NATO nema dalje, već se proširio do ruskih granica

Tako je on prokomentarisao izjavu specijalnog izaslanika američkog predsednika Kita Keloga da su SAD spremne da zaustave širenje NATO-a ka granicama Rusije.

Ulaskom Finske u NATO kopnena granica između Rusije i Alijanse se udvostručila na oko 2.600 kilometara.

Blohin smatra da je pitanje daljeg širenja NATO-a trenutno samo teorijska diskusija, koja zavisi od političke situacije.

U aktuelnoj geopolitičkoj situaciji, nikakve suštinske odluke, poput davanja bezbednosnih garancija Rusiji neće biti donete na predstojećim mirovnim pregovorima u Istanbulu, ocenio je Blohin.

„To što govori Kelog je prijatno čuti uoči pregovora. Kelog ne odlučuje o širenju ili sužavanju NATO-a. On je, u suštini, penzioner koji pruža savetničke usluge Trampovoj administraciji i ništa više od toga. Ali, on to govori kako bi stvorio prijatniju atmosferu za pregovore. Tamo će se razgovarati o razmeni memoranduma i iznosiće se stavovi, ali sudeći po izjavama ukrajinskih političara, najverovatnije, su ti razgovori osuđeni na propast“, ocenjuje Blohin.

Zapadni mediji su prethodno objavili, pozivajuće se na svoje izvore, da je ruski predsednik Vladimir Putin spreman za okončanje rata u Ukrajini, ali ne po svaku cenu. Između ostalog,tvrde, traži pismeno obećanje zapadnih lidera da će sprečiti širenje NATO-a na Istok, što podrazumeva da Ukrajina, Gruzija, Moldavija i druge bivše sovjetske republike ne budu članice Alijanse. Prema tim izvorima, Rusija insistira na prihvatanju neutralnog statusa Ukrajine.

Nakon toga, Kelog je izjavio da je moguće da NATO obustavi svoje širenje ka ruskim granicama, jer je to „za Rusiju pitanje bezbednosti“. Prema njegovim rečima, Donald Tramp bi mogao da donese takvu odluku.

Kelog je takođe istakao da je zabrinutost Moskve zbog širenja Alijanse na Istok opravdana i da Vašington ne želi da vidi Ukrajinu u vojnom savezu koji predvode Sjedinjene Američke Države.

Kelog je kazao da ulazak Ukrajine u NATO „nije na stolu“, ističući da SAD nisu jedina zemlja članica NATO-a koja ima rezerve prema prijemu te zemlje, nagovestivši da najmanje četiri članice ne bi podržale takav potez. Podsetio je i da je za prijem nove zemlje u Alijansu neophodna saglasnost svih 32 članice, što u ovom trenutku nije realno.

Poslednjih godina Rusija beleži neviđenu aktivnost NATO-a na svojim zapadnim granicama. Alijansa širi svoje inicijative i to pravda „obuzdavanjem agresije“, iako Rusija nikome ne preti.

Moskva je više puta izražavala zabrinutost zbog jačanja snaga Alijanse u Evropi, ističući da je otvorena za dijalog sa NATO-om, ali na ravnopravnoj osnovi, pri čemu Zapad treba da odustane od politike militarizacije kontinenta.

Blohin posebnu pažnju skreće na region Baltika, gde se sve više govori o mogućoj blokadi ruske Baltičke flote u slučaju rata. Iako su to za sada samo scenariji, on upozorava da Rusija mora biti spremna na sve opcije u slučaju eskalacije šireg konflikta.

NATO je obećao predsedniku Sovjetskog Saveza Mihailu Gorbačovu da se neće širiti ka Istoku, a iako nema pisanih garancija i ništa nije potpisano, postoje transkripti razgovora iz kojih se vidi da je taj „džentlmenski dogovor“ bio postignut. Međutim, NATO je ipak krenuo putem širenja na Istok, otvarajući svoja vrata za mnoge zemlje Istočne Evrope, a na samitu NATO-a u Bukureštu 2008. godine dogovoreno je da će Ukrajina i Gruzija u budućnosti postati članice. Za Rusiju je to neprihvatljivo, kao što je neprihvatiljvo i raspoređivanje ofanzivnog oružja u blizini ruskih granica.

Glas javnosti /S04S