Putin: Tramp ulaže iskrene napore da okonča rat u Ukrajini

Ne smatramo sebe odgovornim za smrt ljudi, jer nismo mi započeli ovaj rat, rekao je ruski predsednik.

Ruski predsednik Vladimir Putin je izjavio da je Moskva u suštini pristala na predloge predsednika SAD Donalda Trampa o rešavanju ukrajinske krize, a koji su predstavljeni tokom razgovora u Ankoridžu i ustvrdio da Rusija ne odbacuje mirovne inicijative i spremna je za kompromise, pregovore i mirno okončanje sukoba.

Ruski predsednik je u obraćanju javnosti tokom Direktne linije, istakao da Tramp ulaže ozbiljne i iskrene napore da okonča rat u Ukrajini i ocenio da su tvrdnje o tome da Rusija odbija mirovni proces „apsolutno netačne i bez ikakvog osnova“.

Odgovornost na Zapadu

„Na preliminarnim sastancima u Moskvi predstavljeni su nam određeni predlozi i zatraženo je da napravimo kompromise. Kada sam stigao u Ankoridž, rekao sam da to neće biti lake odluke za nas, ali da ćemo prihvatiti kompromise koji se predlažu“, naglasio je ruski predsednik.

Prema Putinovim rečima, kada je reč o daljem razvoju ukrajinske krize, odgovornost je sada u potpunosti na drugoj strani.

„Lopta je u potpunosti u dvorištu naših zapadnih protivnika, pre svega lidera kijevskog režima i, iznad svega, njihovih evropskih sponzora“, poručio je Putin, dodajući da je Moskva spremna i za pregovore i za mirno rešavanje sukoba.

Ruski predsednik je ovo ponovio i tokom sesije pitanja i odgovora uživo, odgovarajući na pitanje novinara američke televizije NBC o tome da li će se osećati odgovornim za nastavak stradanja ljudi ukoliko se sukob produži i u 2026. godini.

„Ne smatramo sebe odgovornim za smrt ljudi, jer nismo mi započeli ovaj rat“, rekao je Putin.

Neosnovane tvrdnje

Putin je podsetio da je specijalna vojna operacija pokrenuta nakon, kako je naveo, neustavnog oružanog puča u Ukrajini 2014. godine, posle čega je usledilo izbijanje neprijateljstava kijevskih vlasti protiv sopstvenih građana.

On je ponovo naglasio da predsednik SAD Donald Tramp ulaže „ozbiljne napore“ da okonča sukob i da to čini „sa apsolutnom iskrenošću“, dodajući da je tokom sastanka u Ankoridžu ruska strana u suštini prihvatila američke predloge.

„Tvrdnje da Rusija odbacuje mirovni plan su neosnovane. U ovom trenutku lopta je potpuno u dvorištu naših zapadnih protivnika“, ponovio je Putin.

Govoreći o budućnosti, ruski predsednik je istakao da Rusija želi da 2026. godina bude godina mira, bez vojnih sukoba.

„Rusija bi želela da vidi život u zemlji 2026. godine miran i bez ratova“, rekao je Putin, naglasivši da vlasti nastoje da sva sporna pitanja rešavaju putem pregovora.

Dubinski uzroci

On je dodao da je neophodno otkloniti dubinske uzroke sukoba kako bi mir bio trajan.

„Moramo se pozabaviti osnovnim uzrocima sukoba kako se ništa slično ne bi ponovilo i kako bi mir bio dugotrajan, jak i održiv. To je ono čemu ćemo težiti“, poručio je ruski lider.

Tokom Direktne linije, Putin se osvrnuo i na odnose Rusije sa NATO-om, podsetivši da je Moskva u prošlosti ne samo sarađivala sa Severnoatlantskom alijansom, već je čak očekivala i članstvo.

„Ali to članstvo nije bilo dobrodošlo“, rekao je Putin, dodajući da su obećanja o neširenju NATO-a ignorisana i da je Rusija, kako je naveo, „još jednom prevarena“.

On je podsetio da je bilo više talasa širenja Alijanse i ocenio da je približavanje vojne infrastrukture ruskim granicama izazvalo, i dalje izaziva, legitimnu zabrinutost Moskve.

„Ovo kretanje vojne infrastrukture ka našim granicama izazvalo je i nastavlja da izaziva našu legitimnu zabrinutost“, istakao je predsednik Rusije.

Putin se osvrnuo i na svoje nedavne izjave koje su u zapadnim medijima izazvale burne reakcije, pojašnjavajući da nije mislio ni na koga konkretno u Evropskoj uniji.

Nepoštovanje sporazuma

„Nisam mislio ni na koga lično. Nikada ne pribegavam ličnim napadima. Mislio sam na opštu, neodređenu grupu ljudi“, rekao je Putin, objašnjavajući da je ta formulacija nastala u razgovoru sa vojnom publikom.

On je podsetio da je 17. decembra na proširenom sastanku kolegijuma Ministarstva odbrane govorio o tome da se na Zapadu „ljudima ispiraju mozgovi strahovima“ od navodno neizbežnog sukoba sa Rusijom, nazvavši evropske političare „svinjama“. Britanski list „Gardijan“ te reči je preveo kao „male svinje“.

Govoreći o početku specijalne vojne operacije, Putin je rekao da je Rusija bila primorana da pribegne upotrebi svojih trupa kako bi okončala sukob u Ukrajini.

On je podsetio da Moskva dugo nije priznavala nezavisnost Donjecke i Luganske Narodne Republike, ali da je posle, kako je naveo, obmane i nemogućnosti sprovođenja Minskih sporazuma bila prinuđena da upotrebi Oružane snage.

Tokom uživog prenosa, govoreći o jedinstvu ruskog naroda u kontekstu specijalne vojne operacije, Vladimir Putin je izjavio da ne sumnja u postojanje Boga.

„Ako Bog postoji, a ja u to ne sumnjam, onda On ne zna da su se ljudi na Zemlji podelili u razne crkve. Delimo zajedničke vrednosti i to je ono što je najvažnije – to nas ujedinjuje“, zaključio je ruski predsednik.

Glas javnosti/ P02S