Misterija Stambolić: Niko nije hteo da uzme pištolj i puca Ivanu u glavu... (80.deo)

...Pre Beške skrenuli smo za Maradik, došli smo do Iriškog venca. Kod benzinske pumpe, skrenuli smo levo i ubrzo smo stigli do mesta gde je iskopana rupa. Od jame smo se zaustavili nekih pedesetak metara. Tek je bilo prošlo podne...

Šare, pak, u policiji nije mogao da se seti tačnog vremena kada je sa saputnicima stigao na Frušku goru, gde su, kako je tvrdio, likvidirali Stambolića. Sva tri vozila (kombi, "jugo" i "pasat") parkirali su između drveća da ne bi, kako je Šare objasnio, privlačila pažnju.

Kako se navodi u policijskim spisima, Šare je zatražio od Gumara da čuva stražu na pogodnom mestu, "oko 40 metara od rupe, da slučajno neko ne naiđe".

- Nisam video ko je Stambolića izveo iz kombija - ispričao je Škene. - Povremeno sam bacao pogled preko ramena, ali nisam stalno gledao u tom pravcu. Gledao sam na drugu stranu, da neko ne naiđe. Onda sam čuo dva slaba pucnja. Zatim sam čuo rad lopata.

Ostali umešani, potom i osuđeni su, prema navodima zvaničnih državnih organa, bili daleko precizniji u otkrivanju detalja ovog monstruoznog zločina.

- Iz kombija, a u blizini iskopane jame, Stambolića su izveli Dušan Maričić-Gumar i Nenad Bujošević-Rambo. Gumar ga je uhvatio za levu, a Rambo za desnu ruku. Njih dvojica su ga tako i dovukla na metar od rupe. Gumar i Rambo su se naredbodanim tonom obratili Stamboliću, čije su ruke bile svezane lisicama. Rekli su mu:

"Klekni!", i on ih je poslušao.

Međutim, niko nije hteo da uzme pi{tolj. Pet minuta su se nemo gledali. Sve to vreme Stambolić je mirno klečao, ruku vezanih iza leđa i sa lepljivim trakama na ustima i očima.

- Onda je Berček uzeo pištolj i repetirao. Prišao je Stamboliću i gotovo prislonio "beretu" uz njegovu glavu - opisao je jedan od optuženih za Stambolićevo ubistvo. - Okrenuo sa se, nisam mogao to da gledam. Čuo sam jedan, delić sekunde kasnije i drugi pucanj. Stamboli} nije pao u jamu, već pored nje. Pritrčao je Škene i skinuo mu lisice sa ruku.

Maričić i Bujošević su ubijenog Stamboli}a spustili u pripremljenu raku. Prethodno su u nju stavili deo kreča, a ostatak preko likvidirane žrtve. Krenulo je zatrpavanje i uklanjanje krvavih tragova. "Radilo" se na smenu.

- Preostalu zemlju rasturili smo desetak metara dalje od jame. Preko jame, u kojoj smo zatrpali Stamboli}a, prostrli smo opalo lišće, stavili i neki stari, suvi panj. Odozgo smo, zatim, posuli biber, da životinje ne osete miris...

"Nagradni fond" - 100.000 maraka

Nekoliko dana posle likvidacije Ivana Stamboli}a, Gumar je Lea pozvao na piće i u autu mu predao žutu kovertu sa 20.000 maraka:

"Evo ti, ovo je tvoj deo, znaš šta se podrazumeva – da ćutiš, inače ode glava! Takođe mi je rekao i da je Legija zadovoljan onim što smo uradili".

"Fond" za ubistvo Ivana Stambolića bio je 100.000 maraka i, kako se tvrdilo tokom sudskog postupka, sva petorica tadašnjih pripadnika JSO dobili su po 20.000.

"Eskadron smrti" našao se iza rešetaka u vreme akcije "Sablja", kada je u Srbiji bilo proglašeno vanredno stanje posle ubistva predsednika Vlade Srbije dr Zorana Đinđića.

Da li je želja pojedinih pritvorenika, nekada članova "crvenih beretki" otkupila "sunce slobode" lažnim svedočenjem i iznošenjem informacija koje ne odgovaraju istini, može samo da se nagađa.

Katarina Stambolić, supruga Ivana Stamboli}a, smatrala je da je Ivanovu smrt odgovorna i Mirjana Marković, supruga Slobodana Miloševića.

