JEVREJSKI NOVAC ZA POČETNIKE (2) Tajne veze sa ratovima i Holandijom kao glavnom bazom za KEŠ
Autor: Glas javnosti
U Holandiji se 1604. godine pojavila prva banka, koja je bila apsolutno ista kao i sadašnja, moderna Centralna banka bilo koje zemlje na svetu, samo bez kompjutera.
Činjenica da se prva banka planete pojavila u Holandiji nije bila slučajna. Holandija je bila mesto masovnog iseljavanja iz Španije naroda koji se pretežno bavio špekulantskim poslovima.
Sredinom 16. veka je jevrejski narod proteran iz Španije. Migrirao je u Holandiju i pod plaštom borbe za nezavisnost oteo Holandiju od Španije i preuzeo apsolutnu vlast, uništavajući hrišćane. Dakle, nije slučajno da je prva svetska banka osnovana 1604. godine, 50 godina nakon revolucije u Holandiji. Sto godina kasnije, sredinom 17. veka u Engleskoj, na teritoriji koja je susedna Holandiji, srušena je monarhija sa ubistvom monarha. Ovo ubistvo engleskog kralja Čarlsa označava kraj i konačnu sahranu pretkapitalističkog, hrišćanskog, boljeg sveta, u kome nije bilo kamata i beskrajnih dugova. Svetom je počela da vlada ne legitimna moć, već ljudi koji su imali mogućnost da stvaraju neograničene količine papirnih banknota i kontrolišu tokove papirnog novca, a kao rezultat toga moglo su da imenuju “svoje kraljeve“ i predsednike. Istovremeno, imajući stvarnu vlast, za razliku od vidljivih kraljeva i predsednika, nisu snosile nikakvu ličnu odgovornost.
Najstarije banke u Holandiji
Ovi zakulisni Fantomi iz Holandije doveli su svoje pristaše na vlast i u Engleskoj, i stvorili kraljevsku dinastiju u Engleskoj, koja od tada do danas služi kao paravan za prave, monetarne kraljeve. Ove kase s novcem su brzo, 1696. godine stvorile Centralnu banku Engleske, koja je od tada postala glavni bastion finansijskih kraljeva. Od tog trenutka u Engleskoj je zavladala nacija, koja je uvek imala monopol na špekulanske poslove širom sveta. Od Engleske je, koristeći je kao odskočnu dasku, onako kako je i Holandija bila odskočna daska za osvajanje Engleske, stvorena odskočna daska za osvajanje lihvarske špekulantske nacije Severne i Južne Amerike.
Od 17. veka banke se pojavljuju kao finansijske tvrđave širom sveta. Nemačka je imala najpovoljnije uslove za procvat banaka, jer tada nije bilo ujedinjene Nemačke, kojoj bi dovoljna bila jedna Centralna banka, kao u Engleskoj. Nemačka je imala oko 300 nezavisnih nemačkih kneževina, i tu su se banke namnožile i pronašle raj za prosperitet i reprodukciju , u samom centru Evrope. Podsetitimo se da dinastija finansijskih kraljeva sveta, Rotšilda, potiče iz tada nepoznatog nemačkog grada Frankfurta na Majni, što na nemačkom jednostavno znači: “brdo na reci Majna“.
U Francuskoj, jaka nacionalna monarhija Luja Četrnaestog nije dozvolila osnivanje takve kosmopolitske, međunarodne institucije kao što je Centralna banka, zbog čega su međunarodni finansijski kraljevi napravili tzv Veliku francusku revoluciju. U Americi, su formirane Sjedinjene Države. Rotšildov lični predstavnik, “skriveni Jevrejin“, Aleksandar Hamilton je odmah krenuo da formira Centralnu banku Sjedinjenih Država, međutim, to nije uspeo da ostvari, ali je Hamilton već tada napravio fondacija za otvaranje Centralne banke Sjedinjenih Država kao ogranak Londonske banke.
Osvajanje Amerike od strane evropskih bankara nije organizovano preko noći. To će se dogoditi tek 50 godina kasnije, 1863. godine.
Jevrejski predsednik Amerike Abraham Linkoln
Formiranje bankarskog sistema SAD i podređenost Centralnoj banci Engleske, koja je oduvek bilo sedište bankarske kuće Rotčild, izvršio je 1863. godine prvi “jevrejski predsednik Amerike“ Abraham Linkoln, proglašen je za najboljeg predsednika Amerike, bez obzira ko god bio predsednik. Za najboljeg predsednika su jevrejski bankari izgradili ogroman mauzolej gde je Abraham Linkoln sedi na prestolu ličnog Panteona i mauzoleja.
