Tragična sudbina komandanata Srpske garde: Samo Giška poginuo na frontu?! (94.deo)

U krvavoj srpsko-crnogorskoj seriji bez kraja, u poslednjoj deceniji prošlog veka, likvidirani su mnogi znani i neznani, slavni i neslavni junaci vrelog beogradskog asfalta..

Lista ubistava, od kad je novembra 1990. godine ubijen Radovan Lagundžin, nastavila se nesmanjenim tempom, da bi u poslednjim mesecima XX veka serijom likvidacija (Zoran Šijan, Željko Ražnatović Arkan, Pavle Bulatović, Mirko Tomić Bosanac, Bata Trlaja, Branislav Lainović Dugi, Zoran Davidović Ćanda, Ivan Stanojević...) započeo neviđeni kreščendo koji može da se gleda samo u zoni sumraka. Ili u paklu...

Ipak, ma kako i ma koliko izgledalo da ova ubistva nemaju (ili imaju) neku nesuđenu tajnu vezu, jedna je činjenica isplivala na površinu:

Od 1991. godine do ubistva Lainovića, 20. marta 2000, među brojnim znanim i neznanim, likvidirani su SVI KOMANDANTI srpskih dobrovoljačkih gardi i vođe srpskih dobrovoljaca. Neki ih zovu i - paravojskom...

U ovom vremenu Srpska garda (koja je u početku bila pod patronatom Srpskog pokreta obnove) ostala je bez prvog, ali i narednih komandanata!

Prvo je poginuo "legendarni as" beogradskog podzemlja Đorđe Božović Giška, 15. septembra 1991. godine.

Na ratištu.

Na mostu kod Gospića.

Ima tvrdnji da ga je stigao snajperski ustaški metak, ali ima i onih koji tvrde da je ubijen - s leđa!

Zatim, 3. oktobra, u praktično nerazjašnjenoj "saobraćajki", poginuo je Zvonko Osmajlić, takođe komandant Srpske garde, a tačka na kraj, što se komandanata ove garde tiče, stavljena je 20. marta na parkingu pred hotelom "Srbija" u Beogradu...

Ubistvom, likvidacijom i "overom" kontroverznog Novosađanina i "naslednika" Đorđa Božovića Giške - Branislava Lainovića Dugog...

Zvanična verzija događanja na gospićkom mostu 15. septembra 1991. godine kazuje da je komandant Srpske garde Đorđe Božović Giška stradao od neprijateljskog, snajperskog metka...

Zvanična verzija pogibije Zvonka Osmajlića je - saobraćajka, ali Srpski pokret obnove i dan danas, davno posle tragičnog doga|aja, tvrdi da se tog nesrećnog 3. oktobra mnogo "slučajnosti pogodilo" da bi se radilo o klasičnoj saobraćajnoj nesreći, već o atentatu na lidera Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića koji je Božjom voljom ostao živ!

Tom prilikom poginuli su Veselin Bošković (rođeni brat Danice Drašković), Zvonko Osmajlić (najpoverljiviji čovek Vuka Draškovića, nekadašnji komandant Srpske garde), Vučko Rakočević i Dragan Vušurović...

Zvanična verzija ubistva Branislava Lainovića Dugog glasi: 20. marta 2000. godine, u 16.15 sati, na parkingu kod hotela "Srbija" ubijen je sa dva metka u glavu. Ubica je pobegao. Istraga je u toku.

Istraga ovog ubistva ipak se pomerala s mesta. Istražni organi su privodili više očevidaca, ali i ljudi za koje se sumnja da nešto više znaju - ko je i zašto likvidirao Lainovića, ali se ti podaci ne saopštavaju javnosti.

Likvidaciju Branislava Lainovića Dugog, čini se, dodatno komplikuje (ili, pak, "rasvetljava") ubistvo, u klasičnoj sačekuši, Zorana Davidovića Ćande i Ivana Stojanovića, koji su ubijeni prilikom ulaska u Beograd, po povratku sa Lainovićeve sahrane!

Sličnu sudbinu prvih ljudi Srpske garde proteklih godina doživela je i Srpska dobrovoljačka garda Željka Ražnatovića Arkana!

Avgusta 1995, ispred samog ulaza u elitni hotel "Metropol", ubijen je, pred više očevidaca, usred dana, Zoran Stevanović, major KOS!

Mnogi tvrde, Arkanova desna ruka u mnogim poduhvatima. S njim je, uostalom, Arkan svojevremeno, na početku rata u Hrvatskoj, bio uhapšen, pa je posle otpočinjenja suđenja nenadano pušten....

Tada su s Arkanom i Stevanovićem bili uhapšeni i Dušan Bandić, Dušan Carić, Milan Knežević i Ljubodrag Dragosavljević...

Oktobra 1996. godine, pred kućnim pragom, u Ulici despota Đurđa 2, u Zemunu, u sačekuši, oko 4.30 sati, likvidiran je i Nebojša Đorđević Šuca, Arkanova "leva ruka", jedan od vođa "Delija", ali i znameniti član Srpske dobrovoljačke garde.

Tačka je, kod je reč o Srpskoj dobrovoljačkoj gardi, stavljena, čini se, 15. januara, u 17.05 sati, u foajeu hotela "Interkontinental", kada je likvidiran i sam legendarni komandant SDG Željko Ražnatović Arkan!

Njega je, bar se tako tvrdi, ubio policajac na podužem bolovanju - Dobrosav Gavrić (23), koji je tom prilikom ubio, opet prema policijskoj i sudskoj verziji, i Dragana Garića, pukovnika Saveznog SUP i Milenka Mandića Mandu, Arkanove prijatelje koji su zajedno sa Ražnatovi}em sedeli u foajeu "Interkontinentala".

Dok se o Srpskoj gardi više ništa i ne piše i ne priča, Srpska dobrovoljačka garda postoji.

U mirnodopskom vremenu vodila je brigu o ranjenicima iz ratova po Hrvatskoj i Bosni, ali i porodicama poginulih dobrovoljaca SDG, o njihovoj deci...

Donedavno se invalidima SDG i porodicama poginulih boraca SDG redovno isplaćivale prinadležnosti da bi porodice mogle da žive, a iz Srpske dobrovoljačke garde poručivali da će, ako, ne daj Bože, opet zatreba, ponovo uzeti oružje i braniti srpstvo. 

Donator

U stradanjima ljudi povezanih sa Srpskom gardom trebalo bi pomenuti i, praktično, prvu spektakularnu sačekušu, u kojoj je, 4. avgusta 1991. godine, pred svojom kućom, dok je izlazio iz automobila, izrešetan Branislav Matić Beli.

Branislav Matić je, da podsetimo, bio jedan od najznačajnijih donatora Srpske garde.

Branko Vasiljević 

U svom stanu je pronađen mrtav i Branko Vasiljević, poznatiji kao nekadašnji šef obezbeđenja Demokratske stranke i Zorana Đinđića, ali za one koji slabije pamte  - i jedan od "prvoboraca" Srpske garde iz doba Đorđa Božovića Giške.

Zvanična verzija je da je Vasiljević izvršio samoubistvo. Njegova familija tvrdi da to nije tačno i da Branko Vasiljević nije bio od onih koji bi podigao ruku na sebe.

(Glas javnosti- Vladan dinić) 

SKINI APLIKACIJU