– Ona je glavni organizator ubistva mog supruga, ali i drugih zločina u Srbiji! I tu više nema šta da se priča...

Hronolgija ubistva Ivana Stambolića

5. avgust, 2000.

U beogradskom naselju Košutnjak, u vreme jutarnje rekreacije, nestao je Ivan Stambolić, bivši predsednik Predsedništva Srbije. Ovu informaciju saopštila je njegova porodica i nestanak prijavila policiji.

26. avgust, 2000.

Policija je obavila uviđaj. Kako je medijima izjavio Veljko Stambolić, Ivanov sin, "više desetina policajaca sa psima" detaljno je pretraživalo Košutnjak.

Prvu informaciju o Stambolićevom nestanku objavila je agencija "Beta", a preneo je samo novosadski "Dnevnik". Svi ostali mediji su ćutali.

27. avgust, 2000.

Advokat Nikola Barović, koga je angažovala porodica Stambolić, ocenio je da nestanak Ivana Stambolića ima političku pozadinu. To je obrazložio rečima da nijedan državni medij već dva dana ne izveštava o Stambolićevom nestanku.

30. avgust, 2000.

Dnevni list "Politika" je ocenila da je Ivan Stambolić "najverovatnije kidnapovan", uz napomenu da se on poslednjih godina bavio privatnim biznisom i poslovao sa firmama iz Republike Srpske i Crne Gore.

31. avgust, 2000.

Porodica Ivana Stambolića odbacila je tvrdnje "Politike". Ivanova supruga Katarina kazala je za "Blic" da je njen suprug živeo penzionerski i da nema firmu registrovanu na svoje ime, jer je "znao u kojoj državi živi". Katarina Stambolić je dodala da joj se niko iz policije još nije javio.

Istog dana, funkcioner Jugoslovenske levice Ivan Marković izjavio je da državni mediji nekoliko dana nisu objavili informaciju o nestanku Ivana Stamboli}a "jer im je to verovatno bila beznačajna informacija".

Na pitanje "zašto su državni mediji ćutali o nestanku Stambolića", Marković je odgovorio:

"Onog ko je šetao, treba pitati gde je odšetao".

2. septembar, 2000.

Na konferenciji za novinare JUL u Čačku Ivan Marković je nastavio da komentari{e nestanak Ivana Stamboli}a:

"Ako neko treba da ima informaciju, onda je to njegova žena, koja treba da ima informaciju gde je on otišao, ako ga već nema šest dana".

5. septembar, 2000.

Supruga Ivana Stambolića ocenila je da navodna izjava predsednika SRJ Slobodana Miloševića "kako ne stoji iza kidnapovanja njenog supruga, ne znači da Milošević ne zna ko stoji iza otmice".

24. septembar, 2000.

Na dan održavanja predsedničkih izbora u SRJ formiran je Odbor za oslobađanje Ivana Stamboli}a. Za predsednika Odbora imenovan je Živorad Kovačević, nekadašnji gradonačelnik Beograda i ambasador u SAD, a članovi odbora bili su advokat Nikola Barović, privrednik Dragiša Đurić, advokat Biljana Kajganić, književnik Radomir Konstantinović, advokat Biljana Kovačević-Vučo, direktor ANEM-a Veran Matić, privrednik Nikola Mijatovič, advokat Gradimir Nalić, novinar Aleksandar Nenadović, istoričari Latinka Perović, Desanka Pešić i Branka Prpa, direktor Centra za antiratnu akciju Vesna Pešić, urednik dnevnog lista “Danas” Grujica Spasović, advokat Radoje Stefanović, predsednik NUNS Gordana Suša, glumac Ljuba Tadić i nekadašnji ministar inostranih poslova SFRJ Mirko Tepavac.

8. oktobar, 2000.

Posle informacija da je Stambolić otet i smešten u Centralni zatvor u Beogradu, reagovalo je Ministarstvo pravde Republike Srbije koje je saopštilo da se Stambolić ne nalazi ni u jednom državnom zatvoru.

10. oktobar, 2000.

Poslanici Skup{tine Srbije prihvatili su predlog da se u dnevni red prve sednice redovnog jesenjeg zasedanja uvrsti predlog SPO o formiranju Anketnog odbora, čiji je zadatak da utvrdi činjenice vezane za nestanak Ivana Stambolića.

