BOLJE SPREČITI NEGO LEČITI: Kako se zaštititi od hakera i kako izbeći najčešće zamke sajber kriminala?
Autor: Glas javnosti
Godišnja stopa rasta sajber kriminala je 15 odsto, pokazuju podaci. Kako unapređujemo sajber bezbednost i jačamo svoju otpornost na sajber pretnje, neke su od tema Nacionalne sajber konferencije, koju su organizovali Registar nacionalnog internet domena i Ratel.
Najčešće vrsta napada su krađa novca i podataka i ucenjivanje, a hakeri koriste veštačku inteligenciju. Mnogi ih ne prijave, a statistika prijavljenih napada - malo je drugačija.
"Na osnovu prijava Nacionalnom Certu najčešće su onlajn prevare koje su usmerene na kreiranje lažnih sajtova i domena finansijskih institucija, kao i prevare koje su usmerene na korisnike finansijskih usluga", kaže Duško Kodžić, direktor Sektora za informacionu bezbednost Ratela.
Neophodno je stalno učiti zaposlene kako da prepoznaju sajber napad, zato što većinu softverskih napada omogući neki član kolektiva, kažu u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija.
"Napadač posredstvom svesnog ili nesvesnog ponašanja zaposlenog, svoj napad sprovede. E, tu dolazimo do onog opšteg komentara da treba da podižemo svest o sajber sekjuritiju i tome kako se koristi javni internet", kaže Marko Jovanović, pomoćnik ministra za informaciono društvo i informacionu bezbednost.
Kako se zaštititi od hakera i kako izbeći najčešće zamke sajber kriminala, možete saznati i na internet sajtu Nacionalnog certa. Savetuju oprez i da se ne reaguje na nerealne poruke u kojima obećavaju nagrade.
"Od koga dobijamo imejlove, da li su to poznati pošiljaoci, da li treba kliknuti na link koji dobijemo u sms ili nekoj čet poruci, da li je internet stranica koju želimo da posetimo zaista ta ili možemo da proverimo domen i vidimo da to možda nije ta nego neka lažirana", kaže Jovan Milosavljević iz Nacionalnog CERTA.
Dve srpske banke u poslednjih nekoliko dana upozorile su svoje klijente na lažne poruke. Kada plaćate onlajn, treba proveriti da li vas neko prisluškuje ili posmatra. Posebno obazriv treba biti sa ličnim podacima.
"Banke vam nikad neće tražiti one podatke koje već imaju kod sebe. Zašto bi vas banka pitala za vaš JMBG, za vaš PIN? Zašto bi vas banka pitala za gomilu podataka koje vam je unapred izdala kako bi ste izvršili neku transakciju", kaže Vladimir Mićić direktor Sektora za bezbednost "Erste banke".
Priprema se nacrt izmena i dopuna Zakona o informativnoj bezbednosti, koji će, tvrde, bolje zaštititi podatke građana i privrede.
Glas javnosti/ R05S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
