Ne zaboravite Prizren i verujte u Vaskrsenje

U carskom gradu na Bistrici malobrojni Srbi obeležili najveći hrišćanski praznik. U veri i nadi naši sunarodnici, njih devetoro, praznuju poštujući sve običaje svojih predaka.

VASKRŠNjE jutro donelo je u carski Prizren plimu sunca i more tišine. Čuli su se samo žubor Bistrice i vode sa šadrvana u Staroj čaršiji i čudesan, baš kao da je praznični, poj ptica. Nigde žive duše. Epidemija je u kuće zatvorila i staro i mlado.

Radost Vaskra, ipak, ništa nije moglo da zaseni. Ne u ono malo srpskih kuća. Ne u srcima devetoro Srba koji su i ove godine u Prizrenu, u svojim domovima, proslavili najveći hrišćanski praznik. Malobrojniji su od srpskih svetinja kojima je Prizren zanavek obeležen, ali stameni kao Kaljaja, prizrenski grad Dušana Silnog.

 
Baš tu ispod tvrđave u Potkaljaji, vekovima srpskom prizrenskom naselju, Vaskrs je slavila baka Svetlana Nikolić Čočanović (77). Iako se malo kreće, uspela je sve potrebno da nabavi i pripremi i da veliki praznik dočeka onako kako su Prizrenci to oduvek radili.

 
"UMIVANjE" ZA ZDRAVLjEODUVEK su Turci i Albanci voleli da im damo ofarbano vaskršnje jaje - ispričala nam je Sunčica Cvetković. - Smatraju ga blagorodnim i njime odvajkada "kupaju" decu 5. maja uoči Đurđevdana. Prethodno odu na poljanu Karabaš kod stadiona i tu beru orahove grančice koje nose kući pa ih dodaju u vodu u koju su prethodno stavili naše vaskršnje jaje. Tom vodom umivaju decu da budu zdrava, rumena i napredna.
- Nisam išla u prodavnicu, ali su mi sve potrepštine kupili moji Cvetkovići, kao i komšije Turci i Albanci - kaže nam baka Svetlana. - Prošle sedmice posetio nas je i otac Mihailo, iguman Manastira Svetih arhangela, koji nas je u ime Eparhije raško-prizrenske snabdeo raznim namirnicama. I mnogo mu hvala za to. Imala sam, tako, sve posno što treba za Veliki petak, i sve mrsno za ove praznične dane. Verujem da će me danas na praznik posetiti komšije, da ću im podeliti ofarbana jaja. Žao mi je samo što ne mogu do crkve ni do Bogoslovije, to mi danas najviše fali. Mladi bogoslovi, njih 43, morali su da odu kućama zbog ove situacije, pa je u Bogosloviji, čini mi se, sada samo otac Isidor. Ali, vratiće se svi, daće Bog, pa će i nama biti sve radosnije.

Ispričala nam je baka Svetlana i da je do pre godinu i po živela sa sinom, ali da on nije mogao da nađe posao pa je morao da ode u centralnu Srbiju.

- Bilo mi je mnogo lakše dok je on bio tu, ali... - nastavlja baka Svetlana. - Dane provodim uz svakodnevne kućne poslove. Povremeno polako, uz kaldrmu Potkaljaje odem i do Crkve Svete Nedelje. Ja sam ključar ove crkve i mnogo sam ponosna zbog toga. Palili su je, ali eno nje još, ne da se, kao ni mi. Daće Bog da sledeće godine sve bude u lepšim okolnostima...

Svega dvestotinak metara od bake Svetlane, Vaskrs su na svom vekovnom ognjištu u Potkaljaji, u nedelju slavili supružnici Sunčica i Siniša Cvetković. Na stolu njihovog doma velika činija, puna ofarbanih jaja, išaranih na sve moguće načine.

- Ispoštovali smo vekovni običaj Srba u Prizrenu i jaja smo farbali u noći između srede i Velikog četvrtka - otkriva nam Svetlana deo tradicije. - Ovde se od davnina zna da se šaranje jaja otpočinje na Veliku sredu posle ponoći i da ofarbana moraju biti pre izlaska sunca na Veliki četvrtak. Prvo se farba strašnik, kako mi zovemo čuvarkuću. Nekada sam znala da bojim i po 200 komada, ali sada po pedesetak. Dovoljno je. Imaće za nas i za komšije.

Verovao je ovaj bračni par da će im i pored ograničenog kretanja komšije Turci i Albanci, ipak, kako kažu, pokucati na vrata i čestitati praznik. Tako je bilo.

- Predveče su nam, u terminu kada im je dozvoljeno da izađu iz kuće, od 17 časova do 18.30, došli najstariji članovi jedne turske i jedne albanske porodice - kazao nam je Siniša. - Oduvek smo bili dobre komšije. I kad je bilo najteže.

Sunčica i Siniša Cvetković

To jedni drugima ne zaboravljamo. Sve je bilo lepo, ali ma koliko da se radujemo prazniku, toliko nam je teško što nismo sa porodicom, što nas je u Dušanovom gradu ovako malo. Ali nada ne umire, jer je život čudo... Samo nemojte da zaboravite Prizren, verujte u vaskrsenje kao što smo mi verovali kada smo se posle 12 godina izbeglištva vratili na svoje vekovno ognjište!

novosti.rs

SKINI APLIKACIJU