11. oktobar, 2000.

Generalštab vojske Jugoslavije demantovao da se Ivan Stambolić nalazi u pritvoru u blizini Ivanjice i da ga čuvaju specijalne snage Vojske Jugoslavije, takozvane "kobre".

20. oktobar, 2000.

U medijima je osvanula izjava Živorada Kovačevi}a koji je kazao da je "čvrsto uveren" da je Stamboli} " živ i utamničen". Kovačević je istakao da }e Odbor pojačati svoje aktivnosti, jer je "medijski pritisak jedino oružje koje Odbor poseduje".

1. novembar, 2000.

Sead Spahović, tada koministar u prelaznoj vladi Srbije, primio je predstavnike Odbora za oslobađanje Ivana Stambolića i obećao svaku pomoć koja je u nadležnosti Ministarstva.

3. novembar, 2000.

Beogradski okružni tužilac Andrija Milutinović rekao da je tužila{tvo 5. septembra formiralo predmet o slučaju Ivana Stambolića i da je u više navrata zatraženo od policije da dostavi izveštaje.

28. novembar, 2000.

Katarina Stambolić je ocenila da je sada “apsolutno sigurna da su razlozi otmice njenog muža političke prirode”:

"Sve što dalje vreme odmiče, sigurna sam da su otmicu organizovali Mira Marković i Slobodan Milošević, Vlajko Stojiljković i Radomir Marković. Imali su razloga, jer su se plašili njegovog povratka u politiku."

20. decembar, 2000.

U nedeljniku “Nin” objavljen je intervju sa dr Zoranom Đinđićem, tada kandidatom za predsednika Vlade Republike Srbije. Na novinarsko pitanje: "Petog oktobra ste uspostavili veze sa nekim ljudima u policiji i sarađivali sa njima. Da li ste se zapitali – nisu li među njima i neki od onih koji se nalaze na ha{kim poternicama, ubice Slavka Ćuruvije, kidnaperi Ivana Stambolića i slični, a koji će državni organi pod vašom kontrolom sutra morati da gone?", potonji premijer Srbije je odgovorio:

"Ja sam se dosta informisao o tome, ali mi je bilo važno ovo drugo i treće. Znači, i da među njima nisu ubice Slavka Ćuruvije, da nisu ljudi koji su učestvovali, recimo, u atentatu na Ibarskoj magistrali i da nisu ljudi koji znaju šta je sa Stambolićem, a neće da kažu."

12. januar, 2001.

U intervjuu “Večernjim novostima” dr Đinđić je rekao:

"Prioriteti nove vlade biće, najpre, svođenje računa sa starim režimom, što znači utvrđivanje teških krivičnih dela čelnika bivše garniture, kontrola, odnosno preispitivanje rada Državne bezbednosti, uključujući slučajeve: Ibarska magistrala, Ćuruvija, atentat na Vuka Draškovića, Ivan Stambolić..."

15. januar, 2001.

Budući ministar policije Dušan Mihajlović upoznaje javnost sa najvažnijim poslovima kojima će se baviti kada dođe na čelo ovog ministarstva:

“Najpreči posao za mene i MUP je da građani budu upoznati ko je likvidirao Ćuruviju, ko je odgovoran za nestanak Stambolića i ko je organizovao Ibarsku magistralu'".

31. januar, 2001.

Ministarstvo unutrašnjih poslova, na svoj zvanični veb-sajt postavilo je obaveštenje o nestanku Ivana Stambolića.

14. februar 2001.

Sin Ivana Stamboli}a, Veljko Stambolić, za nedeljnik “ID” izjavio je da ga je, prvi put posle pola godine, pozvao istražni sudija Okružnog suda Miodrag Paunović da da izjavu o nestanku svog oca.

25. februar 2001.

Pola godine pošto je Ivan Stambolić nestao, uhapšen je Radomir Marković, načelnik Resora državne bezbednosti. Stambolićeva porodica i advokat Nikola Barović kroz medije ocenjuju da je to početak rešenja misterije nestanka Ivana Stambolića.

28. februar 2001.

Predsednik Vlade Republike Srbije dr Zoran Đinđić, ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović i ministar pravosuđa Vladan Batić primili su predstavnike Odbora za oslobađanje Ivana Stambolića.

15. april 2001.

