Turci, Rumuni, Srbi i Italijani najmanje koriste veštačku inteligenciju
Autor: Glas javnosti
Ogroman je jaz među zemljama u korišćenju AI, a ide od svega 17 odsto do čak 56 odsto.
Podaci Jurostata za 2025. godinu, pokazuju da je, otprilike, trećina stanovnika Evropske unije uzrasta od 16 do 74 godine barem jednom je koristila neki od ovih alata.
Međutim, podaci za 33 evropske zemlje otkrivaju ogroman jaz u korišćenju veštačke inteligencije od svega 17 odsto u Turskoj do čak 56 odsto u Norveškoj.
Unutar same Evropske unije, raspon se kreće od 18 odsto u Rumuniji do 48 odsto u Danskoj.
U čak 13 evropskih zemalja više od 40 odsto stanovništva koristilo je alate generativne veštačke inteligencije. U tu grupu, pored Norveške i Danske, spadaju Švajcarska (47 odsto), Estonija (47 odsto), Malta (46 odsto), Finska (46 odsto), Irska (45 odsto), Holandija (45 odsto), Kipar (44 odsto), Grčka (44 odsto), Luksemburg (43 odsto), Belgija (42 odsto) i Švedska (42 odsto).
S druge strane, u osam zemalja manje od četvrtine stanovništva koristi ove alate. Pored Turske i Rumunije, to su Srbija (19 odsto), Italija (20 odsto), Bosna i Hercegovina (20 odsto), Severna Makedonija (22 odsto), Bugarska (23 odsto) i Poljska (23 odsto).
Među najvećim privredama EU, Italija (20 odsto) i Nemačka (32 odsto) nalaze se ispod proseka Unije, dok su Španija (38 odsto) i Francuska (37 odsto) nešto iznad njega, pokazujući jasnu podelu na digitalno napredniji sever i zapad, te jug i istok Evrope koji zaostaju.
Stručnjaci objašnjavaju da ove razlike nisu slučajne.
„Pre svega, stope usvajanja veštačke inteligencije obično prate opštu digitalnu osnovu zemlje. Zemlje koje pokazuju najveće usvajanje, poput Danske i Švajcarske, već su veoma napredne u digitalizaciji“, izjavio je za Juronjuz Kolin van Nordt, istraživač na Univerzitetu KU Leuven u Belgiji.
Glas javnosti/ P02S
SKINI APLIKACIJU
