Ove godine, kako navodi, na Univerzitet u Beogradu upisano je nešto više od 12.000 studenata – oko dva odsto manje nego prethodne godine, što objašnjava depopulacijom i rastom broja visokoškolskih ustanova.
Prema njegovim rečima, godina nije izgubljena, brucoši su upisani, a interesovanje za Beogradski univerzitet nije „onoliko smanjeno kako se u javnosti predstavlja“.
Tri vrste pritisaka: finansijski, medijski, pravni
Na pitanje o prekršajnim i krivičnim prijavama protiv dekana, prorektora i samog rektora, Đokić govori o „tri vrste pritisaka“ na univerzitet: finansijskim, medijskim i pravnim.
Prekršajne prijave protiv dekana, objašnjava, odnose se na to što nastava nije realizovana u periodu kada su fakulteti bili blokirani, iako dekani nisu bili ti koji su blokirali nastavu. Pored toga, deo dekana, kao i članovi anketne komisije, dobijali su pretnje i targetiranje zbog javne podrške studentima.
Treći nivo su krivične prijave: protiv više dekana, svih prorektora i samog rektora vode se postupci koji, kako kaže, dodatno remete odnose unutar univerziteta i otežavaju rad institucija.
Finansijski pritisak, prema njegovim rečima, vidi se u dva pravca:
Đokić navodi i konkretne primere: država od marta ne otvara nove podračune u trezoru za međunarodne projekte, iako su projekti odobreni i finansirani, što blokira rad istraživača. Kasni i isplata zaostalih plata zaposlenima, kao i povraćaj 50 odsto školarine samofinansirajućim studentima, iako je to preuzeta obaveza države.
Istovremeno, kaže, deo političara nastavlja sa retorikom u kojoj se profesori koji podržavaju studente nazivaju „anarhistima, ustašama, nacistima“, dok se univerzitet predstavlja kao „neprijatelj države“.
„Prvi blokader“ i podrška studentima
Na pitanje zašto ga ministar prosvete vidi kao „prvog blokadera u Srbiji“, Đokić odgovara da se u istoj poziciji nalaze svi koji su otvoreno stali uz studente – dekani, profesori i rektorski tim.
Podseća da su svi dekani, direktori instituta i rektorski tim od početka protesta podržali studente i da ta podrška i dalje traje. Ne krije da postoje i profesori koji ne podržavaju proteste, što naziva njihovim legitimnim pravom, ali insistira na tome da je „ogromna većina profesora uz studente i neće ih izneveriti“.
Đokić ističe da su poslednjih godinu dana studenti „pokretači promena“ u društvu – generacija koja je istovremeno uspela da održi akademski nivo i da postane društveno aktivna. Njihov angažman, smatra, podstakao je ne samo kolege na drugim fakultetima, već i srednjoškolce i osnovce da prate događaje i uključe se u borbu za pravnu državu, vladavinu prava i jednake kriterijume za sve građane.
Novi Pazar i pitanje poverenja u institucije
Posebno mesto u razgovoru zauzimaju studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru, koji su prethodnih meseci bili među najaktivnijima u pešačkim kolonama ka Novom Sadu. O njima je Insajder detaljno izveštavao, kako o njihovom višednevnom pešačenju, tako i o problemima na samom univerzitetu – od neisplaćenih plata do straha da bi ta ustanova mogla da bude ugašena.
Đokić kaže da nema precizne, direktne informacije o trenutnom stanju na tom univerzitetu, ali potvrđuje da je situacija „dosta teška“ – od hibridne nastave na više lokacija, preko višemesečnog kašnjenja plata, do straha zaposlenih da država želi da univerzitet „ugasi ili izmesti“.
Istovremeno, on studente iz Novog Pazara vidi kao primer građanske hrabrosti i dokaz da Srbija može da bude zajednička zemlja svih, bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost: studenti su, kako kaže, svuda dočekivani „izuzetno dobro i domaćinski“, a i oni sami su videli da su poštovani i prihvaćeni.
„Šatorsko naselje“ između Skupštine i Predsedništva
Govoreći o improvizovanom „šatorskom naselju“ između Narodne skupštine i zgrade predsednika Srbije, gde su prethodnih dana zabeleženi incidenti i uvrede na račun majke jednog od stradalih u Novom Sadu, Đokić kaže da je reč o „nečemu potpuno anticivilizacijskom“.
On naglašava da je reč o uzurpaciji javnog prostora, onemogućavanju pristupa državnim institucijama i situaciji u kojoj građani ne mogu normalno da prolaze centrom grada, ali posebno ističe odnos prema majci poginulog mladića, koja je došla samo da traži pravdu.
Takvo ponašanje prema nekome ko već godinu dana živi sa gubitkom deteta, ocenjuje, predstavlja poraz društva i način na koji se gubi svaki element elementarne ljudskosti.
Lex specialis za Generalštab: struka isključena, zakon suspendovan
Kao profesor arhitekture, Đokić se u razgovoru osvrće i na predlog lex specialis zakona za kompleks zgrada Generalštaba u centru Beograda. U trenutku emitovanja intervjua u parlamentu se vodi rasprava o posebnom zakonu koji treba da omogući „revitalizaciju i razvoj“ tog kompleksa mimo postojećih propisa.
