ŽIVOTNA SREDINA IZGUBLJENA U PREVODU

Svakodnevno u budnom stanju čujemo saopštenja i rasprave o životnoj sredini. Poslenici iaktivisti u toj oblasti bi mogli da steknu utisak da svest o zaštiti životne sredine raste. Da li je tako? Da li oni koji se upuštaju u rasprave poznaju dovoljno oblast o kojoj se izjašnjavaju?

Posleratni direktor Instituta za biološka istraživanja, čije ime sada nosi taj Institut, akademik
Siniša Stanković, je napisao 1933. godine knjigu “Okvir života” u kome se prvi put pominje
pojam životne sredine. Ono što se manje zna da je on osnovao Institut za ekologiju i
biogeografiju u SANU. Na osnovu njegovih pogleda, definicija životne sredine obuhvata
prostor, vazduh, vode, zemljište, biljke i životinje, kao i složene odnose među svim ovim
činiocima, zatim prirodna i radom stvorena dobra, kulturnu i istorijsku nacionalnu baštinu i
predele karakterističnih odlika. Naziv životna sredina najpotpunije obuhvata sve ove resurse
po savremeno prihvaćenom terminu.

Prema važećem Zakonu o zaštiti životne sredine Republike Srbije iz 2004, a koji je poslednji
put inoviran 2018. godine koriste se sledeći izrazi:

1) životna sredina jeste skup prirodnih i stvorenih vrednosti čiji kompleksni međusobni
odnosi čine okruženje, odnosno prostor i uslove za život;
2) kvalitet životne sredine jeste stanje životne sredine koje se iskazuje fizičkim, hemijskim,
biološkim, estetskim i drugim indikatorima;
3) prirodne vrednosti jesu prirodna bogatstva koja čine: vazduh, voda, zemljište, šume,
geološki resursi, biljni i životinjski svet;
4) zaštićeno prirodno dobro jeste očuvani deo prirode posebnih vrednosti i odlika
(geodiverziteta, biodiverziteta, predela, pejzaža i dr), koji ima trajni ekološki, naučni,
kulturni, obrazovni, zdravstveno-rekreativni, turistički i drugi značaj, zbog čega kao dobro od
opšteg interesa uživa posebnu zaštitu;
5) javno prirodno dobro jeste uređeni ili neuređeni deo prirodnog bogatstva, odnosno
vazduha, vodnih dobara, priobalja, podzemnih dobara, šumskih dobara, predela ili prostora,
jednako dostupan svima;
6) geodiverzitet (geološka raznovrsnost) jeste prisustvo ili rasprostranjenost raznovrsnih
elemenata i oblika geološke građe, geoloških struktura i procesa, geohronoloških jedinica,
stena i minerala različitog sastava i načina postanka i raznovrsnih paleoekosistema menjanih
u prostoru pod uticajima unutrašnjih i spoljašnjih geodinamičkih činilaca tokom geološkog
vremena;
7) biodiverzitet (biološka raznovrsnost) jeste raznovrsnost organizama u okviru vrste, među
vrstama i među ekosistemima i obuhvata ukupnu raznovsnost gena, vrsta i ekosistema na
lokalnom, nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou;
Dakle, u Zakonu je razrađena detaljino osnovna ideja o životnoj sredini akademika Siniše
Stankovića iz 1933. godine. Međutim, taj sveobuhvatni naziv ne može se adekvatno prevesti
na druge jezike, na primer na engleskom je to environment (okolina, okruženje). Evropska
unija je definisala environment “kao kombinaciju elemenata, čiji komleksni međusobni
odnosi čine prostor, okolinu, uslove života pojedinca i društva onakvima kakvi jesu ili kako
osećaju.”
https://www.eea.europa.eu/help/glossary/gemet-environmental-thesaurus/environment
Očigledno je ova definicija ugrađena u našu legislativu, ali ona ne obuhvata prirodne
vrednosti kao temelj pojma životna sredina. Evropska agencija za okolinu (EEA) u dodatku
detaljno opisuje sve resurse koji nisu pobrojani u osnovnoj definiciji. U nekim nastuipma u
našim medijima se oseća prenebregavanje upravo dela, koji se odnosi na našu prirodnu i
kulturno-istorijsku baštinu.

