Finska odbrana: Kako kolektivna priprema i angažman svih građana čine zemlju spremnom za svaki scenario
Autor: Glas javnosti
U Finskoj, podzemna skloništa, smeštena čak 20 metara ispod zemlje, nisu samo privremena utočišta u slučaju opasnosti i vanrednih okolnosti. Ona su simbol kolektivne svesti o nacionalnoj bezbednosti i dugoročnoj pripremi za krizne situacije. Bazična, ali snažna infrastruktura izgrađena je u skladu s filozofijom "whole of society" odbrane, modela koji angažuje celo društvo u procesu zaštite i odbra
Kako se Evropi približava sve veća militarizacija u svetlu rata u Ukrajini i straha od ruskog uticaja, ideja o „whole of society“ odbrani postaje sve relevantnija i u evropskim krugovima. Ovaj finski model, u kojem nije samo vojska ta koja čini stub odbrane, već cela nacija, mogao bi postati inspiracija za druge evropske države koje se suočavaju sa sličnim pretnjama.
Finski pristup odbrani, koji uključuje sve segmente društva, od obrazovanja do nevladinih organizacija, nudi odgovor na pitanje kako obezbediti dugoročnu sigurnost u svetu u kojem se granice između rata i mira sve više brišu. Finska, kao nova članica NATO-a zato ovom savezu ne donosi samo svoje pristojne vojne kapacitete, već i primer i „know-how“ kako bezbednost jedne države može biti shvaćena sveobuhvatnije od konvencionalnih vojnih pretnji.
„Whole of society“ odbrana, ili odbrana celokupnog društva, temelji se na ideji da sigurnost i zaštita države nisu samo zadatak vojske, već svih segmenata društva. Ovaj koncept, koji je razvijen u Finskoj tokom Hladnog rata, predviđa integraciju različitih sektora, od vladinih institucija do civila, u odbrambene strategije.
U Finskoj, građani, preduzeća, obrazovne institucije i čak civili imaju jasnu ulogu u pripremama i odgovorima na krizne situacije. Za razliku od tradicionalnih modela odbrane, gde vojska ima primarnu odgovornost, finski model se oslanja na široku mobilizaciju resursa društva. U ovom okviru, vojska nije jedini faktor u odbrani, ona je samo jedan deo šireg sistema koji uključuje obaveznu vojnu obuku, ali i angažman civilnih sektora. U Finskoj se veruje da je za efikasnu odbranu neophodno da svi građani, bez obzira na to da li su direktno povezani sa vojskom ili ne, budu spremni i obučeni da u slučaju rata ili krize odgovore na poziv i podrže odbranu zemlje.
Ovaj model uključuje obaveznu vojnu službu za sve mladiće, kao i obuku za civila koji mogu biti pozvani da pomognu u logistici, hitnim slučajevima ili čak u zaštiti ključnih infrastruktura. Takođe, uključuje i velike civilne projekte, kao što su izgradnja spomenutih skloništa i obuka za krizne situacije, koja je deo svakodnevnog života, a ne samo u retkim trenucima opasnosti. Finski model se temelji na međusobno zavisnim funkcijama društva, prikazanim kroz grafik u obliku dijamanta. U centru dijamanta nalazi se ključna uloga pojedinaca u očuvanju sigurnosti društva.
Ove vitalne funkcije uključuju liderstvo, koje omogućava koordinaciju i sprovođenje mera, međunarodne aktivnosti i aktivnosti EU, koje ojačavaju sigurnost kroz međunarodnu saradnju, odbrambenu sposobnost, koja odvraća pretnje vojnom silom, unutrašnju sigurnost, koja obuhvata prevenciju kriminalnih i drugih pretnji, ekonomiju, infrastrukturu i sigurnost snabdevanja, koji omogućavaju funkcionisanje vitalnih funkcija, funkcionalni kapacitet stanovništva i usluga, koji osigurava dobrobit građana, i psihološku otpornost, koja pomaže zajednici da izdrži i oporavi se od kriznih situacija. Svaka od ovih funkcija je nerazdvojna i oslanja se na druge, čineći celokupnu društvenu odbranu snažnijom i otpornijom.
Rast ulaganja u vojske
Rat u Ukrajini ubrzao je rast vojnih budžeta širom Evrope, uključujući i same Finske, te je oko 2/3 članica Evropske unije dostiglo vojnu potrošnju od preko 2% BDP-a. To je primetnije kod država uz rusku granicu ili blizu nje, jer mnoge države strahuju od širenja ruskog uticaja, a Finska spada u jednu od takvih država sa preko 1000 km kopnene granice.
Ovaj strah stvara pritisak na evropske zemlje da povećaju ulaganja u vojnu obuku, opremu i infrastrukturu kako bi se zaštitile od potencijalne pretnje, te su Estonija i Letonija prešle 3% BDP-a utrošenog na odbranu u 2025, a Poljska se približava čak 5% udela. Sa manje pouzdanom američkom vojnom podrškom sa dolaskom Donalda Trampa na vlast, evropske države moraju da menjaju svoje strategije odbrane.
Ovaj kontekst stvara izazove za evropske zemlje članice NATO-a koje razmatraju proširenje svojih odbrambenih politika. Model „Whole of Society“ odbrane, kao što je to slučaj u Finskoj, može biti koristan za druge evropske države koje žele da stvore otporniju, sveobuhvatnu sigurnost u odnosu na spoljne pretnje. Međutim, prilagođavanje finskog modela specifičnostima drugih država zahteva uzimanje u obzir kulturnih, političkih i ekonomskih faktora, kao i spremnosti društva za angažman na nacionalnom nivou.
Potencijalna militarizacija može da dovede do povećanja društvene i ekonomske otpornosti, ali i da izazove napetosti između civilnih i vojnih sektora u društvima koja dugo nisu imala ovaj vid bezbednosnih pretnji. Ipak, praktičan primer Finske koji funkcioniše dokaz je da ovaj koncept u shvatanju odbrane može biti korisna studija slučaja i za druge države Evropske unije. On je ne samo od koristi kao vid dokazane spremnosti za vanredne situacije, već i dobar alat za odvraćanje strane pretnje, jer je pokazatelj odlučnosti celog društva za odbranu.
Glas Javnosti/ N07S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
