Naš čuveni pesnik je umro "tragajući" za neostvarenom ljubavi

Aleksa Šantić, jedan od najvećih pesnika ovih prostora, preminuo je 1924. godine

Umro je sam, nakon neostvarene ljubavi sa Eminom Sefić kojoj je napisao istoimenu pesmu.

A evo ko je bila Emina, slavna mostarska lepotica..

U kući imama Sefića živeli su Šantićeva sestra i zet. Aleksa je neobično voleo svoju sestru kojoj se ispovedao i često je posećivao njen dom. Tako je jednog dana u komšiluku sreo imamovu kćer. Emina Sefić tek se “zacurila”, a priče o njoj kružile su po celoj čaršiji.

Mladići su govorili da Sefićeva kćer nije žensko, već “dženetska hurija” – lepotica iz raja.

Tako je te čarobne noći 1903. godine nastala jedna od najlepših pesama srpske ljubavne poezije. Objavljena je u novinama i svi su saznali koga slavni pesnik voli. Glava kuće Šantića Aleksin brat smatrao je da je njegov mlađi brat žestoko zabrljao time što je “po novinama telalio” o ćerki imama Sefića.


Foto: Instagram

Plašio se da će ovaj potez mladog pesnika oterati mušterije iz radnje i da će Šantići morati maltene da beže iz Mostara.
Međutim, imam Salih Sefić ostao je mušterija u “magazi” Šantića, a Mostar nije zamerio na pesmi ispevanoj a “anđelu na zemlji”. Šta više, sve glasnije se pevalo sokacima ovog hercegovačkog grada.

Mlada Emina doveka je ostala Šantićeva čežnja.

Udala se sa 16 godina za jednako lepog Avdagu Koludara i rodila mu je četrnaestoro dece. Kako je i sama pričala svojoj deci, sa Aleksom Šantićem nikada ni reč nije razmenila, ali sećala ga se do kraja života.

Njega i njegovih uglancanih cipela i pantalona tako opeglanih da se o njih čovek mogao poseći. Sećala se žalovitog glasa kojim je pevao u avliji, kao i da mu muslimani Mostara nikad neće zaboraviti činjenicu da je poštujući njihova verska pravila zazidao prozore svoje nove kuće jer su u komšiluku bila ženska deca.
Koluder Emina preminula je 1967. odine.

Po predanju, kada je poznati bosanski pevač sevdalinki Himzo Polovina čuo da je Emina preminula otišao je kod Sevde Katice iz Donje mahale, koja je bila poznata po usmenom kazivanju narodnih pesama.

Tako i tada nastala je poslednja strofa sevdalinke o Emini.

“Umro stari pjesnik, umrla Emina,
Ostala je pusta bašča od jasmina,
Salomljen je ibrik, uvelo je cvijeće,
Pjesma o Emini nikad umrijet neće”

Praunuka lepe Emine je ništa manje lepa Alma Ferović-Fazlić, magistar londonske Kraljevske muzičke akademije, koja je nastupala i sa Eltonom Džonom.

Pre dve godine snimila je “Eminu”, pesmu posvećenu njenoj prabaki.

EMINA

Sinoć kad se vraćah iz topla hamama,
prođoh pokraj bašče staroga imama.
Kad tamo u bašči, u hladu jasmina
s ibrikom u ruci stajaše Emina.

Ja kakva je pusta! Tako mi imana,
stid je ne bi bilo da je kod sultana.
Pa još kada šeće i plećima kreće,
ni hodžin mi zapis više pomoć neće!

Ja joj nazvah selam. Al moga mi dina,
ne šće ni da čuje lijepa Emina,
već u srebrn ibrik zahvatila vode,
pa niz bašču đule zaljevati ode.

S grana vjetar puhnu, pa niz pleći puste
rasplete joj njene pletenice guste.
Zamirisa kosa, ko zumbuli plavi,
a meni se krenu bururet u glavi!

Malo ne posrnuh, mojega mi dina,
al meni ne dođe lijepa Emina.
Samo me je jednom pogledala mrko,
niti haje, alčak, što za njome crko!

Umro stari pjesnik
umrla Emina
ostala je pusta
bašča od jasmina.

Salomljen je ibrik
uvelo je cvijeće
pjesma o Emini
nikad umrijet neće.



Glas javnosti

SKINI APLIKACIJU