Izveštaj o ovoj temi objavljen je prošle nedelje u časopisu „Emerging Infectious Diseases" američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), a autori kažu da se nadaju da će sve veća globalna pažnja na novi rad značiti da bi Šagasova bolest konačno mogla da dobije nadzor, prevenciju, testiranje i istraživačka sredstva koja zaslužuje u Sjedinjenim Državama.
Bolest “ljubavnih buba” koja može da izazove srčani udar, čak i smrt sve raširenija u SAD
Svet
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Šagasova bolest, potencijalno smrtonosno stanje izazvano parazitom koji prenose insekti poznati kao "ljubavne bube", sada bi trebalo smatrati endemskom u Sjedinjenim Državama, kažu stručnjaci – i bez priznanja da je ona stalno prisutna u nekim delovima zemlje, sve više ljudi će biti pogođeno.
„Čekali smo predugo, svi mi koji se bavimo Šagasovom bolešću čekali smo da ljudi prepoznaju da je ova bolest u našim zajednicama“, rekao je dr Norman Biti, koautor izveštaja i klinički vanredni profesor na Odeljenju za infektivne bolesti i globalnu medicinu Medicinskog fakulteta Univerziteta na Floridi, koji proučava Šagasovu bolest već deset godina.
Svetska zdravstvena organizacija smatra Šagasovu bolest zapostavljenom tropskom bolešću, a Panamerička zdravstvena organizacija navodi da je ona endemska – sa stalnim prisustvom ili uobičajenom prevalencom – u 21 zemlji Amerike, ne uključujući SAD. Šagasova bolest je jedan od glavnih uzroka srčanih bolesti u Latinskoj Americi i izaziva više invaliditeta nego druge infekcije koje prenose insekti, čak i više nego malarija i Zika, pokazuju studije, a prenosi CNN.
Šagasova bolest se uglavnom širi kada triatominske bube, poznate kao ljubavne bube, ugrizu čoveka dok spava. Buba vrši nuždu na tom mestu ili na licu čoveka, a čovek nesvesno unese izmet u oči, nos ili usta. Izmet može da sadrži parazita, Trypanosoma cruzi, koji izaziva bolest.
Šagasova bolest se takođe može preneti kontaminiranom hranom ili krvlju, transplantacijom organa i tokom trudnoće. Rani simptomi mogu uključivati groznicu, bolove u telu, glavobolje, osip, povraćanje i umor. Oni mogu trajati nedeljama ili čak mesecima nakon početne infekcije.
Prema CDC-u, oko 20% do 30% ljudi koji su bili zaraženi razvija ozbiljnije probleme poput dugotrajnih digestivnih i nervnih stanja, srčane insuficijencije, moždanog udara ili smrti.
Ako se otkrije na vreme, bolest se može izlečiti benznidazolom ili nifurtimoksom, lekovima koji ubijaju parazita. Ali lekovi postaju manje efikasni što duže osoba ima infekciju, a većina ljudi ostaje nesvesna bolesti. Mnogi lekari u SAD ne pomišljaju da je potraže kod pacijenata, navodi novi izveštaj.
Zapravo, neki ljudi sa infekcijom saznaju to kasnije, kada doniraju krv, jer SAD testira zalihe krvi na Šagasovu bolest od 2007. godine. Nadzor je ograničen, ali CDC procenjuje da oko 280.000 ljudi u SAD ima Šagasovu bolest u bilo kom trenutku. Nejasno je koliko ima ozbiljniji oblik bolesti ili koliko smrti godišnje izaziva Šagasova bolest.
Naučnici su pronašli "ljubavne bube" u 32 savezne države, navodi izveštaj. Ovaj insekt koji siše krv uglavnom živi u toplijim južnim državama, ali kako klimatske promene donose više povoljnih temperatura za insekte, postoji velika verovatnoća da su se proširile dalje.
