Grad koji je najskuplji na svetu, nemoguće je izbeći kaznu i pun je milionera

Za neke raj na zemlji, pojedinima destinacija za nepoželeti.

Visok standard života, fantastične nekretnine, svetleći neboderi, jedinstvena kulutra, milionska primanja, samo su neke od odlika najskupljih i najluksuznijih gradova na svetu. U njima se živi potpuno drugačije ukoliko uporedimo sa načinom života u evropskim gradovima.

Nesumnjivo da je globalna inflacija uticala na povećanje životnih troškova, međutim u nešto bogatijim gradovima finansijska kriza se drastično manje oseća, nego u onima gde se pare ne troše tako lako. Prema Svetskom indeksu troškova života, iza koga stoji organizacija Economist Intelligence Unit (EIU), prosečni troškovi života porasli su za 8,1 odsto – uglavnom zbog rata u Ukrajini, ali posledica pandemije iako je prošlo nekoliko godina od nje.

Prema podacima „World of Statistics“ u odnosu na prošlu 2022. godinu lista najskupljih gradova na svetu se nije mnogo menjala, osim prve pozicije, na kojoj se Singapur zamenio Njujork.

Prvoplasirani Singapur, i drugoplasirano Njujork, blisko Tel Aviv na trećem, Hongkond na četvrtom i Los Anđeles na petom mestu.  Od petog do desetog mesta su poređani Cirih, Ženeva, zatim još jedan grad u Sjedinjenim Američkim državama San Francisko, dok su Pariz i Kopengahen na devetom i desetom mestu liste najskupljih gradova na svetu.

Jedan od glavnih razloga visokih troškova života u Singapuru je tržište nekretnina. Cene nekretnina vođene snažnom potražnjom i ograničenom ponudom su naglo rasle u poslednjih nekoliko godina, pa je sada nemoguće rentirati stan, tačnije sobu ispod 1.700 evra, i to van centra grada. Singapur je grad u kom je svaki treći stanovnik dolarski milioner, a ukoliko neko poželi da dobije vozačku dozvolu, moraće da je plati neverovatnih 30.000 evra. Kada smo kod dozvole, neizostavan podatak jeste da svako ko poželi da kupi automobil u Singaputu, najpre mora da kupi dozvolu za posedovanje vozila koja košta više od 75.000 evra. Kao jedan od „najzelenijih“ gradova na svetu, strog sistem uveli su još pre trideset godina, u cilju minimiziranja saobraćaja i smanjenja emitovanja izduvnih gasova.


Foto:unsplash

Jedan je od retkih gradova koji nema problem sa zapošlenošću, otvoren je za poslove, ali je njegovo tržište rada fokusirano na obrazovni kadar. Prosečna plata se kreće oko 3000 dolara, cene pića su od 8 do 20 evra, ručak od 7 do 50 evra. Ukoliko ste turista u Singapuru neophodno je odvojiti blizu 150 evra za samo jedan dan, posebno ukoliko se odlučite za dodatne posete muzejima ili nekim drugim atrakcijama.

Iako u najskupljem gradu na svetu postoji bezbroj mogućnosti i pogodnosti, postoje i one, ne tako lepe strane života.

Naime, u Singapuru od 5,6 miliona stanovnika živi čak 1,32 miliona stranaca, od kojih 600.000 ima stalno zaposlenje, što znači da je reč o obrazovanim radnicima iz inostranstva koji su, po pravilu, više plaćeni, za šta im je trebala samo radna viza. Upravo zbog toga singapurske vlasti pre par godina donele novi zakon po kom poslodavci radna mesta koja se mesečno plaćaju skoro 9.000 dolara prve dve nedelje moraju ostaviti otvorene za domaće stanovnike, pa tek nakon toga mogu da potraže radnike među strancima.

Tamo se najviše troši na luksuzne nekretnine, automobile, ali i na privatne škole i zdravstvene usluge, ali i  na skupa alkoholna pića i druga sitna zadovoljstva.

Foto:unsplash

Međutim, ovo definitivno nije grad za pušače, jer je pušenje strogo zabranjeno na otvorenom, a 99 odsto površine grada pokriveno je kamerama, pa je gotovo nemoguće izbeći kaznu.

Takođe je zabranjena prodaja žvaka, a kazne postoje za prekršaje, koje makar u Srbiji, zvuče potpuno abnormlano – za pljuvanje na ulici 1.000 evra kazna, a ako ne pustite vodu nakon što izađete iz toaleta sledi „udarac po džepu“ od skoro 500 evra.

Čak je kažnjivo korišćenje tuđeg interneta, skidanje u javnosti, kao i pornografija.

Singapur je ekonomski gigant i najmodernija grad-država jugoistočne Azije, a oni koji su imali prilike da hodaju tim ulicama svedoče da je to grad koji jednostavno mora da se doživi, i da ne postoji nijedno slično mestu na svetu.

Glas javnost/B10S 

SKINI APLIKACIJU