'OSMA' SEDNICA 33 GODINE KASNIJE: Neka druga zemlja, NEKI NOVI LIDERI, i neke STARE BOLJKE!

Mnogi važni datumi stoje uklesani u istoriju Srbije i brojnih drugih naroda koji žive na ovim prostorima, a jedan od njih je i 23. na 24. septembar 1987. kada je po mnogima održana presudna sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, na kojoj je vetar u leđa dobio Slobodan Milošević. Nakon te noći više ništa neće biti isto.

Da li bi došlo do raspada SFRJ da je na čuvenoj Osmoj sednici CK SKS Ivan Stambolić pobedio svog prijatelja i saradnika Slobodana Miloševića i da li bi bilo krvavog rata ili bi se šest republika mirno razišlo? I danas 33 godine kasnije, javnost i dalje traži odgovor na to pitanje, ali taj odgovor nikada neće stići, niti bi on danas, nakon godina ratova, ekonomskog kraha i stotina hiljada raseljenih i ubijenih imao smisla.

23.09.1987. u Beogradu je održana 8. sednica CK SK Srbije, na kojoj je došlo do prekretnice u politici srpskih komunista. U sukobu 2 frakcije pobedila je tvrda struja predsednika CK SK Srbije Sl. Miloševića, nad umerenom politikom predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića pic.twitter.com/jWS33lCoQa

— Misko Misko (@todDM53izjASpRe) September 23, 2020

Nijedan događaj iz novije istorije ne povezuje se toliko sa raspadom SFRJ kao Osma sednica CK Saveza komunista Srbije (23. i 24. septembra 1987), na kojoj je, na temi Kosova, došlo do obračuna i konačnog razlaza između Slobodana Miloševića i njegovog mentora Ivana Stambolića. Mada vlada mišljenje da je tadašnja zajednička država već u to vreme bila na klimavim nogama, ovaj događaj uzima se kao granica posle koje dalje funkcionisanje Jugoslavije nije bilo moguće.

"Niko ne sme da vas bije"

Ali, da bi se razumele okolnosti u kojima se Osma sednica održavala, vratićemo se u april 1987, kada je Slobodan Milošević, usled naraslih napetosti na KiM, umesto da smiri strasti, izgovorio onu svoju čuvenu rečenicu: "Niko ne sme da vas bije". Nju su kasnije srpski mediji besomučno ponavljali i obezbedili mu status zaštitnika srpskog nacionalnog interesa. To će pet meseci kasnije delimično odrediti i ishod glasanja na Osmoj sednici.

Miloševićeva politika se zasnivala se na brzom rešavanju tog kosovskog pitanja, dok je sasvim drugačiji pristup zastupao Stambolić, koji se zalagao za takozvano mekano razrešenje problema KiM, u koji bi se uključile i ostale republike tadašnje SFRJ.

Povod za obračun na Osmoj sednici bila je izjava predsednika Saveza komunista Beograda Dragiše Pavlovića.

- Situacija na Kosovu, koja se ne poboljšava željenom i obećanom brzinom, stvara opasnu atmosferu gde svaka reč izgovorena protiv srpskog nacionalizma je shvaćena kao nacionalizam. Strastvene reči mogu doneti samo vatru - izjavio je Pavlović na konferenciji za novinare.

Njegova izjava protumačena kao kritika politike Miloševića, a među retkima koji su ga podržavali bio je Ivan Stambolić. Na Osmoj sednici Pavlović je razrešen, a Stambolić poražen i "sklonjen" četiri meseca kasnije.

Od tada kreće veliki politički uzlet Slobodana Miloševića, koji je zahvaljujući nastupu na Kosovom polju pridobio podršku širih narodnih masa. 

Ubistvo Stambolića

Bivši predsednik predsedništva Srbije Ivan Stambolić ubijen je pre 20 godina po nalogu, svog nekada bliskog prijatelja i političkog saradnika Slobodana Miloševića, kako se navodi u istraživanjima.

Presudom Specijalnog suda za ubistvo Stambolića osuđeni su pripadnici Jedinice za specijalne operacije Državne bezbednosti Srbije. Pravosnažna osuđujuća presuda, u kojoj je Milošević naveden kao nalogodavac, doneta je 2007. godine.

Tog 25. avgusta Stambolić je otišao da trči oko 10 časova ujutru na Košutnjak. Dok je džogirao, pet pripadnika JSO su ga uhvatili i ubacili u kombi, a potom mu prelepili usta lepljivom trakom. Kada su stigli na Zmajevac na Fruškoj gori, izveli su ga iz kombija i stavili mu džak na glavu. Potom su mu naredili da klekne na kolena. S leđa mu je u glavu dva smrtonosna hica ispalio Branko Berček.

Kada ga je ubio, bacili su ga u jamu sa živim krečom i zakopali.

Tri godine se njegovo ubistvo vodilo kao nestanak. Tek 2003, tokom akcije “Sablja”, policiju je do mesta Stambolićevog ubistva odveo Nenad Šare, nekadašnji pripadnik JSO, a prethodno šef obezbeđenja Milorada Ulemeka Legije i svedok saradnik na suđenju. Preciznije, ovaj državni zločin otkiven je posle ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, za šta su takođe osuđeni pripadnici JSO-a i kriminalnog zemunskog klana.

Tokom tri godine nestanka Stambolića deo javnosti je tražio da se rasvetli slučaj, a članovi SPS-a i JUL-a su lakonski cinično odgovarali: “Pitajte Stambolićevu ženu gde je on odšetao”. Ne samo da je likvidiran po nalogu bračnog para Milošević-Marković, nego ga je trebalo i mrtvog poniziti.

U međuvremenu, otkriveno je da su Miloševićeve tajne službe mesecima pratile i prisluškivale Stambolića i tako pripremale ubistvo.

Simbolika datuma

Zanimljivo je da je Slobodan Milošević svoj politički pad doživeo na isti dan kada je na Osmoj sednici pobedio Ivana Stambolića. On je, naime, 24. septembra 2000. izgubio predsedničke izbore od Vojislava Koštunice, kandidata DOS-a.

Nekoliko sati po zatvaranju biračkih mesta Cesidd je saopštio da Koštunica ubedljivo vodi protiv Miloševića, a taj rezultat je potvrdio i DOS, kao i izborni štabovi SRS-a i SPO-a.

Slobodan Milošević priznao je poraz dan kasnije, 6. oktobra, na nacionalnoj televiziji.

(Glas javnosti/Blic.rs)

SKINI APLIKACIJU