"Sandej tajms" objavljuje tekst u kojem iznosi špekulaciju po kojoj istražni organi u Beogradu veruju da je Slobodan Milošević naredio ubistvo Ivana Stamboli}a. Kao motiv navode "očajničku trku za novcem pred izbore prošlog septembra". Takođe, “Sandej tajms” špekuliše da je Stambolić ubijen jer je znao detalje o tajnim švajcarskim računima, ali nije želeo da ih oda, što ga je koštalo glave.

17. april 2001.

Trojica beogradskih advokata - Rajko Danilović, Dragoljub Todorović i Nikola Barović - zatražili su od premijera Srbije Zorana Đinđića da rasformira Jedinicu za specijalne operacije Resora državne bezbednosti i suspenduje više funkcionera RDB-a, za koje se sumnja da su učestvovali u četvorostrukom ubistvu na Ibarskoj magistrali, otmici Ivana Stamboli}a i ubistvu Slavka Ćuruvije. Premijer Đinđić odgovara da su petorica funkcionera RDB-a čija se smena traži u pismu odavno razrešeni dužnosti.

26. april 2001.

U intervjuu za “Glas javnosti” Katarina Stambolić je izjavila:

"Više se ne nadam, jer je prošlo toliko vremena od Ivanovog nestanka. Ljudi oko mene veruju da je živ, ali ja im kažem da nemaju pojma s kim su imali posla. Nije mi jasno da ni nove vlasti ne mogu da otkriju koji su operativci danima pratili mog supruga i da istraga nije nigde odmakla. Izvršioci, uostalom, nisu ni bitni jer se nalogodavci znaju i zbog toga bi trebalo najpre njih saslušati; prvo Mirjanu Marković, pa onda Slobodana Miloševića."

24. avgust 2001.

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Dušan Mihajlović ponudio je nagradu u visini od 300.000 maraka (u dinarskoj protivvrednosti) svakoj osobi koja pruži dokaze o izvršiocima ili naručiocima nerazrešenih krivičnih dela koja pobuđuju najveće interesovanje javnosti. Nagrada je ponuđena i onima koji bi mogli da pomognu u rasvetljavanju nestanka Ivana Stambolića.

25. avgust 2001.

U “Paviljonu Veljković”, porodica i prijatelji Ivana Stamboli}a obeležili su godišnjicu njegovog nestanka.

1. februar 2002.

Potpredsednik Vlade Srbije Žarko Korać i ministar policije Dušan Mihajlović posetili su porodicu Ivana Stambolića. U intervjuu datom "Glasu javnosti", Ivanov sin Veljko je izjavio:

"Voleo bih da znam šta se desilo s mojim ocem, ali sve manje sam optimista. Nada postoji, ali prosto sumnjam da je posle godinu i po dana više živ. Možda se desi da se nikada i ne pronađe, ali bih voleo da saznam gde mu je grob".

25. avgust 2002.

Navršeno je dve godine od otmice i nestanka Ivana Stambolića. Njegova supruga Katarina izjavila je da “nema opravdanja ni za novu ni za staru vlast u vezi nestanka njenog supruga”, i dodala da joj posebno smeta činjenica da u istrazi nije saslušan nijedan čelnik bivšeg režima.

"Trebalo je da se saslušaju i Mira Marković i Slobodan Milošević, a ne da se Radomiru Markoviću dozvoli da par meseci uklanja tragove", rekla je Katarina i dodala da samo želi da se pronađu kosti njenog supruga kako bi se dostojno sahranio.

27. avgust 2002.

Živorad Kovačević, predsednik Odbora za oslobađanje Ivana Stambolića, u intervjuu Radiju “Frans internešnal” izjavio je:

"Dok se slučaj Ivana Stambolića ne rasvetli, teško da se može govoriti o potpunom raskidu sa Miloševićevim periodom. To je test spremnosti sadašnje vlasti da taj raskid učine i bilo bi dosta razloga da se taj i drugi nerasvetljeni slučajevi nađu kao pitanje u predizbornoj kampanji".

 28. mart 2003.

Dve i po godine posle misterioznog nestanka Ivana Stambolića, u vreme akcije „Sablja“ koju je pratilo vanredno stanje u državi, ministar unutrašnjih poslova Srbije Dušan Mihajlović održao je vanrednu konferenciju za štampu, na kojoj je izneo prve podatke o Stamboli}evoj sudbini.

