Nekada se Nova godina slavila danju: Naši preci su bez nauke znali da odrede datume
Kultura
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Mesec je imao 28 dana, iz jednostavnog razloga, jer postoje četiri mesečeve mene.
Stari srpski kalendar nam dokazuje da su naši preci potpuno razumeli ono što danas zovemo elektromagnetno zračenje sunca, koje traje sedam dana, pa smo zato i u starom kalendaru imali sedmicu.
Mesec je imao 28 dana, iz jednostavnog razloga, jer postoje četiri mesečeve mene.
Dakle, mi smo narod koji je razumeo nebeska tela i koji je živeo potpuno u skladu sa prirodom.
Mesec je imao 28 dana, iz jednostavnog razloga, jer postoje četiri mesečeve mene.
Dakle, mi smo narod koji je razumeo nebeska tela i koji je živeo potpuno u skladu sa prirodom.
Stari srpski kalendar za prvu godinu uzima pretpostavljeni kraj biblijskog potopa, oko 5509. godina p.n.e, a to je približno rezultatima naučnih istraživanja koja su se bavila dokazivanjem potopa.
Srbi nisu obeležavali početak nove godinu noću, nego danju, u podne.
Naši preci se nisu plašili Boga, oni su ga poštovali i sve su radili u njegovu slavu.
Naši preci se nisu plašili Boga, oni su ga poštovali i sve su radili u njegovu slavu.
Srpski narodni ili Stari kalendar bio je zvanični kalendar srednjovekovnih srpskih država od 1219. godine kada ga je u crkveni kodeks uvrstio Sveti Sava i to je trajalo sve do Berlinskog kongresa 1878. godine.
Foto: facebook
Mnogi spomenici datirani su po njemu, a najstariji sačuvan je iz šestog veka. Na spomeniku caru Lazaru i izginulim ratnicima na Gazimestanu (Mramorni stub), koji je podigao njegov sin despot Stefan Lazarević, jasno piše da se Kosovska bitka dogodila 6897. godine.
Glas javnosti
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
