Jelena Tomašević otkrila da njena ćerka ne voli javno da se eksponira: "Samostalna je, treba da ima svoj svet"

Pevačica u iskrenom intervjuu priča o porodici, karijeri i svemu što je proživela na oba fronta ali i suprugu Ivanu Bosiljčiću sa kojim ima ćerku Ninu.

Jelena će 14. marta u pratnji simfonijskog orkestra RTS-a održati koncert u Sava Centru i tako obeležiti dve decenije rada.

U pratnji će biti simfonijski orketstar RTS-a i moj bend. Inače, to je 20 godina od pesme "Jutro", i na neki način 20 godina moje karijere. Poseban koncert, meni veoma drag. Sve pesme koje ste voleli svih ovih godina će biti u malo drugačijem aranžamanu, odnosno u aranžmanima simfonijskog orkestra RTS-a i zato je ovaj koncert poseban.

• Kažete 20. godina, da li su vam brzo prošle ove dve decenije?

- Ovo je simbolično obeležavanje od pesme “Jutro” jer je te 2005. godine sve krenulo uzlaznom putanjom, saradnja sa Željkom Joksimovićem, prvi album “Panta rei”, moje učešće u filmu “Ivkova slava”, zatim “Oro” na Evroviziji. To je lep sled okolnosti koji je moju karijeru podizao na viši nivo. Sve se lepo nadovezivalo na žiriranje “Pinkovih zvezdica”, zatim na album “Ime moje” i na najdraži nastup sa maestrom Andreom Bočelijem. Svakako za mene najlepsi muzički momenat koji sam mogla da doživim u ovom poslu.

• U tih 20 godina je stalo mnogo lepih emocija, trenutaka, uspešnih koncerata. Kada evocirate uspomene, koja pesma je za vas posebna?

- “Gde si bilo jare moje”, izvorna pesma koju sam pevala celog života akapela, naučila sam je kao dete kada sam počela da igram folklor u KUD-u Abrašević u Kragujevcu i pevačkoj grupi “Smilje”. Ta pesma je postala nekako moj simbol. Onda sam je sa grupom “Biber” obradila, a kada je Željko čuo tu obradu, napisao mi je pesmu “Jutro”. Da mi nije bilo “Jareta” ne znam da li bi se pesma “Jutro” uopšte desila. U tom smislu obe pesme su me obeležile za ceo život. Pesma “Jutro” u svetu pop muzike, a tradicional “Gde si bilo jare moje” od početka mog bavljenja muzikom.

• Koncert u Sava Centru, 2019. godine je i te kako bio emotivan za vas, naročito što je tada na binu izašao i vaš suprug. Da li ste mu sada pripretili da vas pripremi za tako nešto?

Jelena Tomašević je zamalo odustala od muzike

Sad više nema iznenađenja za mene, jer posle toga sve mogu da očekujem (smeh). To je stvarno bilo jako stresno za mene, na lep način. Nisam očekivala da će izaći. Nisam ga ni videla od reflektora koji svima nama na bini bije pravo u oči. Dok sam pevala, pogled mi je bio spušten na dole, a kada sam podigla glavu, videla sam njega kako stoji ipred mene, šokirala sam se. Suzdržala sam se, nisam zaplakala, ali na kraju kada sam otpevala “Gde si bilo Jare moje”, publika je ustala i aplaudirala nekoliko minuta, ja nisam mogla da izdržim, suze su same tekle, jer sam videla i mnogo ljudi koji plaču u publici. Baš je bio poseban momenat, energetski. To su predivni momenti za ceo život, koje ne možeš da isceniraš, a koje koncerti takvog tipa daju, zato jedva čekam taj 14. mart i Sava Centar, jer su emotivni ti naši susreti.

• S obzirom na to da je vaša ćerka veoma talentovana i da svira klavir, možda je sada red i da vas ona iznenadi izlaskom na scenu?

- Ona nije taj tip, ne voli ona takav vid iznenađenja i da se javno eksponira, bar za sada. Ono što je divno kod nje jeste da je muzički nadarena. Završava nižu muzičku školu, odsek klavir. U svojoj školi ide na folklor, putuje sa njima na turneje, ima svoje društvo, drago mi je što je samostalna. To je prirodno i zdravo, ipak je tinejdžerka od 13 godina, treba da ima svoj svet.

• Trudili ste se da ćerku vaspitavate baš kako su vaši roditelji vas. Da li ste se pribojavali tokom njenog odrastanja određenih situacija koje ovo vreme nosi? 

