MILICA ZAVETNICA PORUČILA PREDSEDNIKU SANU: 'Kostiću, ne treba Srbi da napuste Kosmet, VEĆ VI AKADEMIJU NAUKA'!

Na izjavu predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Reagovala je i predsednica Zavetnika Milica Đurđević- Stamenkovski.

Predsednica Zavetnika je na svom Fejsbuk profilu Kostiću poslala otvoreno pismo koje prenosimo u celosti:

Predsedniče Akademije nauka i umetnosti, Vladimire Kostiću, obraćam vam se bez mogućnosti da koristim pun naziv institucije koju nažalost predstavljate, jer ona odavno nije više srpska.

Časni pojedinci postali su taoci autošovinista, moralno oskudnih i potkupljivih likova, kojima je dodeljen zadatak da uzurpiraju, a potom i obezvrede organizaciju koja bi trebalo da predstavlja skup najumnijih srpskih glava. Da, mislim na vas. I nisu ovo preteške reči i grube kvalifikacije, naprotiv, vaspitanje mi ne dopušta da vam na jednostavniji način kažem šta mislim o vama i vašim nedoličnim izjavama.
Nemam pamćenje insekta, pa se dobro sećam da ste nedavno pozivali Srbe da dostojanstveno napuste Kosovo i Metohiju, bez bilo kakve larme. Kao da nas posle fajronta isteruju iz kafane. I to vam je bilo malo, pa ste u poslednjem obraćanju javnosti bez zadrške rekli da Kosovo nije srpsko.

Pre nego što nastavite da Srbima delite savete, moram vas podsetiti da sedite na tronu jednog Jovana Cvijića. Uz njegovo ime navode se brojna zvanja i počasti, ali za predsednika Srpske kraljevske akademije, počasnog doktora univerziteta na Sorboni, jednog od najslavnijih balkanskih naučnika, srpski seljak je najveća titula. Zadivljeno je opisivao raspoloženje srpskog domaćina, vojnika i oslobodioca, koji nakon ispunjenja vekovnog vidovdanskog sna u nedrima nosi grumen zemlje sa Kosova kao jedini ratni plen.

Očigledno ste zaboravili da je i nobelovac Ivo Andrić pokušavao da pronikne u suštinu Kosovskog zaveta na kojem smo opstali kroz vekove.
Možda je za vašu malodušnost najbolja terapija da pročitate bar neki pasus književnice Isidore Sekulić. Od dame Srpske akademije nauka i umetnosti, mogli biste mnogo da naučite o hrabrosti i patriotizmu. Ona je postavila aksiom nad kojim se vi verovatno danas gnušate - „Kosovo, niti je prestalo, niti je nestalo, niti će ikada dok je nas.“

Za srpske intelektualce predanost srpskom pitanju na Kosovu posmatrana je kao dužnost i obaveza prema precima i otadžbini. Pesnik Vojislav Ilić požalio se vicekonzulu u Prištini, Branislavu Nušiću: „Žao mi je što ću umreti, a neću stići da izradim Kosovo“. Milan Rakić, pesnik i diplomata, oživeo je likove silnih oklopnika bez mane i straha. Kada je plamteo rat za oslobođenje južnih srpskih krajeva, on je napustio udobnost ministarstva i uputio se u četu vojvode Vuka. Dan kada je ušao u oslobođenu Prištinu smatrao je za najveći u svom životu. Intelektualac neslućenih razmera, pariški đak, jedan od najumnijih Srba toga doba, pao je ničice na tle gde su se pre više od pet vekova srpski velikaši suprotstavili osmanskom osvajaču.

U vremenu nacionalne i državne obnove srpska intelektualna elita nije okretala glavu od Kosova. Ona nije sa prezirom odbacila istorijsko nasleđe svoga naroda, niti pozivala Srbiju da pod izgovorima nekakvog lažnog racionalizma raskrsti sa svojom prošlošću.

Znam da ih vi danas u svom konformizmu, zavaljeni u fotelji toplih salona, ne možete razumeti. Oni su se borili za ono što biste vi danas predali. Ne samo da niste dostojni da sa njima delite epitet srpskog intelektualca, vi se ne možete uporediti ni sa šibicarskim mangupima.

Da su njih upitali za Kosovo i Metohiju, oni bi bar tražili da za uzvrat nešto dobijemo, da nešto istrgujemo, ali "naumnija" glava smatra da ga treba predati za džabe, jer to je "omča koja nas davi."

Ostaviše nam milijarde duga, zadužiše i nerođene praunuke, i to nije teret za buduća pokolenja, a za Kosovo i Metohiju kažu da je breme?! Pa ako je breme, što nam ga uzimaju?!
Kosovo jeste naše, ali vi niste. Zato je vreme da napustite mesto na koje su vas doveli. Dostojanstveno.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU