Otišla na Aljasku da zaradi i otkrila koliko zapravo košta život tamo: Hleb čak 450 dinara

Sve više ljudi iz Srbije odlučuje se da privremeno napusti dom i ode na sezonski rad na daleku i hladnu Aljasku.

Uprkos napornim smenama i višesatnom radu u riboprerađivačkim fabrikama, oni koji se vrate često to čine ponovo – zarada je, kako kažu, vredna truda. Među njima je i Zorica Đorđević, koja već tri godine provodi letnje i jesenje mesece na krajnjem severu Amerike, u Kečigenu, malom mestu nedaleko od kanadske granice.

Zorica je pre prvog odlaska radila u prodavnici u Srbiji, ali je odlučila da se okuša u potpuno novom okruženju, preko agencije iz Niša.

– Za posao na Aljasci čula sam od jednog poznanika i zainteresovalo me baš što je veoma daleko i delovalo je izazovno, što zbog posla, što zbog toga što je to sasvim druga vremenska zona i sasvim novi ljudi. On mi je rekao da postoji agencija u Nišu, gde sam se ja i prijavila, a oni su mi rekli da će da me obaveste ako budem primljena – priča Đorđević.

Nije prošlo mnogo, a stigla je i ponuda – 2022. godina bila je presudna.

– Ispostavilo se da je ta godina poslednja kada su primali nove kandidate. Ja sam već tri godine tamo i među nama nije bilo novih kandidata, a svake godine nas je sve manje iz Srbije. Neki su pronašli poslove u Srbiji, a neki radnici nisu mogli da dobiju neplaćeno bolovanje u svojim firmama u Srbiji. Među nama je bilo radnika iz prosvete, bankara, pa i ljudi koji rade u državnim ustanovama koji nisu mogli da dobiju odsustvo od tri do četiri meseca – objašnjava ona.

Kako izgleda prijava

Zainteresovani za rad prolaze kroz opsežan proces prijavljivanja, a troškovi pred put mogu predstavljati prepreku.

– Morali smo da platimo svoju kartu, ali to sve zavisi od kompanije. Naša agencija ima dogovor sa tom kompanijom iz Kečigena, malo mesto na samom jugu Aljaske, veoma blizu Kanade. Oni imaju dogovor sa tom kompanijom da mi platimo kartu i troškove vize, a kasnije sa prvim čekom naše plate dobijamo polovinu troškova, dok drugu polovinu dobijemo pre nego što krenemo kući. Međutim, bez obzira što se to kasnije nadoknadi, nekima ovo predstavlja problem jer nema svako spremnih 2.000 dolara u kešu da plati troškove puta – kaže Đorđević.

Najzahtevniji deo procedure, kako navodi, bila je američka viza.

– Dosta žena nije dobilo vizu, ali ja sam imala sreće. Nakon prve dobijene vize, svake naredne godine je bilo dovoljno poslati zahtev u elektronskom formatu i uglavnom to onda ide po automatizmu – navodi ona.

Srbi na ceni

Zorica je zaposlena u kompaniji sa dugom tradicijom i oko 150 radnika, među kojima su i brojni stranci. Međutim, Srbi su postali posebno traženi.

– Glavna menadžerka kompanije je pre nekoliko godina u razgovoru čula kako su Srbi veoma dobri radnici i ona je tad odlučila da bi želela da proba da nas pozove i odmah su bili oduševljeni našim radom. Baš zbog naše vrednoće i odgovornosti, ali i rezultata nas i zovu u tolikom broju godinama unazad – priča Zorica.

H-2B viza i legalan status

Zahvaljujući H-2B vizi, radnici iz Srbije imaju legalno pravo na sezonski rad u SAD.

– Uglavnom nas sve vraćaju, a mi smo tamo prijavljeni i sve je legalno i sa pravne i sa zakonske strane. Plata se dobija na 15 dana i dobija se u čekovima, a ove godine su ponudili i da, ukoliko neko hoće, platu dobijamo na bankovnom računu u američkoj banci – objašnjava ona.

Zarada zavisi od truda

Iako plata nije fiksna, mogućnosti za dobru zaradu postoje – posebno ako ste spremni da radite više od osam sati dnevno.

– Početna satnica je oko 17 dolara po satu, a na svakih 500 sati rada, satnica se povećava. Što si više godina tu, to je satnica veća. Većina je zadovoljna zaradom, a pored toga, prekovremeni rad se plaća i iznosi 50 odsto više od regularnog sata. Veoma lepo može da se zaradi – ističe Đorđević.

Sezonski rad traje od kraja juna do kraja novembra, a u jeku sezone gotovo da nema slobodnih dana.

– Nema vikenda i nema praznika. Jedino se ne radi 4. jula, kada je njihov državni praznik, a u slučaju da je moramo da radimo tad, plaćeni smo kao da radimo prekovremeno. Pružaju nam odlične uslove i mi smo prezadovoljni – dodaje.

Radni dan počinje u zoru

U proseku, smene traju i po 12 sati, a kada stigne veća količina ribe – radni dan počinje i pre svitanja.

– Ja radim u delu koji se zove ‘Fiš Haus’. Kod nas stižu brodovi, mi preuzimamo ribu, radimo sortiranje. Dešavalo se da radimo i od četiri, ali uglavnom se radi od sedam. Na svaka dva i po do tri sata postoji pauza od 15 minuta. Dva sata kasnije imamo sat vremena za ručak, obično bude od 12 do jedan, a imamo i večeru od pet do šest popodne. Ako je stigla veća količina ribe koja mora da se spakuje, ručak i večera se skrate na pola sata. To nama ide u prilog, jer obroci nisu plaćeni, tako nama odgovara kad su ručak i večera po pola sata. Svi su došli da zarade, a ne da imaju ručkove od po sat vremena – objašnjava.

Život na Aljasci

Smeštaj im obezbeđuje kompanija, a same radnice se brinu o ishrani.

– Oni nam svake godine čuvaju tu kuću, pa se mi osećamo kao da živimo tamo. Ne plaćamo smeštaj, jedino brinemo sami o hrani – navodi Zorica.

Kupovina namirnica zna da bude izazov, jer posle naporne smene nije lako kuvati.

– Mi kupujemo sve namirnice i spremamo hranu. To predstavlja problem, pogotovo nakon 10 do 12 sati napornog rada. Što se cena tiče, u prodavnicama su dosta skuplje nego kod nas, jer im je i standard veći. Kod njih recimo hleb košta oko četiri dolara, ali uglavnom, za naše potrebe tamo, nije preskupo – kaže ona.

Znanje jezika donosi prednosti

Engleski nije obavezan, ali ga poslodavci cene, posebno kada treba da se obavljaju lakši, organizacioni poslovi.

– Ja sam se trudila da naučim jezik kako bih mogla da se sporazumem i olakšam sebi posao. Ja lično nisam imala problem sa tim. U suštini, znati engleski jezik predstavlja veliku pogodnost za radnike. Lider može da te stavi na neko lakše radno mesto, recimo da se upisuje koliko je stiglo ribe sa kog broda, koja riba, u koje vreme i slično. Tako da ne mora perfektno da se zna engleski jezik, ali je poželjno zbog svoje dobrobiti – zaključuje Đorđević za NIN.


Glas javnosti/A03S

SKINI APLIKACIJU