- Ovo vreme je izazovno. Oduvek sam razmišljala kako je ispravno odgajati dete u današnje vreme, da ono bude deo svog društva, a da ne potpadne pod uticaj tehnologije koja je sve jača. Našli smo neki model. Ivan je sproveo ograničavanje upotrebe mobilnog telefona dok je Nina bila mala. U prvom trenutku ja nisam bila za to, ali vreme je pokazalo da je to dobro, da dete treba da ima vreme kada gasi telefon, kad čita knjigu i ide sa drugaricama napolje, a i vreme kada može da koristi telefon da igra igrice, druži se sa svojim društvom online. Sad vidim da i sama ume da odloži telefon da bi mogla da se posveti čitanju, druženju, učenju. Uostalom svi mi odrasli smo zavisnici od telefona. Doduše mi obavljamo svoje poslove, dajemo intervjue putem telefona, to je nama sredstvo za posao, ali deci nije, to kod dece treba ograničiti. Obazrivost uvek postoji i to je dobro za ovo vreme.

Jelena Tomašević progovorila o raskidu sa Ivanom

• Da li ste je razmazili?

- Mislim da nismo i to nam zapravo govore ljudi iz našeg okruženja, ali i njeni nastavnici, profesori, oni se pohvalno izražavaju o njoj, meni je to pokazatelj da je nismo razmazili, ali opet subjektivno je govoriti o svom detetu.

• Da li ste se našli u sitauciji da sebi kažete: "Jelena, trebalo je neke stvari da prećutiš".

- Svi imamo te faze, to je normalno i to je zapravo sazrevanje. Nekad nešto prećutiš, umesto da kažeš, i obratno, nekad kažeš nešto, umesto da prećutiš, ali kako drugačije da naučiš, ako ne pogrešiš. Na tuđim greškama se ne uči, to je ono što čovek shvati kroz sazrevanje, samo na sopstvenim.

• Da li se kajete zbog nečega u životu?

- Iskreno, trudim se da nikoga ne povredim namerno, a ako povredim nekoga slučajno, naravno da ću da se izvinim i da će mi biti žao. U suštini, vrlo sam obazriva u svojim izborima, ponašanju, nisam pravila neke nepromišljene poteze u životu. Sto se tiče mojih dosadašnjih odluka u životu, apsolutno se ne kajem ni za šta.

• Kako to izgleda kada Jelenu uhvati žuta minuta i da li postoji uopšte taj momenat kod vas?

- Naravno da imam i ja svoje žute minute, ali sve što sam starija, tolerantnija sam i fleksibilnija i prema sebi i prema drugima, jer shvatam koliko ovaj život prebrzo prolazi i da ništa nije toliko fatalno. Jasno vam je da se pred kamerama nikada neću naljutiti ili nešto neprimereno reći. Kad god sam imala neki problem sa nekim, nisam volela da ga rešavam u gomili pred svima, da bude neprijatno i toj osobi i meni. Mislim da je to lakše i lepše uraditi u četiri oka.

foto: Instagram

• Vi ste svedok da prijateljstva na estradi postoji, a sujeta, da li je ona prisutna?

- Ja imam stvarno ljubav i poštovanje za svoje kolege sa kojima se i družim i to je uzajamno. Dugi niz godina se to održava, znači da je to jedna zdrava relacija. Sigurno ima slučajeva u našem poslu gde je to drugačije, pa se zato stiče utisak da postoji sujeta među pevačima, ipak ne bih rekla da je toliko zastupljena.

• Da li će biti koncertnih aktivnosti i pesama posle koncerta tog 14. marta?

- Hoće. Svakako planiram i novu pesmu i ono što ljude zanima i biće sigurno koncerata i po drugim gradovima, za sada Skoplje 8. Marta.

Vredna uspomena na tatu

• Kada ste govorili jednom prilikom o svom ocu, istakli ste da je on bio veliki šaljivdžija. Da li ste to nasledili do njega?

- On je bio ozbiljan čovek, ali kad krene da se šali, bilo je smeha do suza. Tako da sigurno jesam, ja ljudima delujem ozbiljno, ali volim da se šalim i smejem, to svi moji prijatlji i kolege znaju. Takve uspomene koje imamo od naših najbližih, koji više nisu sa nama, to je nešto najlepše. Treba da smo zahvalni Bogu što smo ih imali takve kakvi jesu i da su bili takve ljudske širine. Meni je to najbitnije u sećanju i uspomeni na mog tatu.

Kod Ivana volim duhovitost i dobrotu

• Koja je osobina koja vas uvek oduševi kod Ivana, a koju on voli kod vas?

Volim kad je neko dobar i pošten čovek i kad nema loših namera, ne može tu nešto da te iznenadi. Ivan poseduje dobrotu, duhovitost, duhovnost.

Glas javnosti /B06S 

SKINI APLIKACIJU