Zoran Živković, eks predsednik Vlade Srbije: O medijskom sukobu Dušana Mihajlovića i Vladimira Bebe Popovića...(117.deo)

U jeku javnog prepucavanja bivšeg ministra policije Dušana Mihajlovića i bivšeg šefa Biroa za komunikacije Vlade Srbije, Vladimira - Bebe Popovića, bivši predsednik Vlade Srbije, Zoran Živković, koji je nasledio na toj funkciji ubijenog Zorana Đinđića, tada, u intervju Zoranu Marjanoviću,  novinaru "Svedoka" tvrdio je da je buka koja se stvara - besmislena.

Za njega je definitivno dokazano ko su organizatori i ubice Zorana Đinđića, ali tek teba da se rasvetli kakvi su bili pravi, a pogotovo politički motivi tog atentata.

Zoran Živković: Dušana Mihajlovića i Vladimira Popovića uopšte ne smatra posebno relevantnim akterima u tom procesu!

Svedok: Zar ovo što se sad po medijima događa ne liči na neku vrstu revizije sudskog postupka?

Zoran Živković: - Nema revizije procesa! Sud je definitivno utvrdio ko su izvršioci atentata u kriminalističkom smislu reči, i u to nema nikakve sumnje. Njihova je krivica dokazana na sva tri moguća načina - materijalnim dokazima, izjavama svedoka i priznanjima.

S.: Ipak, Dušan Mihajlović optužuje Bebu Popovića, čoveka koji je radio u Vašem okruženju?

Z.Ž: - Ovo čime se javnost danas bavi može da spada u drugi deo procesa, u kojem bi trebalo otkriti ko je bio inspirator i organizator ubistva u političkom smislu. A to što rade Dušan Mihajlović i Beba Popović samo je posledica njihove želje da se prikažu važnijima nego što su zaista bili u tom delu srpske istorije.

S: Ima i drugih...

Z.Ž: Da. U tome nisu jedini. Postoji čitava ekipa ljudi koji su posle Đinđićevog ubistva postali njegovi "najbolji prijatelji", ljudi "s kojima se on čuo svaki dan".

S: Ko su ti?

Z. Ž: - Postoje različite ekipe ljudi, od minornih "članova kabineta" koje niko živ u Srbiji ne zna, do Dobrice Ćosića koji se, tri godine posle Zoranove smrti, predstavlja kao njegov politički i duhovni otac.

S: Možda, stvarno, jeste?

Z.Ž: - To je besmisleno, isto kao i priče ovih malih, koji se hvale svojim poznavanjem Zorana.

S.: Ali Dušan Mihajlović optužuje Bebu za stvaranje paralelne vlasti, u sprezi s kriminalcima? A, istovremeno se i Popović hvališe kako je bio sa svima na vezi?

Z.Ž: - Rekao sam da, ako je tačno to što pričaju Dušan Mihajlović i Vladimir Beba Popović, ovog prvog treba uhapsiti, a ovog drugog poslati na lečenje.

S: U čemu je, onda, problem?

Z.Ž: U tome, jer to što pričaju nije tačno. Niti je Beba Popović mogao da pravi bilo kakvu paralelnu vlast u vreme Zorana Đinđića i posle toga, niti je Dušan Mihajlović bio najvažniji saradnik bilo kog švercera cigareta, ma kako se taj zvao.   

S.: - Otkud Beba u to vreme i kod Vas, kad ga je Zoran Đinđić odstranio mesec dana pre svoje smrti?

Z.Ž.: U trenutku atentata, Vladimir Popović je bio još aktivan šef Biroa za komunikacije Vlade Srbije. Pošto se sam ponudio da pomogne u tim teškim trenucima, naš dogovor bio je da bude tu još nekoliko nedelja, praktično do kraja vanrednog stanja.

S: I, šta je bilo posle toga?

