Pompeja, grad zatrpan u erupciji vulkana Vezuva 79. godine naše ere, jedan je od najbolje očuvanih lokaliteta drevnog Rima.
Erupcija Vezuva je ispod debelog sloja pepela i lakog kamena plovušca čuvala više od 2.000 godina gotovo netaknute ruševine.
Gabrijel Zutrigel, direktor nalazišta, rekao je da je za očuvanje i bezbednost tog mesta važno smanjiti uticaj kretanja posetilaca.
Ograničenje na 20.000 posetilaca dnevno će verovatno dovesti do toga da broj turista bude smanjen samo u nekoliko prilika.
Portparol nalazišta rekao je Rojtersu da je broj posetilaca premašuje 20.000 samo svake prve nedelje u mesecu jer je tada ulaz besplatan.
Rekordnih 36.000 turista posetilo je to mesto prve nedelje u oktobru, a tokom celog oktobra ove godine bilo je 480.000 ili u proseku po oko 15.000 posetilaca dnevno.
Najprometniji mesec ove godine bio je maj, sa oko 517.000 ljudi, odnosno oko 16.000 dnevno.
Ali skoro četiri miliona ljudi posetilo je Pompeju 2023. što je za trećinu više nego prethodne godine.
Oko trećine lokaliteta tek treba da se iskopa što je od ogromnog interesa za arheologe i javnost jer to mesto daje najpotpuniju sliku svakodnevnog života u Rimskom carstvu.
Ove godine su arheolozi otkrili freske mitskih antičkih grčkih likova, uključujući Jelenu Trojansku i Apolona. Ta umetnička dela su nađena u "sali za bankete" s podom od mozaika izgrađenim od više od milion kamenčića.
Međunarodni tim istraživača ispitao je genetiku pet osoba koje su umrle tokom erupcije Vezuva i utvrdili da su stanovnici Pompeje poticali od svežih doseljenika iz istočnog Sredozemlja.
Glas javnosti /B03S