Od ubistva ministra vojnog SRJ i direktora Jat prošle dve pune decenije, a dosad se samo zna da su ubice NN osobe: Zašto su STVARNO likvidirani Pavle Bulatović i Žika Petrović? (47.deo)

Ko bi rekao, a kao da je bilo - juče: od monstruozne likvidacije ministra vojnog SRJ, Pavla Bulatovića, u restoranu FK "Rad", i likvidacije , na kućnom pragu, Žike Petrovića, direktora JAT-a prošlo je već pune dve  decenije!

Da li će se istraga o likvidaciji saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovića, u kafani FK "Rad" na Banjici, 7. februara 2000. godine i direktora JAT Žike Petrovića, ubijenog u klasičnoj sačekuši na kućnom pragu roditeljske kuće u srcu Beograda, 25. aprila 2000. godine, ikad pomaći s mesta, ili će sve ostati da su ubice N.N. može i sad, dvadeset  godina i kusur meseci posle, samo da se nagađa!

Utisak je da se razrešenjem tih monstruoznih zločina više niko i ne bavi ozbiljno, a i da najavljena borba "s nultom tolerancijom" koju je pre nekoliko meseci pompezno najavio predsednik Srbije. Neće daleko dogurati ako se stari nerasvetljeni slučajevi stavljaju ad akta u fasciklu nerešenih slučajeva...Kao što, sva prilika je, i oko utvrđivanja PRAVE istine u likvidacijama Zorana Đinđića, Ivana Stambolića, Slavka Ćuruvije, o kojima je portal Glas javnosti pisao...

Jer, vlast se sada bavi suočava sa "novokomponovanom naraslom mafijom", "mangupčima u svojim redovima", narko-kartelima, pljačkama po principu "tašna-mašta", ulaženjem u sve žešćem obračunu sa sajber kriminalom, "kriminalnim porukama" na twiteru ili fejsbuk nalozima, da bi odvojila deo ljudi da raščiste neraščišćene slučaje godinama unazad...

 I dok se našoj sluđenoj javnosti, evo već pune dve decenije, ne šalje ni pismo ni razglednicu - ko je, ili ko bi bar mogao da bude, naručilac ubistva tadašnjeg ministra vojnog Pavla Bulatovića i Žike Petrovića, direktora JAT-a svetski mediji, pre svih „Sandej tajms“ i „Gardijan“ su, svojevremeno, iz pera svojih izveštača naširoko, nadugačko i naravno, i pre svega, neragumentovano, "pozivajući se" sa neimenovane navodne izvore zapadne obaveštajne službe, lansirali razne teorije, od kojih pomaka u dobijanju odgovora - ko je i zašto ubio Pavla Bulatovića i Petrovića, neće biti.

Iako nisu navodilii ni jedan pravi podatak, ni ko je, ni zašto ubio Bulatovića i Petrovića, bavili su se konstrukcijama i manipulacijama, tvrdeći da su i tadašnji  savezni vojni ministar i direktor JAT bili ljudi koji su "isuviše mnogo znali", asocirajući da su njih dvojica, valjda ubijeni, da nešto i nekom ne bi otkrili.

Što se ubistva Pavla Bulatovića tiče, bilo je ozbiljnih indicija da je savezni vojni ministar likvidiran, ne zato kako je svojevremeno tvrdio „Sandej tajms“, a prenosio Radio Bi-Bi-Si, što je mnogo znao, i da je obezbeđivao svojim vojnim vezama pokrivanje vazdušnog prostora za prenos i iznošenje navodno velikih para, nego što su u njegovu likvidaciju bili indirektno i direktno umešani upravo ti strani obaveštajni krugovi nekih zapadnih zemalja.

Uz to, svima je jasno da je Pavle Bulatović bio čovek koji se nikome nije, lično, zamerio i bio je čovek koji nije bio umešan u mutne i prljave poslove...