Z.Ž: - Nakon toga, on sam nije baš pokazivao preteranu želju da ode, a oko njega su se okupili neki članovi Vlade, uključujući i Dušana Mihajlovića. Ubeđivali su me danima i nedeljama da bez njega Vlada ne može da funkcioniše, da je on nezaobilazan činilac u radu Vlade, da je to bio i kod Zorana Đinđića - što nije tačno! To sam dovoljno dobro znao.

S.: Kako ste to rešili?

Z.Ž: - Nakon nekoliko nedelja, rekao sam da izaberu - da li će čuvati Bebu ili će dobiti od mene nove izbore, pa da vidimo šta im je važnije!

S: I, šta su odlučili da je prioritet?

Z.Ž: - Bez problema su pristali na to da Popović najzad podnese ostavku! To se, koliko se sećam, desilo 3. jula 2003. godine. Iz onoga što je kasnije pričao, javno i nejavno, verovatno mi to nikad neće oprostiti, ali to je potpuno nevažno u mom životu.

S.: Koliko je onda zaista bila važna uloga Bebe?

Z.Ž: - On nije bio nikakav "čovek za specijalne zadatke" Zorana Đinđića! Nije bio bilo kakav član Đinđićevog "užeg kabineta", niti je uticao na političke odluke, koje je donosio Zoran Đinđić. To ja apsolutno pouzdano znam.

S.: A posle atentata?

Z.Ž: - Nakon ubistva Zorana Đinđića, za vreme moje Vlade, jedino je napravio izveštaj o akciji "Sablja". To je brošura koja je podeljena novinarima po završetku akcije "Sablja". To je sve.

S.: Po novinama izgleda kao da je bio veoma uticajan?

Z.Ž:.: Veoma je loše da oni isti ljudi, pre svih novinari, koji su 2003. godine pljuvali i pokazivali izrazitu mržnju prema Bebi Popoviću, optužujući ga za sve i svašta, danas prihvataju njegove izjave kao božju istinu. Jedni te isti novinari! Čak i neki ljudi iz političkog života i nevladinog sektora, koji su za 180 stepeni promenili stav prema njemu!

S: Po Vama?

Z.Ž: - Meni je on bio nebitan i tada, i danas.

S.: Zar izjave Dušana Mihajlovića ne treba primiti drugačije? Bio je ministar?

Z.Ž: - Što se tiče Dušana Mihajlovića, on je i inače bio sklon da daje teško razumljive izjave. Ako je tačno ovo poslednje što je rekao, da je Beba Popović imao paralelnu vlast, onda prvi treba da strada ministar unutrašnjih poslova, kome je posao da štiti ustavni poredak i da spreči svakog ko želi da zloupotrebi vlast. I drugo, sve to vreme su Mihajlović, Popović i još nekolicina ljudi iz Vlade bili nerazdvojni. I spremni da učine sve jedan za drugog. Bila je to ljubav van vremena i prostora!

S: Otkud onda ovo danas?

Z.Ž:  Očigledno da posle velikih ljubavi dolazi mržnja. Takođe velika.

S.: Zašto ste udaljili Bebu? Zato što je to već uradio Đinđić, ili zato što ste imali i neke svoje razloge?

Z.Ž- Zato što je bio nepotreban! Vladimira Popovića je Zoran doveo u Vladu da bude šef Biroa za komunikacije Vlade Srbije, a to znači da se bavi marketingom Vlade. On to nije uradio na valjan način.

S: Kako, nije, pa sudeći po njegovim intervjuima, on je bio izuzetno važan ?

Z.Ž: - Marketing Vlade Zorana Đinđića bio je katastrofalan! Mislio sam da to treba raditi bolje i imao sam ideju da dovedem nekog ko će imati sposobnost da bolje objasni ljudima ono što Vlada radi. To što smo radili bilo je izuzetno zahvalno za marketinšku obradu, vredelo je, a narod o tome nije uvek imao pravu sliku. Nama nije bilo potrebno da neko laže o radu Vlade, da bi njen rad delovao dobro. Naprotiv, trebalo je da neko što razumljivije objasni građanima svrhu onoga što radimo. Taj posao je Beba Popović radio katastrofalno.