"Policija Beograda je razrešila najveću misteriju prethodnog režima, nestanak Ivana Stamboli}a. Imena izršilaca tog zločina ne mogu da saopštim u interesu istrage, ali mogu da vam kažem da su sva četvorica u zatvoru, gde se nalazi i njihov šef Radomir Marković, a zna se da za Miloradom Lukovićem-Legijom tragamo. Stambolić je ubijen i pokopan u jami sa krečom na poznatom izletištu Zmajevcu na Fruškoj gori. Mesto je skriveno u šikari, a nalazi se u blizini Planinarskog doma, poznate Vrdničke kule, a i u neposrednoj blizini objekata Specijalne vojne jedinice."

Ministar policije je, takođe, najavio da će policija saslušati Mirjanu Marković, kao i njenog supruga Slobodana Miloševića u pritvoru Haškog tribunala, povodom Stambolićevog ubistva. Naime, Odbor za osloba|anje Ivana Stambolića je, po rečima predsednika Živorada Kovačevića, od dana otmice tvrdio da za ovaj zločin nema drugih motiva osim političkih, uz rečenicu:

"S obzirom da je reč o političkim motivima, verujemo da su izvršioci iz DB, a da je nalog stigao sa najvišeg mesta."

Izveštač RTV B92 iz Haga, Ljubica Gojgić, javila je da “predstavnici Haškog tribunala nisu, zasad, dobili zvaničan zahtev iz Srbije da, kako je najavio ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović, saslušaju Slobodana Miloševića povodom pronalaženja posmrtnih ostataka Ivana Stamboli}a i eventualne umešanosti u njegovo ubistvo”.

29. mart 2003.

Stambolićeva supruga Katarina opet se oglasila preko dnevnog lista "Blic":

"Na sve one na koje sam od momenta Ivanovog nestanka ukazivala, ukazala je i policija. Od početka sam prozivala Slobodana Miloševića, Miru Marković, Vlajka Stojiljkovića, Radomira Markovića da su nalogodavci, a izvršoci me ne zanimaju".

Zbog osnovane sumnje da imaju informacije o slučaju ubistva Ivana Stambolića, policija je privela Gorana Matića i Uroša Šuvakovića, najbliže političke saradnike Mirjane Marković. Priveden i Ivan Marković, ali je posle informativnog razgovora pušten. Članovi Udruženja ”Sloboda” osudili su apostrofiranje Slobodana Miloševića i Mirjane Marković kao mogućih nalogodavaca ubistva Ivana Stambolića.

30. mart 2003.

Javnost je obaveštena da je Milorad Luković-Legija isplatio 100.000 nemačkih maraka petorici pripadnika "crvenih beretki" za učešće u otmici i ubistvu Ivana Stambolića.

1. april 2003.

Potpredsednik srpske vlade Žarko Korać je na sednici Odbora za oslobađanje Ivana Stambolića izjavio da je vlada odlučila da Stambolić bude sahranjen u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu uz najviše državne počasti. Korać je dodao da će konačnu odluku o tome doneti porodica.

Istog dana, Mirjana Marković je u pismu podgoričkom dnevnom listu "Publika" odbacila optužbe da je umešana u ubistvo Ivana Stambolića. Paralelno, Slobodan Milošević je pred sudskim većem Tribunala u Hagu zahtevao da bude saslušan "u vezi sa jednom dosad neviđenom medijskom kampanjom koja se vodi u Beogradu u uslovima potpunog bezakonja i terora koji sprovode vlasti". Milošević je ocenio da su se vlasti u Beogradu i "ilegalno tužilaštvo" "okomili" na njegovu suprugu, a zna se "da sam vlast imao ja".

8. april 2003.

Na Topčiderskom groblju u Beogradu, uz najviše državne počasti, 956. dana od njegovog nestanka, sahranjeni su posmrtni ostaci Ivana Stamboli}a. Sahrani su prisustvovali premijeri Srbije i Crne Gore – Zoran Živković i Milo Đukanović, potpredsednici republičke vlade Miodrag Isakov i Žarko Korać, tadašnji ministar za nacionalne manjine Rasim Ljajić, kao i lideri G17 plus Miroljub Labus, SPO Vuk Drašković i Nezavisnih socijaldemokrata Republike Srpske Milorad Dodik.

(Glas javnosti)