Već je, najverovatnije, rafal u njega, bio rafal, pre svega, u funkciju ministra vojnog, da bi se izazvala panika, pa tek onda rafal u Pavla Bulatovića...

Za Žiku Petrovića "Sandej tajms" kao krunski dokaz "da je mnogo znao" navodio je činjenicu koja nije sporna - da je Petrović, za života, bio prijatelj predsednika SRJ Slobodana Miloševi}a, i - ništa više!?

Usput, pozivajući se tada na, navodne, anonimne pilote JAT, navode da je Žika Petrović direktno nadgledao, navodno, ukrcavanje kofera punih novca, ili oružja?!

A da bi se ta teza potkrepila, usput tvrde da je Petrović nadgledao, a Bulatović svojim vojnim vezama omoguvao da taj navodni novac i to oružje, bezbednim avio-kanalima stignu u Rusiju, Belorusiju, Kipar, Kinu, Liban i Južnu Afriku...

Naravno da brojni tekstovi, koji su se pojavljujivali u engleskoj štampi nisu bili ni slučajni, ni spontani.

Jer, kao što ovi tekstovi nisu (bili) slučajni, tako da tih poslednjih godina dvadesetog veka, ni u krvavoj beograddskoj seriji ništa nije bilo ni slučajno, ni spontano: sve je osmišljeno, nacrtano i profesionalno odrađeno.

Zato, možda, beogradska policija, nekad jedna od najefikasnijih u Evropi, zaista ne može da uđe u trag onima koji ne praštaju, i onima koji precizno, hladnokrvno i bez milosti ubijaju.

U sačekušama, u hotelima, na pločnicima ili iz automobila u pokretu. Sve tvrdnje, ili može i tako - novinska naklapanja slažu se samo u jednom: većina ubistava su profesionalno izvedena, sa minimalnom dozom tragova i maksimalnom dozom sejanja straha, sa nadrazumnom dozom beskrupuloznosti.

U krvavoj seriji bez kraja mrtvi su se ređali kao u surovim kadrovima iz američkih akcionih filmova, ili, i ta opcija je u igri, a izriču je visoki državni činovnici, ubistva su uvežena i naručena iz inostranstva, a pojedinci kojima se mnogo šta može prebaciti, ali ne i nepoznavanje stvari, pričaju javno da iza ubistava stoje CIA, BND ili engleska obaveštajna služba.

Dakle, od ubistva ministra odbrane SRJ Pavla Bulatovića, 7. februara i direktora JAT Žike Petrovića, 25. aprila 2000, proteklo je dve decenije i osim onoga što je tada rečeno u policijskim saopštenjima - da su ubijeni i da su ubice NN ništa više nije procurelo!

Nešto ranije, 15. januara 2000 godine u "Interkontiju" u Beogradu ubijen je Željko Ražnatović - Arkan, vođa Srpske dobrovoljačke garde, suprug najveće folk zvezde Cece Veličković, gazda FK "Obilića", čovek koji je godinama punio stupce crnih hronika na Zapadu, medijski jako zanimljiva ličnost...Sećam, tada, te crne 2000 godine, ubistva su se ređala, kao na traci, a "Svedok" je objavio seriju specijalnih izdanja...

Zašto to pominjem? Pa iz jedne činjenice - koja govori više o nama, o čitaocima nego o bilo čemu drugom...Kada je ubijen Arkan štampali smo "specijalac" u tiražu od 86.000 primeraka, koji je planuo za dan!

Kada je ubijen Pavle Bulatović, MINISTAR VOJNI, 7. februara - štampali smo, povučeni funkcijom koju je obavljao - 100.000 primeraka. I, prodali "samo" 45.000 hiljada, dakle remitenda je bila 55 odsto...Očito je da sam pogrešno procenio čitaoce, više ih je interesovalo ubistvo Atrkana, nego ministra vojnog...

(Glas javnosti - Vladan Dinić) 

SKINI APLIKACIJU