O lex specialis-u i njegovim posledicama Insajder je prethodnih dana objavio više tekstova i analiza,
Đokić podseća da je Generalštab delo arhitekte Nikole Dobrovića, jedno od ključnih ostvarenja moderne arhitekture kod nas, sa ozbiljnim urbanističkim i ambijentalnim vrednostima. Upozorava da se posebnim zakonom, umesto javne rasprave, stručnih elaborata i međunarodnog arhitektonskog konkursa, otvara put rušenju kompleksa i gradnji novog objekta – bez uvažavanja struke i javnog interesa.
Navodi i da su domaća i međunarodna stručna udruženja, poput Udruženja arhitekata Srbije i međunarodnih organizacija koje se bave zaštitom graditeljskog nasleđa, jasno poručila da zakon treba povući и da je Generalštab potrebno rekonstruisati i pretvoriti u memorijalni i javni prostor, a ne u komercijalni kompleks.
„Neprirodno je da vlast za protivnika ima mladost jedne zemlje“
U završnom delu razgovora Đokić poručuje da je „neprirodno i pogrešno“ da vlast za svog protivnika ima akademsku zajednicu i mlade ljude.
Studenti, kaže, jesu već promenili Srbiju – ne samo time što su otvorili teme odgovornosti za tragediju u Novom Sadu, odnosa države prema univerzitetima i vladavini prava, već i time što su oslobodili javni govor u institucijama, pokazali međusobnu solidarnost, uključujući i onu preko etničkih i verskih granica.
Univerzitet, zaključuje, ostaje u „stanju borbene gotovosti“. Kako je dodao, očekivanje novih pritisaka je realno, ali cilj je da se, "uz istrajavanje na autonomiji i podršci studentima, sačuva najvredniji deo društva“ – akademska zajednica koja bi trebalo da bude temelj budućnosti, a ne meta političkih kampanja.
Glas javnosti/Insajder.net
Rektor Đokić: Univerzitet ostaje u „stanju borbene gotovosti“
Politika
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Nova akademska godina na Univerzitetu u Beogradu počela je u atmosferi koja je daleko od uobičajene: u senci obeležavanja godišnjice tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu, višemesečnih studentskih blokada, neizvesnosti u Novom Pazaru i sve oštrije kampanje predstavnika vlasti protiv univerzitetske zajednice.
U emisiji Insajder intervju rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić govori o tome zašto ga ministar prosvete naziva „prvim blokaderom“, kakvim pritiscima su izloženi dekani i profesori, šta znači uredba kojom je naučni rad sveden na pet sati nedeljno i zašto lex specialis za Generalštab vidi kao pokušaj da se izbrišu i struka i procedure.
Nova školska godina, kaže Đokić, počela je u trenutku kada se obeležava godinu dana od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojoj je stradalo 16 ljudi, a komemorativni skupovi i kolone studenata i građana iz više gradova i dalje određuju ritam javnog života.
Ove godine, kako navodi, na Univerzitet u Beogradu upisano je nešto više od 12.000 studenata – oko dva odsto manje nego prethodne godine, što objašnjava depopulacijom i rastom broja visokoškolskih ustanova.
Prema njegovim rečima, godina nije izgubljena, brucoši su upisani, a interesovanje za Beogradski univerzitet nije „onoliko smanjeno kako se u javnosti predstavlja“.
Tri vrste pritisaka: finansijski, medijski, pravni
Na pitanje o prekršajnim i krivičnim prijavama protiv dekana, prorektora i samog rektora, Đokić govori o „tri vrste pritisaka“ na univerzitet: finansijskim, medijskim i pravnim.
Prekršajne prijave protiv dekana, objašnjava, odnose se na to što nastava nije realizovana u periodu kada su fakulteti bili blokirani, iako dekani nisu bili ti koji su blokirali nastavu. Pored toga, deo dekana, kao i članovi anketne komisije, dobijali su pretnje i targetiranje zbog javne podrške studentima.
Treći nivo su krivične prijave: protiv više dekana, svih prorektora i samog rektora vode se postupci koji, kako kaže, dodatno remete odnose unutar univerziteta i otežavaju rad institucija.
Finansijski pritisak, prema njegovim rečima, vidi se u dva pravca:
Đokić navodi i konkretne primere: država od marta ne otvara nove podračune u trezoru za međunarodne projekte, iako su projekti odobreni i finansirani, što blokira rad istraživača. Kasni i isplata zaostalih plata zaposlenima, kao i povraćaj 50 odsto školarine samofinansirajućim studentima, iako je to preuzeta obaveza države.
Istovremeno, kaže, deo političara nastavlja sa retorikom u kojoj se profesori koji podržavaju studente nazivaju „anarhistima, ustašama, nacistima“, dok se univerzitet predstavlja kao „neprijatelj države“.
„Prvi blokader“ i podrška studentima
Na pitanje zašto ga ministar prosvete vidi kao „prvog blokadera u Srbiji“, Đokić odgovara da se u istoj poziciji nalaze svi koji su otvoreno stali uz studente – dekani, profesori i rektorski tim.
