Ovo je američki plan za Ukrajinu: Zamrzavanje sukoba, teritorije ostaju Rusima, odustajanje od NATO...
Autor: Glas javnosti
Sjedinjene Američke Države predstavile su saveznicima nacrt predloga za mirovni sporazum između Rusije i Ukrajine, koji uključuje okvirne uslove za prekid borbi i postepeno ublažavanje sankcija Moskvi u slučaju trajnog primirja, piše Blumberg, pozivajući se na evropske zvaničnike upoznate s planom.
Američki plan je predstavljen evropskim saveznicima uprkos upozorenju ministra spoljnih poslova Marka Rubija, koji je jutros izjavio da je administracija Donalda Trampa spremna da „odustane“ od mirovnih pokušaja ukoliko uskoro ne dođe do napretka. Ipak, Trampov potpredsednik Džej Di Vens izjavio je iz Rima da je i dalje „optimističan“ u pogledu mogućnosti da se rat okonča.
Zamrzavanje sukoba i bez članstva Ukrajine u NATO-u
Prema informacijama iz diplomatskih izvora, američki plan faktički bi zamrznuo sukob, ostavljajući teritorije pod ruskom okupacijom pod kontrolom Moskve. Takođe, ukrajinske ambicije za članstvo u NATO-u bile bi uklonjene iz pregovora. Zvaničnici nisu želeli da otkrivaju više detalja, pozivajući se na poverljivost pregovora.
Predlog je predstavljen tokom jučerašnjih sastanaka u Parizu, uključujući susret predsednika Francuske Emanuela Makrona sa američkim izaslanikom Stivom Vitkofom, kao i odvojene konsultacije između Rubija i savetnika za nacionalnu bezbednost i pregovarača iz Francuske, Nemačke, Velike Britanije i Ukrajine.
Blumberg je ranije izvestio da američki zvaničnici žele potpuno primirje u roku od nekoliko nedelja, a nastavak pregovora planiran je za narednu sedmicu u Londonu.
Bezbednosne garancije za Ukrajinu
Jedan zvaničnik je izjavio da predloženi plan nije konačan mirovni sporazum i da evropski saveznici neće priznati okupirane teritorije kao ruske. Takođe je istaknuto da pregovori nemaju smisla ako Kremlj ne pristane da zaustavi napade, i da Ukrajini moraju biti ponuđene ozbiljne bezbednosne garancije kako bi dogovor imao težinu.
Rubio je rekao da su bezbednosne garancije „legitimna potreba“ Ukrajine, ali da se pregovori još nisu konkretizovali u tom pravcu. „Svaka suverena država ima pravo da se brani. Ukrajina ima pravo da sklapa bilateralne sporazume o odbrani sa različitim zemljama“, izjavio je Rubio.
Posle telefonskog razgovora sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, portparolka Stejt departmenta Temi Brus izjavila je da Tramp i SAD „žele kraj rata i da su sada svim stranama predstavili nacrt održivog i dugotrajnog mira“.
Kijev pristao na primirje, čeka se odgovor Moskve
Prema jednom izvoru upućenom u pregovore, Ukrajina je već pristala na prekid vatre, ali njen stav je da Rusija mora prvo da pristane na primirje pre nego što se krene sa raspravom o drugim temama. Ukrajinska delegacija u Parizu bila je zadužena za razradu mehanizama nadzora primirja i eventualnog mirovnog kontingenta.
Evropski zvaničnici su sastanke u Parizu ocenili kao konstruktivne i pozitivne, ističući da je cilj pokazati jedinstvo Evrope sa Kijevom i podršku američkim naporima, kao i da se izvrši pritisak na Moskvu da dokaže ozbiljnost svojih namera.
Rubio je nakon odlaska iz Pariza izjavio da se nada pomoći Velike Britanije, Francuske i Nemačke u „guranje procesa ka rešenju“, ali je upozorio da je američko strpljenje pri kraju.
„Nećemo ovim putem ići nedeljama i mesecima. Moramo vrlo brzo, u roku od nekoliko dana, znati da li je dogovor moguć u narednim nedeljama. Ako jeste – uključujemo se. Ako nije – imamo druge prioritete“, rekao je Rubio.
Rusija nastavlja napade, traži ukidanje sankcija
Iako je Kremlj zvanično objavio kraj 30-dnevnog primirja oko energetske infrastrukture, ruski napadi na ukrajinske gradove se nastavljaju. Pre nedelju dana, ruske snage su balističkim projektilima, uključujući i kasetnu municiju, napale grad Sumi na severoistoku Ukrajine i usmrtile 35 civila.
Pariški razgovori su uključivali i francusko-britanski plan o stvaranju „snaga garancije“ za posleratnu bezbednost Ukrajine, kao i planove za obezbeđivanje stalne i adekvatne popunjenosti ukrajinske vojske. Cilj je uveriti SAD da Evropa ozbiljno namerava da osigura mir i da Trampova administracija podrži bezbednosne garancije kao zaštitnu mrežu.
Međutim, ublažavanje sankcija Rusiji dok Moskva još kontroliše velike delove Ukrajine moglo bi izazvati ozbiljan otpor među saveznicima Kijeva. Ukidanje evropskih sankcija i odmrzavanje sredstava zahteva saglasnost svih država članica EU.
Spor oko teritorija i uslova primirja
Vitkof je za Fox News izjavio da se ključ dogovora vrti oko „pet teritorija“, ne ulazeći u detalje. Rusija insistira na tome da joj bude priznato vojno preuzimanje teritorija od 2014. godine, uključujući Krim i veće delove Hersonske, Zaporoške, Luganske i Donjecke oblasti.
Takođe, Moskva povezuje primirje sa ukidanjem ekonomskih sankcija i zaustavljanjem zapadnih isporuka oružja Ukrajini. Juče se iz Kijeva oglasio i predsednik Volodimir Zelenski, koji je oštro kritikovao američkog izaslanika Vitkofa, optuživši ga da je „prihvatio ruski narativ“:
„Nema nikakav mandat da pregovara o ukrajinskim teritorijama jer ti teritoriji pripadaju našem narodu“, poručio je Zelenski i dodao: „Ne pregovaramo o teritorijama dok ne dođe do primirja. Ukrajinska zemlja nikada neće biti priznata kao ruska.“
Kurir.rs/Blumberg
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