S: Izgleda da je Beba radio i neke druge, čini se važne stvari. Zar i on i Duško ne kažu da je u svom stanu spojio i izmirio Legiju, Caneta i Đinđića?

Z.Ž: - To nije tačno! Svako pominjanje Zorana Đinđića u kontekstu stanova, aviona, džipova i kamiona je - besmislica! Više od toga, to je bezobrazluk ljudi koji sebi daju za pravo da tako govore jer je Zoran mrtav i ne može da ih demantuje. Vladimir Popović, ponavljam, nije bio čovek sa specijalnim zadatkom, koji mu je dao Zoran Đinđić, niti je bio čovek koji je politički uticao na Zorana Đinđića.

S: Ali, u Bebinim inrtervjuima...?

Z.Ž: -To što Beba danas priča o ljudima s kojima se navodno sretao, njegova je stvar.

S: Ali je Mihajlović bio ministar i kod Đinđića i kod Vas, pa kaže to isto!?

Z.Ž: - Hajde da upotrebimo malo logike! Ne mora baš sve u životu da bude glupo. Otkud zna Dušan Mihajlović s kim se sretao Vladimir Popović? I šta je tu važno? Dušan Mihajlović, kao bivši ministar unutrašnjih poslova, je glavni dokaz da se Popović sreo sa ovima? Na osnovu čega!?

S: Na osnovu izjava?!

Z.Ž: - Zato što pričaju isto? Pa znam sto ljudi koji pričaju isto, pa to samo znači da izgovaraju istu laž. Zar je to dokaz?

S.: Dušan Mihajlović je, ipak, bio ministar policije?

Z.Ž: - Dušan Mihajlović je bivši ministar unutrašnjih poslova i njegov pokušaj naknadne pameti proći će kao i svi drugi takvi pokušaji.

S: Kako to mislite?

Z.Ž: - Onaj ko se posle pet  godina seti nečega, pa počne da priča o tome drugačije nego što je pričao kad se to dešavalo, kod Srba se ne naziva mudrim, nego glupim! Ili, blaže, kaže se za takvog da je to čovek koji nešto krije, ne govori istinu ili nije govorio istinu.

S: To smatrate nevažnim?

Z.Ž: - Generalno, cela ova halabuka je, što se mene tiče, potpuno nevažna. To je, onako, galama ljudi koji žele da zadovolje svoju sujetu i naprave od sebe junake tranzicije u Srbiji. Pošto to nisu uspeli svojim delima, pokušavaju naknadno da učine svojim rečima i, normalno, neće uspeti. To što oni rade bilo bi smešno da nije tragično.

S: Ipak, nisu oni makar ko?

Z.Ž: - S druge strane, pošto su oni nekakve javne ličnosti, drago mi je što je i specijalni tužilac rekao da će ispitati sve te navode. Neka ispita navode i jednog i drugog, pa da vidimo da li u svemu ima nečeg što je istina i što je bitno za ovaj proces, ili se radi o samohvalisanju na veoma čudan način.

S.: Da li glupošću objašnjavate i to da u toku suđenja uopšte nije bilo reči o duvanskoj mafiji, a sada se odjednom pominje da se Đinđić nešto zamerio fabrici cigareta u Rovinju i da je u svemu važan bio i onaj Volf?

Z.Ž: Ko?

S.: Tajni agent. Volf! Onaj što je dolazio i odlazio, što je spektakularno hapšen, što mu je oduzimano oružje iz automobila i o kome je mnogo pisano, dok nije nestao...

Z.Ž: - Hajde da podsetim i Vas - šta je tema istrage o duvanskoj mafiji?

S.: Da li je duvanska mafija imala razloga da ubije Zorana Đinđića!