This was brought to me today! Homeowner from rural Florida bitten in their bed. They have been seeing them for years but did not know they were vectors. Found article @susrust Setting up clinic appointments for #Chagas testing! Let’s bring awareness to #Chagas in the U.S. pic.twitter.com/UNiC5TrI13
— Norman Beatty (@NormanBeattyMD) September 2, 2025
Naučnici su identifikovali najmanje 17 država sa zaraženim sisarima, uključujući oposume u Virdžiniji, rakune, oklopnike, tvorove, kojote i šumske pacove, prema najnovijem izveštaju. Veterinari su videli infekcije kod životinja u zoološkim vrtovima i kućnih ljubimaca, uključujući mačke, pse i jednog konja.
Lekari su prijavili slučajeve Šagasove bolesti kod ljudi u osam država: Arkanzasu, Arizoni, Kaliforniji, Luizijani, Misuriju, Misisipiju, Tenesiju i Teksasu. Verovatno ih ima više, kaže izveštaj, ali lekari u većini država nisu obavezni da prijavljuju infekcije Šagasovom bolešću.
Bilo bi „epohalno“ da Šagasova bolest bude proglašena endemskom u SAD, rekao je dr Mario Grihalva, direktor Instituta za infektivne i tropske bolesti i profesor na Odeljenju za biomedicinske nauke na Univerzitetu u Ohaju.
„Kada to smatrate problemom koji pogađa druge, nije važno. Ali kada je to problem koji utiče na ljude ovde, priznanje da je endemska bolest u SAD menja igru, barem u smislu mogućnosti javne politike i svesti koja je potrebna da bi se ovaj komplikovani problem pravilno rešio,“ rekao je.
Grihalva iz prve ruke zna koliku razliku može da napravi svest i organizovana zdravstvena kampanja. Nedavno je proveo odsustvo vozeći motor kroz Latinsku Ameriku kako bi širio svest o bolesti, nakon što je napravio sličan put motociklom kroz SAD.
U zemljama poput Ekvadora i Perua, gde je Šagasova bolest endemska, ali nema organizovanih državnih napora za njeno suzbijanje, većina ljudi nije bila svesna bolesti, rekao je Grihalva. Ali u Čileu, Boliviji i Argentini – zemljama sa snažnim zdravstvenim i javnim kampanjama – ljudi sa kojima je razgovarao znali su za Šagasovu bolest, a mnogi slučajevi su bili dobro praćeni.
„U tim zemljama je uloženo mnogo truda da se protiv nje bori,“ rekao je Grihalva. „Protiv nje se može boriti, i ima mnogo uspeha.“
Biti se nada da će šire priznanje Šagasove bolesti u SAD podstaći zvaničnike da unaprede nadzorne napore poput onih koje je video u drugim zemljama. Takođe se nada da će zdravstveni radnici naučiti da prepoznaju slučajeve ranije i želi da SAD zaštiti ljude od ljubavnih buba kao što to radi sa komarcima.
„Imamo programe za kontrolu komaraca širom zemlje, ali praktično ne radimo ništa kada su u pitanju ljubavne bube,“ rekao je.
U međuvremenu, dodao je, ljudi koji žele da drže insekte dalje mogu bolje da zaptiju svoje domove, koristite mreže na prozorima i da prskaju protiv buba. Međutim, nije pronašao nijedan sprej posebno odobren za ljubavne bube u SAD.
Na Floridi, gde radi i gde potencijalno oko 30% ljubavnih buba da nosi parazite, Biti kaže da mu ljudi često šalju fotografije buba ili ih čak donose u bolnicu na testiranje.
„Uplašeni su,“ rekao je – i imaju pravo da budu.
Biti kaže da pokušava da pomogne svojoj zajednici najbolje što može. „Nema drugog doktora ovde koji hoda sa bubama u džepovima,“ rekao je. Ali sa više svesti, nada se da će i drugi priskočiti u pomoć.
„Ja sam samo jedna osoba,“ rekao je Biti. „To je mali tim, i imamo ograničene resurse.“
Glas javnosti N01S
SKINI APLIKACIJU