Linkoln je 1863. godine potpisao Zakon o nacionalnoj valuti. Ovaj “Zakon o nacionalnoj valuti“ iz 1863. je preneo kontrolu nad američkim monetarnim sistemom na sistem “privatnih nacionalnih“ banaka, koje su zapravo bile podružnice engleskih banaka. Ovim zakonom je Ministarstvo finansija SAD postalo telo podređeno sistemu privatnog bankarstva. Ova uredba je takođe pružila mogućnost bankarima da finansiraju rat koji je Abraham Linkoln započeo protiv nezavisnog Juga, koji je shvatio pogubnost društvenog sistema koji je nametnuo predsednik Severa i odlučio da se otcepi od Unije, na šta je imao ustavno pravo. Zvaničan uzrok rata između Severa i Juga kaže da se Sever bori za oslobođenje crnaca na Jugu. Okosnicu vojske severnjaka su činili plaćenici i jevrejski dobrovoljci iz cele Evrope.
Abraham Linkoln je 1865. odlučio da bankama da 10 odsto svih novčanica koje je izdao Trezor. Do oktobra 1866. Amerika je već bila potpuno pod kontrolom engleskih banaka Engleska kontrarevolucija se tiho osvetila nezavisnoj Americi. Ovim je zauvek okončana sloboda i nezavisnost Amerike.
Spomenutim aktom je stvorena privatna, vrlo umno nazvana "Federalna rezervna banka". Ova banka je zapravo privatna, a ne federalna, i nema nikakve rezerve, već ceo budžet Vlade SAD! Sve banke koje postoje od 1863. godine bile su uključene u sistem “federalnih rezervi“ zapravo elitnih engleskih banaka.
Rotšild familja
Agent Rotšilda koji je progurao Zakon o “federalnim rezervama” u SAD bio je jevrejski bankar iz Nemačke, Pol Varburg, koji je, sa dvojicom braće Maksom i Feliksom, posedovao u Americi bankarsku kuću “M. M. Varburg & Кo“. Pol Varburg je, takođe, postao suvlasnik bankarske kuće “Кuhn, Loeb & Кo” na čijem čelu je ranije bio Jakov Šif. To je onaj biznismen koji je dao 20 miliona dolara (po sadašnjem kursu milijardu dolara) i parobrod sa oružjem tovarišu Trockom da preuzme vlast u Rusiji. Jedna mala tajna: ko god da je na čelu bilo koje bankarske kuće, svi pripadaju istoj finansijskoj internacionali, predsedništvu, koje je u vlasništvu porodice Rotšild.
Glavni američki državnik koji je, obezbedio usvajanje Zakona o federalnim rezervama kroz Кongres, bio je senator Nelson Oldridž. Oldridžova ćerka je bila udata za jevrejskog bankara Džona Rokfelera mlađeg. Njegov unuk je već imao ime Nelson Oldridž Rokfeler, kasnije potpredsednik Sjedinjenih Država u vreme Džeralda Forda. Isti, ozloglašeni senator Nelson Aldridž je 1913. obezbedio prolaza kroz Кongres “Zakona o uvođenju poreza na dohodak”, koji ranije nije postojao u Americi. To jest, 1913. godine je u SAD vlast tihom i neprimetnom revolucijom potpuno prešla u ruke Finansijske internacionale. Zakon o federalnim rezervama iz 1913. je dozvolio finansiranje Prvog svetskog rata. Ratovi, finansije i ogromna materijalna sredstva SAD su na kraju obezbedili pobedu interesa američkih Jevreja u Prvom svetskom ratu i u revoluciji koju je Trocki izveo u Rusiji novcem Džejkoba Šifa i braće Varburg.
Glavne prekretnice u Novom vremenu su: uništenje hrišćana, zauzimanje Holandije od strane Jevreja proteranih iz Španije, preuzimanje Amerike od strane protestantskih Jevreja i judoiziranih hrišćana. Atentat na engleskog kralja i zauzimanje Engleske od strane holandskih Jevreja tokom holandske intervencije, što je u istorijskim knjigama predstavljeno kao “Veličanstvena revolucija 1688. godine“ , atentat na francuskog kralja, uništavanje hrišćana tokom Francuske buržoaske revolucije, ubistvo ruskog cara, i preuzimanje vlasti od strane ruskih Jevreja tokom Velike Oktobarske revolucije, i preuzimanje Nemačke, jevrejska revolucija “Mlado Turaka“ u Turskoj...
Dodajmo i masakr hrišćana pri pokušaju preuzimanja vlasti u Meksiku i Španiji 20-30-ih godina 20. veka. Pokušaj preuzimanja vlasti u Americi 30-ih je propao, a onda se desio Drugi svetski rat i svetske finansije su utrčale u ruke američkih Jevreja. Osim dominacije parama Amerika je ojačala dolaskom Hitler elite koja ne samo da nije kažnjena za zločine u ratu već je nagrađena rukovodećim mestima u nauci i industriji. Tehološki prodor Amerike su omogućili Hitlerovi kadrovi koji nisu imali ništa protiv da služe starojevrejskim finansijskim klanovima.
Šone Ninin
Nastavlja se…
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
