Prestala sam da koristim društvene mreže na pet nedelja – evo šta se desilo

Društvene mreže postale su nezaobilazan deo svakodnevnog života, ali sve češće se postavlja pitanje kako one utiču na naše mentalno zdravlje i kvalitet života

. Mnoge osobe sve češće razmišljaju o tome šta bi se desilo ako bi privremeno "isključili" taj deo svoje svakodnevice. Da li bi bez konstantnog skrolovanja i notifikacija život bio smireniji, produktivniji ili srećniji?

Jedna korisnica iz Amerike odlučila je da testira ovu hipotezu i napustila društvene mreže na pet nedelja. Rezultati ovog eksperimenta otkrili su zanimljive promene u svakodnevnim navikama, načinima komunikacije i opštem osećaju zadovoljstva.

"Mesecima sam se pitala kakav bi bio život bez sve te dodatne buke u pozadini i svakodnevnih suptilnih poređenja. Da li bih imala više fokusa? Da li bih bila prisutnija? Da li bih bila srećnija? Da bih saznala, napravila sam pauzu od društvenih mreža od Dana zahvalnosti do Nove godine. Evo šta se desilo u tih pet nedelja i šta sam naučila kada sam se ponovo prijavila", napisala je Amerikanka pa dodala:

"Moj inboks je bio besprekoran"

"Već sam pokušavala da ograničim korišćenje društvenih mreža. Brisala sam aplikacije ili ih premeštala na manje dostupna mesta na telefonu, misleći da neću uložiti trud da ih potražim. Ali, nekako su aplikacije svaki put nalazile put nazad u moj život.

Prvog dana kada sam ih obrisala i javno objavila svoj plan, shvatila sam koliko je moja upotreba postala automatska. Palac mi je instinktivno klizio da pronađe Instagram nakon odgovaranja na poruke – nesvesna petlja koju je moj mozak razvio. Bez drugih opcija na telefonu, a sa željom za povremenim "skrolovanjem", obrisala sam stotine neželjenih mejlova koji su se nagomilali.

"Direktnije se obraćam prijateljima"

Pre pauze, Snepčat mi je bio omiljena "kriva zadovoljstva". Govorila sam sebi da je to isto kao i slanje poruka. Ali nisam uzimala u obzir da, iako šaljem i primam poruke od prijatelja, to činim putem društvenih mreža, što čini komunikaciju manje ličnom.


freepix

Tokom pauze, umesto da šaljem fotografije zanimljivih plakata ili lepog cveća desetorici prijatelja, morala sam da razmislim s kim ću to podeliti. Rezultat su bile personalizovanije poruke koje su me više povezivale s drugima, a nadam se da su i prijatelji to osetili.

"Imala sam više vremena za druge stvari"

Pametni telefoni i društvene mreže imaju način da ispune svaki slobodan trenutak. Čekate u redu u prodavnici? Samo da proverim Instagram. Sedite u autobusu? Zašto da ne?

Jedna od omiljenih stvari tokom pauze bila je otkrivanje tih malih džepova slobodnog vremena. Sada sam ih koristila za podkaste, čitanje knjiga ili jednostavno posmatranje sveta oko sebe.

"Nisam mnogo propustila"

Na kraju, ono što sam naučila je da su društvene mreže korisne u malim dozama i uz postavljene granice. Povratak na platforme bio je manje uzbudljiv nego što sam očekivala, a prioritet sam dala pravoj komunikaciji.

Društvene mreže su deo savremenog života, ali pravi izazov je kako pronaći balans i koristiti ih na način koji zaista doprinosi kvalitetu života" zaključila je ona.

Dopaminski put nagrade

Prema Dimitriju Hristakisu, profesoru pedijatrije na Univerzitetu Vašington, sve ovo ima i više smisla nego što mi mislimo.

"Društvene mreže aktiviraju dopaminski put nagrade, deo vašeg mozga koji šalje signale delovima zaduženim za zadovoljstvo. Vaš mozak kaže: ‘Sviđa mi se, želim još toga’, što pojačava ponašanje poput stalnog proveravanja telefona. Važno je znati da te adiktivne osobine nisu slučajne. One su namerno osmišljene. Živimo u onome što neki nazivaju ekonomijom pažnje. Sve ove platforme zarađuju novac tako što se takmiče za vašu pažnju i uvode funkcije koje otežavaju prekidanje upotrebe", kaže Hristakis.

Većina istraživanja o efektima društvenih mreža koja su se fokusirala na decu i mlade pokazuju da što više ljudi koristi Fejsbuk u toku dana, to su manje srećni i zadovoljni životom. Gotovo polovina milenijalaca zabrinuta je zbog negativnih efekata društvenih mreža na svoje fizičko i mentalno zdravlje, prema istraživanju Stress in America 2017: Technology and Social Media, Američkog udruženja psihologa.



Glas Javnosti/ B06S

SKINI APLIKACIJU