Velika analiza CNN-a: Rat u Ukrajini je sada Trampov rat
Autor: Glas javnosti
Vladimir Putin ga je započeo. Džo Bajden ga nije zaustavio. Ali, bez obzira na njegove napore da učini suprotno, ovo je nedelja u kojoj ruska invazija na Ukrajinu postaje rat američkog predsednika Donalda Trampa, ocenjuje u svojoj analizi CNN.
Najmoćnija funkcija na svetu ne zahteva uvek izbore. Tramp je zadužen da se pozabavi najvećim sukobom u Evropi od Drugog svetskog rata jer su Sjedinjene Države bile uključene, pod rukovodstvom njegovog prethodnika, kao ključni saveznik i sponzor Ukrajine.
Tramp je mogao potpuno da odustane od rata. Ali umesto toga, odlučio je da nametne snagu svoje ličnosti, prvo kroz ideju da ga može okončati za 24 sata, ili revidirani rok od 100 dana.
Zatim je pokušao da se snađe u svojim personalitijima, u početku se umiljavajući ruskom predsedniku, ponavljajući njegove narative, a zatim javno grdeći ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u Ovalnom kabinetu.
Naneo je snažan udarac svojim saveznicima u NATO-u, zahtevajući da plaćaju više za odbranu Evrope, što su i učinili. A onda se teška diplomatija ubrzala, što je na kraju donelo vrlo malo rezultata.
Ali tek u poslednje dve nedelje Trampove odluke – i shvatanja – pretvorile su ovo u problem koji je sada njegov.
Video je da Putin ne želi mir. Video je da Ukrajini hitno treba oružje i pokušao je da pomogne iako na neupadljiv način.
Doneo je izvanrednu odluku da odgovori na obično odbačeno zveckanje nuklearnim oružjem bivšeg ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva težim nuklearnim pretnjama o postavljanju američkih nuklearnih podmornica bliže Rusiji.
SAD su prešle sa pauziranja vojne pomoći Ukrajini na pretnje nuklearnom silom protiv Rusije za manje od mesec dana.
Kako se ova nedelja završava, sa Trampovim skraćenim rokom za mirovni sporazum koji se pojavljuje na vidiku, on mora da donese možda najznačajniju odluku u ovom sukobu do sada.
Da li će uvesti kazne – sekundarne carine protiv ruskih energetskih kupaca – koje zaista bole? Da li prihvata da će SAD i njihovi saveznici možda morati da trpe malo ekonomskog bola da bi naneli bol?
Uvođenje ozbiljnih sekundarnih sankcija Indiji i Kini moglo bi da poremeti globalno energetsko tržište.
Tramp je juče objavio da će povećati carine Indiji jer prodaje rusku sirovu naftu uz profit i da ga „nije briga koliko ljudi ubija ruska ratna mašinerija“ iako nije pružio detalje o novim merama.
Indija nije javno stavila do znanja da li namerava da prestane da kupuje ruske energetske proizvode. Kina je potpuno zavisna od ruske nafte i gasa i jednostavno ne može sebi da priušti da prestane da ih kupuje.
Da bi izbegao još jedan „TAKO“ trenutak – skraćenica od Trump Always Chickens Out (Tramp uvek cvika) – Tramp će morati da izazove određenu nelagodnost i verovatno će osetiti neki reciprocitet.
Ili može da potraži skretnicu ako se neka ponudi njegovom specijalnom izaslaniku Stivu Vitkofu tokom očekivane posete Moskvi ove nedelje.
Tramp bi možda mogao da prihvati bilateralni sastanak sa Putinom kao znak napretka ka miru. Ali čak i ovo povlačenje bi i dalje značilo da je ostavio svoj neizbrisiv trag na rat – da, rečima bivšeg američkog državnog sekretara Kolina Pauela u vezi sa Irakom, ako ga Sjedinjene Države prekinu, one ga poseduju.
Tramp ne može imati i jedno i drugo. U njegovoj je prirodi da teži da bude oslonac svih odluka i gromobran pažnje po bilo kom pitanju. Svaka prekretnica do sada je bila zasnovana na njegovom ličnom izboru i želji. A sa tim dolazi i ključna lekcija američkog predsedništva.
Tramp ne može da bira koji su problemi njegovi, a koje može da ignoriše. Platforma MAGA-e „Amerika na prvom mestu“ možda se bavi smanjenjem globalnog otiska Vašingtona, ali ne dozvoljava Trampu da bude isključivo odgovoran za svoje uspehe – a ne za svoje neuspehe.
Osim ako Tramp ne smanji otisak američke moći globalno na nulu – što je nespojivo sa predsedničkom ličnošću koja je primorana da „radi“ i agituje – uvek će postojati neki problemi koji su američki.
On kaže da želi da ratovi prestanu. Ali to samo po sebi nije dovoljno. Ratovi se ne odvijaju po želji.
Bivši američki predsednik Barak Obama nasledio je ratove i u Iraku i u Avganistanu. Brzo se izvukao iz prvog, a udvostručio je nalet u drugom, što nije uspelo. Avganistan je postao Obamin rat, iako je bio haos koji je nasledio. Trampu je zauzvrat predat taj haos, a on je svoje brzo rešenje predao Bajdenu da ga sprovede, u haotičnom kolapsu avgusta 2021. godine, koji su republikanci široko proglasili demokratskim neuspehom.
Tramp se suočava sa istim problemom nasleđivanja krize. Ne može želeti niti nagovoriti da se sukob okonča. Upravo te smrti na bojnom polju koje oplakuje zasejale su štetu i tugu daleko, pretvarajući ovo u egzistencijalni rat za preživljavanje Kremlja i za dušu ukrajinskog društva.
Ukrajinci žele da žive u miru, bez noćnih sirena za vazdušnu opasnost. Putin ne želi mir, a umesto toga njegovi najnoviji maksimalistički zahtevi predstavljaju nešto što je ravno ukrajinskoj predaji.
Na kraju krajeva, to je odraz surove realnosti da se ovo treba posmatrati kao Trampov rat. To je definišući sukob njegovog predsedništva i ere posle 11. septembra. Njegov ishod definiše evropsku bezbednost i kinesku ratobornost tokom naredne decenije.
Kina to razume i potrebna joj je pobeda Rusije. Evropa to razume i naoružava se kako Rusija ne bi videla priliku u slabosti bloka. Da li Tramp ovo razume i prihvata neugodne, oštre odluke sa posledicama koje slede, saznaćemo u narednoj nedelji.
Glas javnosti/D01S
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
26 min