Podseća da su svi dekani, direktori instituta i rektorski tim od početka protesta podržali studente i da ta podrška i dalje traje. Ne krije da postoje i profesori koji ne podržavaju proteste, što naziva njihovim legitimnim pravom, ali insistira na tome da je „ogromna većina profesora uz studente i neće ih izneveriti“.
Đokić ističe da su poslednjih godinu dana studenti „pokretači promena“ u društvu – generacija koja je istovremeno uspela da održi akademski nivo i da postane društveno aktivna. Njihov angažman, smatra, podstakao je ne samo kolege na drugim fakultetima, već i srednjoškolce i osnovce da prate događaje i uključe se u borbu za pravnu državu, vladavinu prava i jednake kriterijume za sve građane.
Novi Pazar i pitanje poverenja u institucije
Posebno mesto u razgovoru zauzimaju studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru, koji su prethodnih meseci bili među najaktivnijima u pešačkim kolonama ka Novom Sadu. O njima je Insajder detaljno izveštavao, kako o njihovom višednevnom pešačenju, tako i o problemima na samom univerzitetu – od neisplaćenih plata do straha da bi ta ustanova mogla da bude ugašena.
Đokić kaže da nema precizne, direktne informacije o trenutnom stanju na tom univerzitetu, ali potvrđuje da je situacija „dosta teška“ – od hibridne nastave na više lokacija, preko višemesečnog kašnjenja plata, do straha zaposlenih da država želi da univerzitet „ugasi ili izmesti“.
Istovremeno, on studente iz Novog Pazara vidi kao primer građanske hrabrosti i dokaz da Srbija može da bude zajednička zemlja svih, bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost: studenti su, kako kaže, svuda dočekivani „izuzetno dobro i domaćinski“, a i oni sami su videli da su poštovani i prihvaćeni.
„Šatorsko naselje“ između Skupštine i Predsedništva
Govoreći o improvizovanom „šatorskom naselju“ između Narodne skupštine i zgrade predsednika Srbije, gde su prethodnih dana zabeleženi incidenti i uvrede na račun majke jednog od stradalih u Novom Sadu, Đokić kaže da je reč o „nečemu potpuno anticivilizacijskom“.
On naglašava da je reč o uzurpaciji javnog prostora, onemogućavanju pristupa državnim institucijama i situaciji u kojoj građani ne mogu normalno da prolaze centrom grada, ali posebno ističe odnos prema majci poginulog mladića, koja je došla samo da traži pravdu.
Takvo ponašanje prema nekome ko već godinu dana živi sa gubitkom deteta, ocenjuje, predstavlja poraz društva i način na koji se gubi svaki element elementarne ljudskosti.
Lex specialis za Generalštab: struka isključena, zakon suspendovan
Kao profesor arhitekture, Đokić se u razgovoru osvrće i na predlog lex specialis zakona za kompleks zgrada Generalštaba u centru Beograda. U trenutku emitovanja intervjua u parlamentu se vodi rasprava o posebnom zakonu koji treba da omogući „revitalizaciju i razvoj“ tog kompleksa mimo postojećih propisa.
O lex specialis-u i njegovim posledicama Insajder je prethodnih dana objavio više tekstova i analiza,
Đokić podseća da je Generalštab delo arhitekte Nikole Dobrovića, jedno od ključnih ostvarenja moderne arhitekture kod nas, sa ozbiljnim urbanističkim i ambijentalnim vrednostima. Upozorava da se posebnim zakonom, umesto javne rasprave, stručnih elaborata i međunarodnog arhitektonskog konkursa, otvara put rušenju kompleksa i gradnji novog objekta – bez uvažavanja struke i javnog interesa.
Navodi i da su domaća i međunarodna stručna udruženja, poput Udruženja arhitekata Srbije i međunarodnih organizacija koje se bave zaštitom graditeljskog nasleđa, jasno poručila da zakon treba povući и da je Generalštab potrebno rekonstruisati i pretvoriti u memorijalni i javni prostor, a ne u komercijalni kompleks.
„Neprirodno je da vlast za protivnika ima mladost jedne zemlje“
U završnom delu razgovora Đokić poručuje da je „neprirodno i pogrešno“ da vlast za svog protivnika ima akademsku zajednicu i mlade ljude.
Studenti, kaže, jesu već promenili Srbiju – ne samo time što su otvorili teme odgovornosti za tragediju u Novom Sadu, odnosa države prema univerzitetima i vladavini prava, već i time što su oslobodili javni govor u institucijama, pokazali međusobnu solidarnost, uključujući i onu preko etničkih i verskih granica.
Univerzitet, zaključuje, ostaje u „stanju borbene gotovosti“. Kako je dodao, očekivanje novih pritisaka je realno, ali cilj je da se, "uz istrajavanje na autonomiji i podršci studentima, sačuva najvredniji deo društva“ – akademska zajednica koja bi trebalo da bude temelj budućnosti, a ne meta političkih kampanja.
Glas javnosti/Insajder.net
SKINI APLIKACIJU
