Špijunska afera Perišić - Nejbor, 18 godina posle: Kad je KOS (S)RUŠIO DOS! (40. deo)

Suđenje genralu generalu Momčilu Perišiću, bivšem načelniku GŠ VJ, potpredsedniku Vlade Srbije u doba DOS-a, osumnjičenom i optuženom za špijunažuju VJ u korist SAD – nikako da se završi...

Ova afera, svojevremeno, general Perišić je u momentu hapšenja, 14. marta 2002 bio je potpredsednik Vlade Srbije!) protresla je tada krhki demokratski državni vrh do temelja, koji je tada, marta 2002. pretio da će  srušiti sva dostignuća tadašnje koalicije DOS, ako ih je bilo i ako je ovo danas to – ono pravo!

Coca Cola!

Perišić je tada, kao jedan od čelnika koaliciji DOS (Demokratska opozicija Srbije), bio i potpredsednik Vlade Srbije, uhapšen u Motelu “Šarić” na Ibarskoj magistrali, “na delu” dok je bio u društvu sa Džonom Nejborom, zvanično - službenikom američke ambasade, sedmim po rangu(?!) u Beogradu, a zapravo veliki šef DIE za Balkan.

Perišić je, da kažemo, navodno, uhvašen u času dok je strancu, Amerikancu, Džonu Nejboru, predavao strogo poverljiva dokumenta koja su se odnosila na učešće pripadnika VJ u ratnim operacijama na prostoru bivše SFRJ!

Većina medija objavila je tada da je momentu hapšenja potpredsednik vlade Srbije, general i bivši Načelnik GŠ VJ uzimao kovertu s novcem (što je Perišić energično demantovao)...Ali, navodno, postoji sve snimljeno, a uz to taj višečasovni snimak prikazao je tadašnji predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica čelnicima DOS?!

Tada je, pored Momčila Perišića privedeni i Džon Nejbor (koji se odmah pozvao na diplomatski imunitet, pa je teška srca pušten)...

Tri godine nakon hapšenja,14. marta 2002, krivični postupak protiv potpredsednika Vlade Srbije privremeno je bio obustavljen, jer je Momčilo Perišić tada bio u Hagu, pod optužbom  da je navodno počinio ratne zločine i da je odgovoran za navodni genocid bošnjaka u Srebrenici 1995. godine.

Proces Perišiću je, na osnovu Zakona o saradnji SCG sa Tribunalom mirovao, do 2013. godine kada je – u žalbenom postupku (prvo je bio osuđen na 27 godina!) oslobođen?!

Vratio se u Srbiju i, tog časa, su se i stekli uslovi za nastavak suđenja pred sudom u Srbiji, ali je pripremno ročište tada zakazano za 9. jun odloženo! Jer je, da čovek ne poveruje, tužilac bio zauzet suđenjem u nekom drugom predmetu?!

- Dokazaću da sam uvek radio u interesu naroda i države i zbog toga bi ovo suđenje trebalo da bude javno. Kao što sam svuda bio na prvoj liniji fronta, evo i sada sam tu, rekao je posle odlaganja pripremnog ročišta Momčilo Perišić. – U Zadru sam branio čast, dostojanstvo i živote poverenih mi ljudi. Takođe i u Mostaru. Posle sam se borio protiv sulude politike oko međusobnih sukoba u toku oktobarskih događaja. Branio sam čast i dostojanstvo našeg naroda, vojske i države u Hagu i skinuo sam anatemu sa srpskog naroda, vojske i države da je odgovorna za zločine u Bosni i Hercegovini.

Dakle, to sad priča Momčilo Perišć}, ali to, ruku na srce, nema mnogo veze sa događanjem 14. marta 2002. u motelu “Šarć}” na Ibarskoj magistrali i njegovim zagonetnim susretom sa američkim špijunskim magom, Džonom Nejborom, i s eventualnom izdajom zemlje ili pre(pro)dajom” strogo poverljivih dokumenata VJ...

Zato ostaje otvoreno pitanje: da li je bivši načelnik General{taba VJ zaista i odavno sarađivao sa američkom vojnom obaveštajnom službom DEA, ili – mu je sve napakovano? 

Tek kad se Perišić pozvao na poslanički imunitet puten je iz pritvora 

Kako je posle hapšenja, pa puštanja iz pritvora potpredsednika Vlade Srbije, predsednika Pokreta za demokratsku Srbiju, predsednika Odbora za bezbednost saveznog parlamenta i nekadašnjeg načelnika Generalštaba VJ generala Momčila Perišića, među zvaničnicima u VJ, Srbiji i SRJ zavladala prava zavera ćutanja, mnoge kockice neslavnog događaja i presecanja navodnog špijunskog lanca se slažu u mozaik u kojem se mnogo šta, možda, vidi.