Z.Ž: - Ne, ne, ne... Hajde da ne koristim ružne reči... To laju neki novinari i urednici, ali istraga se bavi švercom cigareta od 1996. do 1999. godine. U to vreme Zoran Đinđić nije bio neko ko je mogao da omogući šverc, niti je Beba Popović bio neko ko je mogao da pomaže u tome, a van uticaja bio je i Dušan Mihajlović! Radi se o švercu iz vremena Slobodana Miloševića! Sve ostalo je konstrukcija i svako pominjanje Zorana Đinđića, u kontekstu te istage, je bezobrazluk.

 

Gde je bio Čeda?

 S.: Priča se da je Čedomir Jovanović u vreme ubistva Đinđića bio u Italiji. Da li je tačno da je, po saznanju za ubistvo, najpre zvao Nenada Čanka i tražio da se mesto premijera rezerviše za DS?

Z.Ž: - Ne vidim kakvog smisla ima takvo pitanje? Na osnovu čega mogu da znam kome se Čeda prvo javio i šta je rekao? To je pitanje bez smisla, valjda bi jedino operater na telefonskoj centrali mogao da zna ko je koga prvo zvao. Niti ja znam, niti bilo ko zna gde je bio Čeda na dan atentata i koga je zvao. To ne može da utvrdi niko, osim ako nije pratio razgovore!

 

Mangupi u svojim redovima

 S: Portparol DSS (tada, primedba V.D.), Andrija Mladenović, objašnjava da DS najpre treba da raščisti s mangupima u svojim redovima, pa da onda traga za političkom pozadinom ubistva?

Z.Ž: - Politička pozadina ubistva Zorana Đinđića mora biti istražena. Kriminalistička pozadina je nepobitno utvrđena, Luković je organizovao ubistvo u tehničkom smislu, Zvezdan Jovanović je povukao oroz, ostali osuđeni su bili pomagači. Treba videti ko je stvarao atmosferu, ko je inspirisao, za koga mođe da se utvrdi da je bio u političkom smislu eventualni organizator. To mora da se uradi bez obzira na stranačku pripadnost i na to šta koji pevac kukuriče iz koje stranke.

S.: A čišćenje pred svojom kućom?

Z.Ž: Što se tiče Demokratske stranke i toga što je rekao taj Andrija Mladenović, pa DS se, po navodima Vojislava Koštunice, već oslobodila tih "loših kadrova". Taj sanitarni otklon je učinjen pre tri-četiri godine i to je nešto čime ne žeelim da se bavim. Takvi komentari nekog takvog klinca predstavljaju spuštanje u političko blato, što ja, kao bivši političar, ne moram da radim. A ne moram ni da gledam kada to rade aktuelni političari.

 

Istraga nije estrada

 

S: Verujete li da će se doista raščistiti politička pozadina atentata na Zorana Đinđića?

Z.Ž: - Neophodno je da se povede ozbiljna istraga. Ta istraga ne sme da bude deo estrade, kao što je do sada bilo sa sličnim istragama. Mnogi su se, pa i taj specijalni tužilac, proslavili time što su u kratkim razmacima objavljivali krunsku istinu o ubistvu Ćuruvije, Pantića, Dade Vujasinović... A prošle su godine i godine i ništa nije otkriveno! Nadam se da ova istraga neće biti zloupotrebljena. Ponoviću - dok se drukćije ne dokaže, želim da verujem da specijalni tužilac ima dobre namere u toj istrazi. Ako su mu namere dobre, sigurno je da će otkrivanje svakog novog detalja pomoći da se sklopi ukupna slika o ubistvu Zorana Đinđića. Ako u tome ima povoda i za krivično gonjenje, biće fenomenalno!

S.: Koliko u tome mogu biti od koristi izjave Dušana i Bebe?

Z.Ž: - Ponavljam, zainteresovan sam da se razjasni pozadina ubistva, ali mislim da Dušan Mihajlović i Beba Popović nisu ljudi koji bi mogli ponuditi istrazi bilo kakve ozbiljne argumente.

 

(Glas javnosti: Vladan Dinić)