MERKEL PRE ČETIRI DANA JEDVA SPREČILA RAT U EVROPI: Turci i Grci na ivici ozbiljnog sukoba, Erdogan sanja Osmansko carstvo

U utorak 21. jula samo je poziv Angele Merkel jedva sprečio početak rata Grčke i Turske.

Turski vojni avioni su nadletali ostrvo Kastelorico, grčki su takođe bili u vazduhu, i tek je telefonski kontakt kancelarke sa turskim predsednikom Redžep Tajip Eroganom i grčkim premijerom Kirjakosom Micotakisom predupredio vojni sudar.

Povod za sukob su najave Ankare da će poslati istraživački brod "Oruk Reis" u blizinu grčkog egejskog ostrva Kastelorizo, svega tri kilometra od turskog kopna. Tu bi, prema najavama, turski brod mesec dana trebalo da ispituje potencijalna podvodna nalazišta prirodnog gasa i nafte. Grčka, sa druge strane, taj predeo smatra svojim teritorijalnim vodama i zonom u kojoj ekskluzivno ima pravo da istražuje i eksploatiše podmorje. Vojske obe zemlje su u pojačanoj pripravnosti.

- Erdogan obilato koristi promenljivu politiku SAD, kao i neodlučnost EU - priča stručnjak za Tursku Ginter Zojfert.

Ginter Zojfert iz berlinskog Centra za primenjene turske studije tvrdi da se može pretpostaviti da će Erdogan nastaviti svoju politiku vojnog bockanja.

Turski predsednik neće odustati od bušenja podmorja u oblasti koju Grčka reklamira za sebe, baš kao što je ušao u oblast na koju Kiprani polažu pravo, smatra Zojfert.

- Da li će zato doći do rata, zavisi od toga kako se Grčka bude ponašala: da li će ponuditi Turskoj pregovore ili ne. I zavisi od toga kako će se postaviti EU i pre svih SAD. Na posletku su i Grčka i Turska članice NATO i tu bi velike članice NATO trebalo da se upletu kao posrednici - objašnjava on.

Pregovori jedino rešenje

Zojfert smatra da su pregovori jedino rešenje za suprotstavljena tumačenja pomorskog prava. Dok Grčka smatra da more oko njenih ostrva spada u grčke teritorijalne vode - makar ostrva bila tik uz tursku obalu - Turska tvrdi da to ne podrazumeva ekskluzivno pravo na energente.

Dok se EU za sada ograničila na saopštenja i pretnje sankcijama Turskoj, Sjedinjene Države su u teškoj poziciji, smatra Ginter Zojfert.

- Sa jedne strane imaju dosta konflikata sa Turskom - pomislite samo na tursku nabavku ruskog protivraketnog sistema S-400. Sa druge strane, SAD pokušavaju da suzbiju uticaj Rusije u istočnom Sredozemnlju i Libiji i to uz pomoć Turske. Vašington izgleda još nije odlučio da li želi primarno da se pozicionira protiv Rusije ili da primarno disciplinuje Tursku. "Erdogan obilato koristi tu tamo-vamo politiku SAD, kao i neodlučnost EU", zaključuje Zojfert.

Zojfert, raniji novinski dopisnik iz Turske i predavač na univerzitetima u Istanbulu i Nikoziji, podseća da je EU svojevremeno imala koherentnu politiku prema Turskoj u okviru pregovora sa tom zemljom o pristupanju Uniji.

- Kako je taj proces bio veoma normativno ustrojen, naime prema primeni demokratskih reformi u Turskoj, sve države EU su mogle da stanu iza njega - kaže Zojfert.

Cilj Erdogana velika Turska

Na pitanje novinara da li je slučajnost to što se istog dana (petak, 24. juli) održava prva islamska molitva u Aja Sofiji koja je pretvorena u džamiju, planira odlazak turskog broda u blizinu grčkog ostrva i obeležava godišnjica ugovora iz 1923. kada je definisana granica Turske i Grčke, Zojfert kaže:

- To nije slučajno. Politika Erdogana ima za cilj stvaranje velike Turske. Radi se o Turskoj koja se ne orijentiše prema Zapadu kao Turska Kemala Ataturka, već Turskoj koju prožimaju istorija i imperijalna veličina Osmanskog carstva - navodi ovaj stručnjak.

Erdoganov moto je, kaže, da Turska postane najjača sila u regionu u vakuumu koji nastaje povlačenjem SAD i slabošću EU, te da Turska zastupa interese sunitskih muslimana na Bliskom istoku.

- Praktične posledice te politike su naoružavanje turske vojske i militarizacija spoljne politike u istočnom Sredozemlju. Ta politika ima i velike simboličke dimenzije poput pretvaranja Aja Sofije u džamiju - tvrdi Zojfert.

(Izvor: DW/Bild)

SKINI APLIKACIJU