"Ko kaže da su muškarci jači pol?" Glumica osuđuje trenutni položaj žena
Autor: Glas javnosti
Glumica Milica Janevski (38) nedavno je bez dlake na jeziku govorila je o položaju žena danas.
Moraš da budeš i dama i brat i k***a i kraljica. I da napečeš palačinke, i da se pošibaš ako treba. I da, ovaj, te vole njegovi drugari. I da te voli majka, i da budeš sve, a zapravo vrlo često su žene u 99 odsto slučajeva usamljene u svemu tome - rekla je Milica.
Milica: "Ko kaže da su muškarci jači pol?"
- A ko kaže da su muškarci jači pol? (smeh) Šalim se! Mislim, ne šalim se, pa to su uvek neuobičajene stvari za ženski rod, ali šta da radim ja. Nemam koga da ubeđujem ja u bilo šta, onaj ko želi da priđe, ko je normalan i vaspitan biće sve u redu, mislim da nije poenta ubeđivati bilo koga u bilo šta, kakvo je to prihvatljivo ponašanje žene i muškarca. To je obe strane zavadilo i odvelo na pogrešan put, to je pitanje šta ko od koga suštinski očekuje - rekla je ona za "Unu".
Milica o privatnom životu
Milica Janevski karijeru je gradila u pozorištima širom Srbije gde je ostvarila značajne uloge u predstavama “Ujež“, “Pučina“, “Doktor Nušić“, “Boing Boing“, “Dogvile“,”Hajmatbuh“, “Gogoland“, “Don Žuan“ ”Rubište“, “Iz života insekata“, “Severoistok“, “Ovaj će biti drugačiji“…
Glumica je nedavno pričala o početku svoje karijere i trenucima kada nije imala para.
- Kada sam prešla u Beograd, nije bilo posla. Grcala sam u tome da li ću moći da platim kiriju, a nisam htela da opterećujem roditelje. Jednog dana pozvao me je kolega iz Banjaluke i predložio da pomognem njegovoj drugarici koja snima studentski film. Pomislila sam kako je bolje da radim nešto, pa makar i za džabe, nego da sedim kod kuće.
Akademiju nije upisala iz prvog puta- Ta 2005. je bila značajna za mene. Nakon neuspeha na prijemnom u Beogradu, vratila sam se u Valjevo kao jedina od cele generacije koja nije upisala fakultet. Mama me je pitala da li hoću da idem na privatni, ali ja sam bila odlučna da neću odustati od akademije dok me ne ubede da nisam za ovo. Sutradan sam se zaposlila u jednom kafiću da perem čaše i imam svoj džeparac. Iz perspektive šanka gledala sam ljude kao vrstu pozorišne predstave i bavila se njihovom psihologijom. Sledeće godine pokušala sam ponovo. Profesorka Jasna Đuričić mi je mnogo godina kasnije otkrila da je, čim sam ušla na vrata, znala da će me primiti. Bili smo joj prva klasa, bila je vrlo požrtvovana i zahvalna sam joj na tome.
Glas javnosti/B06S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
