Brojke kažu jedno, srce u junaka je ipak nešto drugo! Evo ko ima jaču vojsku - SAD ili Kina

Modernizacija kineske vojske daleko je od zacrtanog cilja i suočava se sa značajnim preprekama, ali Si Đinping proglasio ju je glavnim prioritetom, piše Index.hr.

Uspon Kine kao ekonomske supersile podstakao je decenije stalnog rasta vojne potrošnje. Službeni odbrambeni budžet dostigao je gotovo 247 milijardi dolara u 2025. godini, ali vladine brojke potcenjuju stvarne izdatke. Stokholmski međunarodni institut za mirovna istraživanja (SIPRI) procenjuje da je stvarna kineska odbrambena potrošnja iznosila oko 318 milijardi dolara 2024. godine, dok druga studija smešta tu brojku još više, na 471 milijardu.

Bez obzira na tačan iznos, razmere i rast kineskog vojnog budžeta omogućili su široka ulaganja u opremu, održavanje, osoblje i obuku.

Kina troši znatno manje na odbranu od Sjedinjenih Država, ali se razlika smanjuje. Godine 2012. kineska odbrambena potrošnja bila je šest puta manja od američke; do 2024. godine ta se razlika smanjila na tri puta. U Indo-Pacifiku Kina znatno nadmašuje svoje susede. Troši pet puta više na odbranu od Japana i gotovo sedam puta više od Južne Koreje, dve ključne američke saveznice u regionu.

Najvidljiviji napredak u kineskoj vojsci ostvarila je mornarica, koja se razvija iz obalne sile u "okeansku mornaricu" sposobnu da projektuje moć globalno. Kineska mornarica nadmašila je američku po broju borbenih plovila još 2014. godine i predviđa se dalji rast u narednom desetleću.

Međutim, Kina i dalje zaostaje za SAD po ključnim merilima, poput ukupnog tonažnog kapaciteta, broja raketnih lansera na brodovima i iskustva delovanja na udaljenim morima. Ipak, razlika se ubrzano smanjuje. Dok američki brodovi ukupno teže više od 3,2 miliona tona, kineski brodovi imaju ukupnu težinu od 1,8 miliona tona.

Američko Ministarstvo odbrane ocenjuje da je kineska sposobnost izvođenja misija izvan prve otočne linije Indo-Pacifika "skromna, ali u porastu kako stiče više iskustva".

Slični trendovi prisutni su i u kineskom vazduhoplovstvu. Danas kineske vazdušne snage i mornarica raspolažu znatno većom flotom borbenih aviona nego ranije.

Što je još važnije, sve veći udeo tih aviona tehnološki je napredniji. Kineska vojska postepeno povlači starije borce druge i treće generacije te ih zamenjuje modernijim lovcima 4,5. i pete generacije, poput J-20, koji se ističe stealth sposobnostima i preciznim napadima.

Poboljšane sposobnosti Kine značajno su promenile ravnotežu vojnih snaga u Tajvanskom moreuzu. Si Đinping naredio je vojsci da do 2027. godine bude sposobna da zauzme Tajvan silom, a Tajvan ostaje glavni prioritet kineske vojske.

Glas Javnosti/T02S