Osim - ko je sve kome smeštao i smestio?!

Moždać}e odgovor na to pitanje dati pravosnažna presuda ako je ikada bude, koja se, utisak je i dalje, bar za javnost, koje se bez vidljivog razloga – odlaže!

Jer, kolko god se svaki dobronameran žitelj Srbije radovao što je general Peiršić u Hagu uspeo da se odbrani od lažnih optužbi za ratne zločine, toliko je ta ista dobronamerna javnost i dalje u dilemi: da li je moguće da se i jedan, po mnogo čemu legendarni general, kakav je bio Momčilo Perišić, “proda” i da, zarad nekakvih interesa radi(o) protiv svoje zemlje?!

Ispostavlja se, nažalost, da priča o špijunaži, o odlivanju vojnih i državnih tajni u SFRJ, SRJ, SCG, Srbiji...), nije scenario za neki novi holivudski spektakl, već naša surova zbilja.

U ovom “slučaju Perišić” - VJ, istražni vojni organi i njihova obaveštajna služba, imali su, na osnovu onoga što je javnosti bilo poznato ili prezentirano, čini se, čvrste argumente: filmove, snimke i audio zapise saradnje visokog državnog funkcionera Momčila Perišića sa pripadnicima američke vojne obaveštajne službe DEA?!

Za DEA, inače, tvrde da je najjača američka tajna služba, mnogo opasnija i od CIA!

Prepričavati danas, 18 godina posle, šta je bilo - nepotrebno je. Tada, 2002. “Afera Perišić” bacila je, očas posla, tihi raspad poslednje Jugoslavije u zasenak. U Srbiji se bar o tome (zvanično) više ne priča.

Sada je Srbija, navodno, opet na prekretnici...Među građane se ponovo useljava strah, što od svetske pošasti - Kovida 19, što - šta će biti posle dolaska Bajdena na vlast u SAD...Strah od novih zapleta, definitivnog otimanja Kosova i Metohije, raznih rezolucija koje su htele da dokažu, na sreću, zalud - da su Srbi genocidan narod i ko zna čega još...

Ipak, da se podsetimo na "slučaj Perišić": poznate činjenice su:

Perišić je uhapšen 14. marta (četvrtak), oko 20 sati, u restoranu „Šarić“ na Ibarskoj magistrali, a s njim i američki državljanin, sedmi po rangu činovnik ambasade SAD u Beogradu Džon Dejvid Nejbor.

Iza brave (tada) su se našli i potpukovnik VJ, analitičar u GŠ Miodrag Sekulić i Vladimir Vlajković iz Obrenovca.

Posle provere i utvrđivanja identiteta, i pozivanja na diplomatski imunitet (trajalo je to 15 sati) iz pritvora je pušten Amerikanac Džon Nejbor, a svi ostali su pušteni posle 42 sata, kada su dali izjave vojnom istražnom sudiji.

I svi su se, osim Nejbora, oglasili lakonskom izjavom: „Nisam kriv“!

To „nisam kriv“ može da bude, al’ ne mora da znači...

Ispostavilo se, naime, da je u to vreme Momčilo Perišić praćen skoro četiri meseca, iz sata u sat, da je praćen i potpukovnik Sekulić, koji je, navodno, sa mesta analitičara u GŠ VJ bio u prilici da „izvlači“ poverljiva dokumenta.

Ispostavilo se ili, bar se tako tvrdilo, da je Perišić uhvaćen na delu prilikom „razmene“ važnih papira.

Neki pominju kasete i diskete sa šifrovanim kodovima VJ.  Prema,  tvrdnji „Večernjih novosti“, tada, Momčilo Perišić je, navodno, potpisao priznanje da je sarađivao sa američkom tajnom službom!

U čitavom Rašomonu ostaje zasad potpuno nejasno zašto su (tadašnji) najviši predstavnici Vlade Srbije, premijer ZoranĐinđić, potpredsednici Dušan Mihajlović i Neboša Čović i  ministar Vladan Batić startovali na prvu loptu s izraženom sumnjom u akciju obaveštajne službe VJ i uz pozivanje na izjavu generala Perišića da je sve to „nameštaljka“!?

Istina, dobro je što su oni tada saopštili sluđenoj javnosti „određene podatke“, ali je utisak da su svojim izjavama, od kojih su u kasnijim satima i danima dosta reterirali, prejudicirali rad istražnih organa i vršili, možda i nenamerno, pritisak na sudiju.

