Pet meseci od potpisivanja VAŠINGTONSKOG SPORAZUMA dve tačke i dalje SPORNE!

Svega pet meseci nakon što su Beograd i Priština potpisali Vašingtonski sporazum kojim je, između ostalog, dogovoren svojevrsni zajednički suverenitet nad jezerom Gazivode i najavljena rekonstrukcija pruge od Prištine do Niša, ove dve tačke sporazuma su postale kamen spoticanja u odnosima dve strane.

Iako je sporazum potpisan pod geslom "ekonomija ispred politike", izgleda da se sada dešava upravo suprotno. Tako je dogovor oko jezera Gazivode i njegovog zajedničkog korišćenja doveden u pitanje jer se od tada, do danas, gotovo ništa nije desilo, iako je bio jedna od važnih tema u Vašingtonu. Još tada su sevnule varnice iz Prištine koja ga smatra svojim, a cela situacija se dodatno iskomplikovala padom prištinske vlade, tako da je sada cela priča na dugom štapu.

Još jedan problem odnosi se na prugu od Merdara do Prištine čije se "zeleno svetlo" za njenu izgradnju još čeka.

Tako da je sva prilika da bi i ovaj deo koji se može takođe podvesti pod "normalizacija odnosa", koja bi između ostalog trebalo da podrazumeva i realizaciju stvari koje su dogovorene u Vašingtonu, morao da sačeka bolja vremena - novu Vladu u Prištini, ali i uhodavanje nove američke administracije koja se do sada, u dosta stvari o kojima je odlučivao i koje je pregovarao bivši predsednik SAD Donald Tramp, povukla. Ovako je, praktično, dijalog Beograda i Prištine zamrznut ponovo, vrlo brzo nakon što su predstavnici Beograda i Prištine, a početkom ove godine i Tramp, napustili Belu kuću.

Negodovanje Prištine

Doduše, problem sa Gazivodama mogao se naslutiti i tokom sastanka u Vašingtonu kada je najviše zbog njega došlo do varnica u prištinskoj delegaciji. Prištinski mediji su tada objavili da je predloženu tačku sporazuma o Gazivodama prihvatio premijer Avdulah Hoti, a da je iz tog razloga lider ABK Ramuš Haradinaj javno istupio protiv potpisivanja dokumenta.

Nakon što je Haradinaj zapretio napuštanjem koalicije, Hoti je, kako su tvrdili prištinski mediji, zatražio da se ova tačka preformuliše u konačnom sporazumu.

 
A šta je potpisano u Vašingtonu?

Obe strane su se obavezale da sa Departmanom za energetiku SAD i drugim odgovarajućim entitetima Vlade SAD rade na studiji izvodljivosti u cilju zajedničkog korišćenja jezera Gazivode kao pouzdanog izvora snabdevanja vodom i energijom za gotovo celo Kosovo i Metohiju.

Ako se ima u vidu da je pojedinim političarima u Prištini jezero Gazivode bitnije čak i od priznavanje nezavisnosti Kosova, ovakav sporazum u delu albanske javnosti viđen je kao Hotijev poraz.
S druge strane, potpisivanje stavke o Gazivodama u Vašingtonskom sporazumu sa odobravanjem je dočekano na severu Kosova i to toliko da su Srbi na Brnjačkom mostu, koji povezuje Beograd i Prištinu, na brani jezera Gazivode postavili velike transparente kojima su predsedniku SAD Donaldu Trampu poslali poruku podrške.

Na mostu je osvanuo transparent sa porukom na engleskom "Predsedniče Tramp, kosovski Srbi zahvaljuju Vam na tome što donosite mir". Šta više, Gazivode su privremeno nazvane "Jezero Tramp".

Od voza freske do prazne pruge

S druge strane, godinama unazad pokazalo se i da su se odnosi Beograda i Prištine često zaoštravali na železničkoj pruzi i to na severu Kosova. Tako su nakon proglašenja kosovske nezavisnosti 2008. godine "Železnice Srbije" obustavile saobraćaj takozvanog "voza slobode", koji je išao preko Raške i Kosovske Mitrovice, sa obrazloženjem da se pruga mora rekonstruisati.

Saobraćaj na toj pruzi "obnovljen" je na neslavan način pošto je takozvani "voz-freska" "Železnice Srbije" sa natpisom "Kosovo je Srbija" zaustavljen na administrativnoj liniji uz velike tenzije između Beograda i Prištine.

Od tada je pruga na severu manje - više prazna, a najave da će se ona obnoviti i pored toga što je Vašingtonskim sporazumom predviđena izgradnja pruge Niš-Priština ponovo je izazvala trvenja.

Otimanje srpske železnice?
Da se situacija na KiM promenila navodi i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je, povodom uspostavljanja diplomatskih odnosa Kosova i Izraela što je, takođe, ispregovarano u Vašingtonu, ali bez potpisa Srbije, istakao da će Srbija sada čekati da vidi da li će Priština da poštuje svoj deo sporazuma i da li će dozvoliti da se pravi pruga od Prištine do Merdara.

- Ceo trik je da oni hoće da prave prugu preko Kosovske Mitrovice, Leposavića i Zvečana sa Kraljevom i Raškom da bi nam uzeli srpske železnice na severu Kosova. Mi smo tražili i put i prugu od Prištine do Merdara, oni za to nisu zainteresovani, jer tu nema srpske železnice koju bi mogli da uzmu - rekao je Vučić.

Kako je rekao, Srbija sada čeka podelu energetskih reursa jezera Gazivode sa Kosovom, na osnovu Vašingtonskog sporazuma, jer Beograd "trenutno nema ništa od Gazivoda".

- Video sam da je Palmer (Metju, zvaničnik američkog Stejt departmenta) strahovito upirao da se završi sporazum Izraela i Kosova, a znam da je bio protiv Vašingtonskog sporazuma. E sad ćemo da vidimo da li hoćeš da podelimo energetske reurse jezera Gazivoda - naveo je Vučić.

Popov: Srbija da insistira

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov, pak, podseća da je rekonstrukcija pruge od Raške do Kosovske Mitrovice svojevremeno bila cilj i Srbije.

- Na toj trasi saobraćao je takozvani "voz slobode" koji je išao i do drugih delova na Kosovu gde su živeli Srbi. Međutim, kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, upravni odbor "Železnica Srbije" obustavio je železnički saobraćaj na toj liniji pod izgovorom da je neophodno uraditi rekonstrukciju te pruge - ističe Popov za "Blic".

Kako kaže, kasnije je Srbija pokušala da obnovi saobraćaj na toj liniji sa takozvanim "srpskim vozom".

Janjić: Brže do Kosova polja

Predsednik Upravnog odbora Foruma za etničke odnose Dušan Janjić ističe za "Blic" da je Srbiji od većeg interesa rekonstrukcija pruge na severu Kosova nego izgradnja železničke saobraćajnice od Prištine do Niša.

- Ima više rezona da se ide na obnovu pruge na severu Kosova jer se do Kosova polja brže stiže tom trasom nego preko Niša. Trenutno se pruga na severu Kosova ne koristi, prazna je, nema biznisa, ali Srbija je za njenu rekonstrukciju uzela deo para od EU. Nema ekonomskog opravdanja za dve pruge na Kosovu - smatra Janjić.

(Glas javnosti/Blic)

SKINI APLIKACIJU