nacionalnu inteligenciju pomoću boljševika (to je stari nemački metod „obezglavljivanja” naroda, uspešno primenjen na Saksonce, Čehe i Zapadne Slovene),
3. po mogućnosti, istrebiti rusko stanovništvo u zauzetim oblastima (odatle gladni i goli i bosi u konclogorima, prinudni rad u Nemačkoj, sistem uzimanja talaca, itd; aušvicki krematorijumi za Jevreje bili su samo generalna proba za masovno istrebljenje u osvojenim oblastima);
4. naseliti i ponemčiti okupirane oblasti;
5. raskomadati ostatak Rusije (demagogijom među ruskim nacionalnim manjinama) i svuda postaviti marionetske germanofilske vlasti.”
Rat koji je Hitler pokrenuo protiv Rusije bio je ukorenjen u srednjovekovnom germanskom imperijalizmu. Iako žestoki antikomunista, Iljin nije imao iluzije – Hitleru nisu smetali komunisti na vlasti u SSSR-u, nego je hteo slom istorijske Rusije.
Iljin je, u svom ogledu „Šta svet navodi na raskomadavanje Rusije?” istakao da ruska imperija nije uništila ni asimilovala ni jedan od malih naroda na svojoj teritoriji, dok su Germani to činili od samih svojih početaka. U doba Karla Velikog, od Danske do Dunava bilo je slovenskih plemena – Bodrića, Ljutića, Ukra, Pomorjana, Serba i drugih. Od njih nije ostalo ništa. Germani su ih napadali, ubijali njihove plemenske vođe i ugledne ljude, uništavali svaki otpor i na silu krštavali u rimokatolicizam slovenska plemena, čime je otpočinjala ubrzana germanizacija.
Iljin je 1950. upozoravao da je nemačka propaganda uložila ogromna sredstva u razbijanje Rusije, naročito u ukrajinski separatizam; ukazivao je da će posle pada komunizma mnogi vlastoljupci uz pomoć zapadnih sila, krenuti da osvoje vlast u Rusiji, ali i da će „svetska zakulisa” od svojih planova komadanja Rusije odustati tek ako doživi potpuni poraz.
Iljin je podsećao da je 1917. svako od zemlje u ravolucionarnom haosu otimao šta je hteo: Englezi su potapali rusku flotu pod izgovorom da bi boljševici mogli da je koriste; Nemci su osvojili Ukrajinu i stigli do Volge i Dona. Čim padne komunizam, krenuće opet – diplomatske i vojne pretnje, otimanje sirovina, podmićivanje pojedinaca, partija i masa, organizovanje najamnih bandi, stvaranje marionetskih vlada, produbljivanje građanskog rata po kineskom modelu.
Iljin dodaje: „A nova Liga naroda pokušaće ponovo da uspostavi „novi poredak”, posredstvom rezolucija donetih bez ruskog prisustva (Pariskih, Berlinskih ili Ženevskih), usmerenih na gušenje i razgranju nacionalne Rusije. (…) Ali za nas je poučno to što su evropski političari počeli da pričaju o panevropskom ujedinjavanju i komadanju Rusije! Odavno slušamo te glasove… Svetska zakulisa sahranjuje jedinu i jedinstvenu nacionalnu Rusiju. Nije to pametno. Nije to dalekovido. Žuri se u mržnji i beznadežno je zauvek.”
Nije nimalo slučajno što je Iljin omiljeni Putinov mislilac. A i Srbi bi mogli mnogo toga da nauče od Ivana Iljina...
IZVOR: Društvene mreže
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