Generacije su odrasle sa stihovima Zmajeve pesme:
Gde god nađeš zgodna mesta,
tu drvo posadi!
A drvo je blagorodno
pa će da nagradi, ...

Ta „zgodna mesta“ određuje naučna disciplina nazvana biogeografija i to kako za naseljena
mesta, tako i za privredu a na prvom mestu poljoprivredu. U praksi bi trebalo obavezno
ugraditi mišljenja eksperata biogeografije pri izradi prostornih planova, kako na lokalnom
tako i na republičkom nivou.

U centru sadašnje rasprave o životnoj sredini u našim medijima je tzv projekat Jadar čije
idejno rešenje ne postoji, ali su izvršena preliminarna istraživanja nalazišta litijuma i bora.
Pod pritiskom se menja lokalni prostorni plan da se dozvoli rudarenje uprkos raspoloženju
većine lokalnog stanovništva da se ne dozvoli kopanje u podzemnom rudniku, kao i izgradnja
postrojenja za preradu rude i odlaganje jalovine u oblasti bujičnih poplava. U odbranu
ovakvih stavova, a protiv eksploatacije našeg rudnog blaga od strane kompromitovane
međunarodne korporacije Rio Tinto, ustao je razmni deo stanovništva Srbije. Zašto razumni?
Kod nas se pod izrazom „razuman čovek“ podrazumeva neko kome se može dokazati.
SANU je održala otvoreni skup „ Projekat Jadar – šta je poznato?“ maja 2021. i publikovala
zbornik pod istim nazivom. Na skupu su učestvovali eksperti sa suprostavljenim stavovima i
priložili tekstove svojih izlaganja za zbornik. Usaglašena preporuka skupa je bila da od ideje
projekta Jadar treba odustati zbog brojnih štetnih uticaja na životnu sredinu, kao i zbog
ekonomske neisplativosti. Niko od učesnika nije izdvojio svoje mišljenje, te se može
konstatovati da su svi učesnici prihvatili argumente protiv iskopavanja minerala jadarita i
njegove prerade, za koju ne postoji u svetu licencirani tehnološki postupak.
Jedan od vodećih organizatora skupa bio je nedavno preminuli akademik Vladimir
Stevanović, sekretar Odeljenja hemijskih i bioloških nauka SANU i predsednik

Akademijskog odbora SANU „ Čovek i životna sredina“. On je bio priznati ekspert za
ekologiju i biogeografiju. Njegovi stavovi o projektu Jadar se podudaraju sa stavovima
Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji su izneti u studiji za potrebe Rio Tinta po
legalno sklopljenom ugovoru.

Postavlja se suštinsko pitanje da li je prihvatljivo nadglasavanje i ignorisanje argumenata
krucijalne naučne discipline za odustajanje od projekta Jadar u Podrinju? Ova dilema i velika
odgovornost je stavljena pred naučnu zajednicu. Ohrabrujća je činjenica što se u programe
obrazovanja u viskoškolskim ustanovama unose elementi zaštite životne sredine. Isto tako
neka primenjena istraživanja, koja se finasiraju kao naučni projekti, predstavljaju doprinos
poznavanju stanja životne sredine u Srbiji. Međutim, država Srbija nije pokrenula nacionalni
projekat o uticaju zagađenja životne sredine na zdravlje. O čemu mogu da se izjašnjavaju
predstavnici naučne zajednice? O stavovima eksperata iznetim na skupu u SANU 2021. ?!
Relevantni podaci istražnih radnji Rio Tinta su tajni, nije poznata tehnologija prerade jadarita,
kao i odlaganje svih vrsta otpada. Bilo bi to samo procenjivanje promena u životnoj sredini
po analogijama u svetu a analogija za jadarit ne postoji. Ovo je zamka za naučnu zajednicu,
kako je izjavio član SANU odbora „Čovek i životna sredina“, dr Jagoš Raičević ili uopšte da
je projekat Jadar klopka za struku kako je napisao predsednik SANU odbora za energetiku,

akademik Slobodan Vukosavić https://radar.nova.rs/drustvo/projekat-jadar-klopka-za-struku-
vukosavic/.

Dr Zorka Vukmirović, naučna savetnica u penziji Instituta za fiziku Univerziteta u Beogradu

SKINI APLIKACIJU