Ovako su naši preci merili dan
Autor: Glas javnosti
Za naše stare dan je imao 18 delova i svaki je važan
Danas vreme merimo po minutima, satima i alarmima na telefonu. Ali naši preci nisu živeli po digitalnom satu - dan su merili po prirodi, svetlu, mirisima i zvucima.
Po starom običaju kod Srba, dan nije imao 24 časa, već 18 posebnih delova, od kojih je svaki imao svoj naziv, značenje i atmosferu.
Evo kako izgleda podela dana prema narodnom shvatanju:
Praskozorje - trenutak kada se prvi put na nebu pojavi svetlost, ali sunce još ne izlazi
Zora - prvi dolazak svetlosti; nagoveštaj života i buđenja prirode
Svanuće - trenutak kada se sunce ukazuje na horizontu
Jutro - aktivan deo dana, vreme kada se radi
Pre podne - period rada i pokreta
Podne - vreme najveće svetlosti, simbol snage i ravnoteže
Posle podne - lagani pad dana, ali još uvek pun života
Suton - sunce počinje da se povlači, svetlost se lomi
Sumrak - granica dana i noći, vreme tišine
Predveče - prelaz iz sumraka u večernji mir
Veče - vreme okupljanja, odmora, priča uz ognjište
Mrak - potpuni nestanak svetla, ulazak u noć
Doba noći - prva polovina noći, kada sve tone u tišinu
Ponoć - simbolična prekretnica dana
Gluvo doba noći - vreme kada “ni ptica ne leti”, najdublja tišina
Prvi petao - signal početka kraja noći
Drugi petao - nagoveštaj da se dan približava
Treći petao - znak da uskoro stiže nova zora
Zašto je zora bila najvažnija?
Za naše pretke, zora nije bila samo deo dana, već sveta pojava. Verovalo se da zora donosi život, nadu, svetlost i pokret. Mnogi običaji, molitve, pa čak i radovi na polju počinjali su upravo u zoru. Dolazak sunca bio je znak obnove, božanske snage i početka.
Glas javnosti /U01S
SKINI APLIKACIJU