Tim pre, što je (tadašnji) predsednik SRJ Vojislav Koštunica, samo što je doputovao iz Barselone, rekao nešto sasvim drugo: da je akcija sprovedena legalno i da treba istražne organe pustiti da na miru završe svoj posao!! I čelnicima DOS prikazao višečasovni snimak “akcije” posle čega su mnogi, navodno, zanemeli...

Da li je general Perišić zaista izdajnik?

Da li je moguće da čovek koji je, bar do tada, za srpski narod imao neukaljanu vojnu (i ljudsku biografiju) - špijun?

Ova kafkijanska dilema, čini se, odgovor neće dobiti skoro, a možda i,, ako je suditi po tadašnjem nemuštom saopštenju iz Kabineta predsednika SRJ i - nikad do kraja.

Jer, u saopštenju između ostalog je pisalo da o čitavoj aferi javnost treba obavestiti „u onoj meri koliko je to moguće“.

One, pak, koji veruju da se radi o „nameštaljki“, hrabri lakonska izjava Perišića:

„Nisam kriv“!

To, međutim, neki su tumačili - kao da se bivši general uzda u činjenicu da je Međunarodni sud u Hagu stariji od domaćih sudova i da je, zapravo, pokušao da, predajom nekih papira Hagu, ispuni i „drugi uslov“ - uz isporuku ljudi i isporuka dokumenata!

Istina, to ne podrazumeva, verujemo, da se do tih poverljivih, a Hagu očito važnih papira, dođe krađom!

“U “Svedoku” od 19. marta 2002. objavoi sam i sledeće:

“Međutim, kako je postalo jasno da od donošenje zakona o Hagu nema ništa, ni sad, a pogotovo u novoj državi - Srbiji i Crnoj Gori (donet je docnije, primedba autora), možda je nekom palo na pamet, a „ne drži vodu“, da je to mogao da odluči sam Perišić}, da se na taj i takav način ispuni uslov Tribunala, pa kud puklo da puklo...”

I, dok su sami akteri i tadašnji zvaničnici ćutali kao zaliveni, u političkoj javnosti, ali i u čaršiji, tada su se ispredale razne priče, koje će, verujemo, primorat, kad - tad  sud u Beogradu da dobije konačan odgovor na nekoliko suštestvenih pitanja:

- Da li je to istina?

- Da li je general Perišić špijun?

- Da li je to radio sam, ili u dogovoru s nekim?

- Da li je moguće da heroj rata u Hrvatskoj i BiH bude saradnik DEA?

- Nije li Perišić podlegao ovozemaljskim zadovoljstvima, ili, ko zna, možda i novcu?

- Da li mu je afera napakovana?

- Ako jeste, ko je “pakovao”?

- Zašto i u čijem interesu?

Pitanja mnogo, odgovora - malo.

Pravih.

Tada su se ispredale priče da Momčilo Perišić, navodno, poseduje u Beogradu benzinsku pumpu?!

Da mu se bankovni račun dosta „udebljao“, da ima ovo i ono...

Čak i da nije na tajnoj optužnici. Tako je bar kazivala portparol glavnog haškog tužioca Florens Artman. (Ovo poslednje je Hag ubrzo demantovao), a verujemo da će i Momčilo Perišić na srpskom sudu argumentima dokazati šta je istina, a šta laž, šta pakovanje i podvala!

 Zašto je Karla del Ponte hitno doletela u Beograd? 

Tada je Karla del Ponte, u to vreme glavni tužilac Haškog tribunala, nenajavljeno dojurila u Beograd?!

Pravi razlozi se nikad nisu obelodanili: jedni su tvrdili da se približavao „dan D“ - 31. mart 2002, - do kada je, navodno, Srbija morala tribunalu da izruči više optuženih za ratne zloćine, ali i nekog „krupnijeg“ svedoka u procesu protiv eks predsednika SRJ Slobodana Miloševića.

Drugi su pak tvrdili da je ekspresni dolazak gospođe Ponte direktno bio vezan za događanja oko hapšenja potpredsednika Vlade Srbije Momčila Perišića, ali više i pre svega američkog “nižerazrednog” diplomate...Džona Nejbora?!

Koji, zna se sad, i nije baš bio nižerazredni, već – višerazredni...

Međunarodna javnost je tada bila potpuno zbunjena uspehom organa bezbednosti VJ koji su, bar tako se tvrdi, inflagrante prekinuli američko-srpsku špijunsku aferu, odnosno odlivanje podataka iz bezbedonosnog sitema VJ, i porazom svemoćnih američkih tajnih službi...

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU