INTERVJU Glasa javnosti: Akademik, prof. Radmila Tonković: Knjiga - NEBESKE HEROINE SVETA je fascinirala ceo svet, ali ne i Srbiju, jer se kod nas ne prašta svetski uspeh, možda samo posthumno

Morate imati u vidu, da su žene borbeni piloti heroji SSSR / Rusije, jedine u II svetskom ratu ratovale protiv nemačkih fašista, i taj heroizam se mora poštovati i ceniti.

Mnoge od njih sam lično upoznala i doista sam fascinirana njihovim rodoljubljem i odlučnošću da život daju za svoju Otadžbinu, a da su istovremeno skromne i jednostavne i veoma zabrinute narastanjem fašizma u svetu u zadnjih nekoliko decenija.

                                    **********

Glas javnosti: Vi ste naučnik, novinar, publicista, to sve nije čudno, ali bar meni je nejasno otkud Vaša Ljubav prema NEBU i visinama?

Radmila Tonković: Da, ja sam se obrazovala na svetskim univerzitetima i stekla nekolike diplome, ali sam posle ljubavi prema motociklima, svoja interesovanja i ljubav usmerila prema nebu i letelicama, najpre istorijski, a potom i profesionalno radeći 23 godine u Komandi Ratnog vazduhoplovstva i Protivvazdušne odbrane. U tom elitnom kolektivu vojnih pilota i vazduhoplovnih inženjera od 400 muškaraca imala sam počasno mesto dame-profesionalca u radu na najsavremenijoj i najsofisticiranijoj tehnici i tehnologiji, gde sam obavljala izuzetno odgovorne, delikatne i tajne zadatke kao jedini akreditovani i opunomoćeni prevodilac i potpisnik za avijacijsku tehniku i uputstva i za istočnu i za zapadnu avio-tehniku i naoružanje. Moji saradnici su to visoko cenili i više puta me odlikovali i nagradili najvišim nagradama i ordenima, koja mnogi od njih nisu dobili u svojim sjajnim karijerama i to me čini veoma ponosnom, a ja sam na te nagrade uzvraćala potpunom predanošću poslu, bez radnog vremena, bez napora, bez poštede. I danas sa velikim zadovoljstvom učestvujem u svim aktivnostima mojih divnih pilota i pružam im svaku vrstu pomoći u radu sekcija, konferencija, klubova, sećanja i pomena na naše stradale kolege itd.

GJ: Vaša knjiga NEBESKE HEROINE SVETA 2019. uvrštena je u Fond Kongresne biblioteke u Vašingtonu (Library Congress of Washington), a u FAI (Međunarodnoj vazduhoplovnoj federaciji) je proglašena za jedinstvenu, praktično enciklopediju svetskog vazduhoplovstva.

R.T: Iskreno, nisam ja pisala ovu knjigu zbog slave, niti sam očekivala nagrade i priznanja. Pisala sam je iz duše i u nameri da proslavim vazduhoplovstvo kao elitnu profesiju i sport, kojima mogu da se bave samo posebni i odabrani psiho-fizički najdarovitiji ljudi. Tačni su Vaši podaci za priznanja iz Vašingtona i Švajcarske (FAI), a ja bih još dodala, da je knjiga u Rusiji uvrštena u udžbenik za vazduhoplovne akademije (za školovanje pilota i inženjera), što je izvanredan uspeh za jednog stranca i dosta retka pojava u nauci, i knjiga je najpre objavljena na ruskom jeziku (ja sam prevodilac), pa se tek onda pojavila na našem srbskom jeziku. Inače, knjiga je do sada imala 61 promociju u 13 država sveta (Srbija, Rusija, Crna Gora, Republika Srpska, Kipar, Grčka, Nemačka, Liban, Češka, Slovačka, Francuska, Argentina, Jermenija) i svuda doživela izuzetan uspeh i priznanja. U našoj dragoj Srbiji sam dva puta nominovana za „Nagradu grada Beograda“ i u velikoj konkurenciji oba puta zauzela drugo mesto, dok su pobednici bili politički podobniji...ali, važno je učestvovati i čast je biti i predložen.

GJ: Da li Vam je možda dozlogrdilo da su muškarci ti koji

"stvaraju" istoriju, idu na Mesec, o svemu odlučuju, mada se to sad pomalo menja...I, da li je možda Vaša knjiga "ženska osveta" da je, recimo i lepši pol u mnogim "muškim poslovima", bar ravnopravan s muškarcima, ako ne i bolji?

RT: Na ovo Vaše pitanje ne bih mogla baš potvrdno da odgovorim, ali principijelno je svet u kojem živimo sazdan i stvoren za muškarce, koji lakše i ležernije žive od žena, a i profesionalno su više plaćeni i povereni su im važniji projekti i unosniji poslovi. Ja nisam feministkinja, ma šta to značilo, jer ne zaboravite, da sam veći deo svoje karijere živela i radila sa muškarcima, ali sa najnaprednijima, najobrazovanijima i najuspešnijima, koji su i meni priznali uspehe. Ali, definitivno svuda, u celom svetu, žene moraju više da rade i da se stalno dokazuju i izbore svoje mestu i u karijeri i u životu uopšte. Ja sam upoznala mnogo jače, inteligentnije, upornije i ostvarenije žene od mnogih muškaraca, ali neosporno žene žive na nekoliko „frontova“ i moraju stalno da se dokazuju kao majke, domaćice, profesionalci, a da su pritom i lepe i negovane, što nije ni lako, ni jednostavno. Zato su žene u mojoj knjizi PRAVE HEROINE u najneobičnijoj i najmuškijoj sferi i životnoj oblasti – u osvajanju NEBA i to su apsolutno najslobodnije žene u najpozitivnijem značenju SLOBODE kao najuzvišenijem čovekovom cilju u životu. I sebe smatram apsolutno slobodnim čovekom!

GJ: Kada ste u Americi predstavljali Vašu knjigu, prema onom što sam čitao, prva reakcija je bila: kako neka Srpkinja može to da napiše?

RT: Veoma sam teško podnela tu opasku, zar je tako važnu i retku knjigu-svetsku enciklopediju mogla da napiše tamo NEKA Srbkinja, a ne pametna Amerikanka, Nemica, Francuskinja, što se može svakojako tumačiti, ali ja sam prepoznala pokušaj nipodaštavanja našeg SRBSKOG naroda i to me je zabolelo, te sam demonstrativno napustila tu promociju....A onda je došlo pravo zadovoljenje iz te iste Amerike, ali sa još višeg mesta - Fond Kongresne biblioteke u Vašingtonu (Library Congress of Washington) je prepoznao PRAVU JEDINSTVENU SVETSKU KNJIGU-ENCIKLOPEDIJU i PRAVU SRBKINJU. Iskreno verujem, da kvalitet mora da pobedi. Stigla su i brojna izvinjenja i reagovanja, ali naknadna i meni nepotrebna.

GJ: Pažljivo sam pregledao Vašu knjigu "Nebeske heroine". Rađena je encikopedijski precizno, čujem da ste je pripremali preko deset godina. Da li ste imali bilo čiju pomoć?

RT: Da, uložila sam velike napore i mnogo vremena, punih 10 godina, u stvaranje i pisanje enciklopedije „NEBESKE HEROINE SVETA“, ali mi nije žao, jer je, nakon 15 mojih knjiga, ovo moje životno delo. Proputovala sam celu planetu Zemlju, jer o ženama u avijaciji nemate zabeleženih podataka u arhivama, zbog čega sam morala da ih pronađem, snimim, zabeležim, dobijem raritetne fotografije i potpise kao autorizaciju za tačnost činjenica u njihovim biografijama. Sva putovanja, prikupljanje materijala i dokumenata sam lično finansirala, a zatim sam sama obradila i uobličila i dizajn i sadržaj knjige, kao i finansiranje štampanja, uz nesebičnu podršku moje divne porodice – supruga i dvojice sinova. Na promocijama moje knjige širom sveta su se stručnjaci čudili da sam ja jedini autor, jer u svetu takav obiman i ozbiljan poduhvat rade timovi stručnjaka po oblastima, i to je za mene najveći kompliment za moj trud i rad. Knjiga je fascinirala ceo svet, ali ne i Srbiju, jer se kod nas ne prašta svetski uspeh, možda samo posthumno. Tako tek odnedavno slavimo i naše velikane Teslu, Pupina, Milankovića... komentar je suvišan!

GJ: Imam utisak, možda se varam, da ste fascinirani Rusijom i Ruskinjama, i njihovim dometima u vazduhoplovstvu?

RT: Ja sam fascinirana svim svojim heroinama u knjizi i nikome nisam davala prednost, jer su sve one posebne i dostojne poštovanja i u profesionalnom, i u istorijskom smislu. Sve moje dame-piloti, avio-inženjeri, konstruktori, projektanti, sportski rekorderi su jednako važne i uspešne u raznim uslovima, na raznim kontinentima, u raznim društveno-političkim uređenjima, u raznim religijama i svi vazduhoplovci u svetu su jedna velika porodica, u šta sam se ja uverila, s obzirom da sam toplo primana na svim svetskim meridijanima.

Morate imati u vidu, da su žene borbeni piloti heroji SSSR / Rusije, jedine u II svetskom ratu ratovale protiv nemačkih fašista, i taj heroizam se mora poštovati i ceniti. Mnoge od njih sam lično upoznala i doista sam fascinirana njihovim rodoljubljem i odlučnošću da život daju za svoju Otadžbinu, a da su istovremeno skromne i jednostavne i veoma zabrinute narastanjem fašizma u svetu u zadnjih nekoliko decenija. Mene su kao počasnog člana primile u svoje Udruženje „Aviatrissa“, čime se veoma dičim, organizovale su nekoliko izuzetnih promocija moje knjige i na jednoj je prisustvovao i lično ministar odbrane Ruske Federacije Sergej Šojgu. Tako se odaje veliko poštovanje autoru i njegovom delu, dok kod nas ministri za takvu podršku „nemaju vremena“!

GJ: Niste zapostavili ni "ostatak sveta", naravno ni Srbiju? Ali primetio sam da ste zapaženo mesto dali Sofiji Dunđerski, Nj.K.V. Kraljici Mariji, Milici Sondermajer? Pominjete i Vukosavu Marjanović, prvu ženu doktora nauka u Srbiji.

RT: Što se tiče pomenutih dama iz Srbije, ja sam ih istakla kao jedinstvene u svetu u ulozi „kuma“ prilikom krštenja i osveštavanja letelica, što je bio jedinstven običaj u celom svetu u istoriji avijacije, a činodejstvovali su pravoslavni sveštenici u Kraljevini Jugoslaviji. Želela sam da pokažem, da je svaka država jaka onoliko koliko ulaže u svoju vazduhoplovnu tehniku i tehnologije kao najrazvijenije i najsofisticiranije domete nauke. Sve opisane dame u mojoj knjizi i njihova uloga u avijaciji su afirmativne, napredne i izuzetne, te kao takve predstavljaju svoje države u onoj meri u kojoj su i prikazane.

GJ: Evo, sad, otkriva se da je naša PVO u NATO-agresiji na Srbiji uspela da OBORI DVA "Nevidljiva stelt aviona" i "pošalje ih u penziju". Kako objašnjavate da smo mi, iako slabo opremljeni, uspeli što niko uspeo nije?!

RT: U NATO-agresiji na Srbiju 1999. godine avioni „stelt“ tehnologije („nevidljivi“) F-117A su otkriveni na ratnom nebu starim ruskim radarom, za koji su prethodne godine NATO- posmatrači tražili da se uništi kao zastarela tehnika (novi savremeni zapadni radari ne „vide“ avione „stelt“ tehnologije). Ove DVE NATO-letelice je oborio tim 3. raketnog diviziona 250. raketne brigade srpske PVO starim ruskim raketnim sistemom „NEVA“, takođe zastarelim, po NATO-standardima! Slobodno se može reći, da je ova legendarna jedinica naše PVO PRVA i JEDINA u istoriji ratovanja oborila dva F-117A, do tada ponos američke ratne industrije, čija je proizvodnja posle tih obaranja obustavljena. Ovi hrabri raketaši su oborili još letelice F-16CG i B-2 i nisu imali sopstvenih gubitaka u ovom neravnopravnom okršaju Davida i Golijata i ostadoše nepokoreni. Potvrdila se Njegoševa mudrost – „Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka.“

GJ: I ja, često pišem o političarima, o šahu, šahistima, glumcima, kulturi, novinar sam, ali nisam ni Čerčil, ni De Gol, ni Gari Kasparov, ni Čarli Čaplin...Prevedeno, kakva su Vaša lična letačka iskustva?

RT: Preletela sam sve svetske meridijane u velikom broju letelica sportskog, civilnog i vojnog vazduhoplovstva...videla sam celu Zemljinu površinu iz ptičije perspektive...boravila sam šatlu u „Zvezdanom gradu“ u Podmoskovju, kao i u mnogim simulatorima...bila gost u mnogim svetskim avio-školama...i presrećna sam, što nikada NIKO NIJE POGINUO za vreme moje profesionalne karijere u avijaciji.

GJ: Pominjete i Če ge Varu i napominjete da avion nikada nije upotrebio u privatne svrhe?!

RT: Če je revolucionar i idol više generacija širom sveta, kojeg karakterišu moral i odanost visokim idealima, pa i njegov odnos prema (ne)upotrebi aviona u privatne svrhe sve govori. Tek tokom druženja sa njegovom kćerkom i boravka u njegovoj rodnoj kući-muzeju u Rosariju (Argentina) ja sam shvatila veličinu i etiku ovog izuzetnog čoveka, kojeg je letenju učila majka, a rođeni ujak je bio prvi pilot-lovac Argentine. A Če se borio za slobodu Kube!

Jedinstveno!

Danas su pali i ne postoje takvi moralni principi i ljudi sve uzurpiraju čim se domognu vlasti.

GJ: I na kraju, ko ste Vi?

RT: Ja sam zauvek zaluđena i inficirana avijacijom kao neko ko je u svemu u životu težio ka savršenstvu, ka perfekciji, jer u avijaciji možete da pogrešite samo jednom i nikada više, a da ne biste pogrešili, morate da se konstantno usavršavate i ozbiljno učite i radite, radite...ROĐEN DAPUŽE LETETI NE MOŽE!

(Glas javnosti - Vladan Dinić)

SKINI APLIKACIJU