UMESTO SAMOUNIŠTENJA: ZAKON KRITIČNE MASE ZA SPAS ČOVEČANSTVA
Autor: Glas javnosti
Misaoni preobražaj bi trebalo da bude rezultat osvešćenja. Ukoliko se to ne dogodi, čini se da ljudska vrsta ide ka biblijskom apokaliptičnom samouništenju, piše prof. dr Svetozar Radišić, pukovnik u penziji.
O Zakonu „kritične mase“ najviše sam pisao u knjizi Počeću da mislim. Ovaj napis posvećen je ljudima koji nemaju vremena da imaju vremena i stoga ne čitaju moje knjige. Računam da i među njima ima onih koji žele da budu osvešćeni, a i besprekorni.
Petar Demjanovič Uspenski je tvrdio: „Ono što je moguće za pojedinca, nemoguće je za mase… Čovekova evolucija je evolucija njegove svesti, a svest se ne može razvijati nesvesno. Čovekova evolucija je evolucija njegove volje, a volja ne može da se razvija nevoljno. Čovekova evolucija je evolucija njegove moći da dela, a delanje ne može biti rezultat stvari koje se dešavaju... Ljudi ne znaju šta je to čovek... ‚Ja’ se menja istom brzinom kao ljudske misli, osećanja i raspoloženja, pa čovek čini suštinsku grešku kada misli da je uvek ista osoba... Čovek je mnoštvo. Njegovo ime je legija... Dve stotine svesnih ljudi, ako bi postojali i ako bi to smatrali za neophodno i opravdano, mogli bi da izmene čitav život na Zemlji. Ali, ili ih nema dovoljno, ili ne žele da to učine, ili još nije došlo vreme, ili ljudi, možda, isuviše čvrsto spavaju... Postoji individualnost koja dominira fizičkim telom i njegovim željama i u stanju je da prevaziđe njegovu neodlučnost i njegov otpor“.
Kao da je odgovorio na ključno pitanje 21. veka: šta činiti u situaciji kada je ljudski rod skoro uništio uslove za život i opstanak. Rekao je da je čovek (ja) ličnost i da je neophodno stvoriti ili dostići „kritičnu masu“ razumnih ne bi li se izmenio život na zemlji. Kao da je rekao „Ja se menja brzinom ljudskih misli“, a misao je najbrža – brža od svetlosti – najverovatnije trenutna. Ja je drugo ime za ličnost. Ličnost je drugo ime za dušu.
Neke civilizacije posvećuju veću pažnju telu, druge energijama, treće duši, četvrte duhu. Kada je telo u centru pažnje, kao sada na početku 21. veka, to znači da je perverzni i razvratni Sorat postao dominantan, odnosno da odrađuje svoju ulogu. To je odlika kraja ere Ribe, u kojoj je ljudski mozak vibrirao na frekvenciji 7,83 herca u rezonantnom saglasju sa Zemljom i jonosferom i zbog gustine energije oličavao materijalizam. Međutim, civilizacije često nastavljaju život, budući da se prevrati, prema kosmičkim zakonima, dogode na volšeban način skoro trenutno – „preko noći“. Ljudi te prevrate zovu revolucije, ja mislim da je reč o potentizovanoj „kritičnoj masi“.
Prema shvatanju Džona Hegelina kada se dostigne „kritična masa misaone energije“ pomera se prostor i postaje onakav kakvim ga zamišlja najveći broj na taj nači osvešćenih ljudi. Kada se to dogodi, izazivači energije su uspeli u svom naumu.
Postojenje kosmičkih zakona je nesporno. Čak su i naučnici prihvatili da postoji zakon entropije, a čini se da im nije jasno koja je njegova suština. Veći problem je što se postojanje drugih kosmičkih zakona samo naslućuje i nagoveštava. Dežurno je pitanje: Kada će se u školskom sistemu izučavati nefizički, energijski, duševni i duhovni zakoni? Nabrojaću samo neke zakone čije bi izučavanje dovelo do razultata koji bi poboljšali život na Zemlji: zakon jedinstva, zakon očuvanja energije, zakon ravnoteže (poravnanja), zakon sklada, zakon proporcije, zakon fraktala, zakon rezonance (povezanosti i umreženosti svega postojećeg),[3] zakon početka, zakon stvaranja novih mogućnosti, zakon polarnosti, zakon privlačenja, zakon sinhroniciteta, zakon pristojnosti, zakon odraza,[4] zakon potentizacije, zakon „zlatnog preseka“ (Fibonačijevog niza, Horusovog oka, zlatne sredine), zakon raspodele, zakon dominacije, zakon inercije, zakon karme, zakon analogije, zakon entropije, zakon plaćanja, zakon „kritične mase“, zakon „setve i žetve“, Švabe-Volfov zakon... Zakon ravnoteže usaglašava sve u poznatom svemiru, pa čak i zakone u okviru Zakona. Unutar zakona ravnoteže je i Efekat leptira,[5] što znači da su opštim svemirskim Zakonom obuhvaćeni Hajzenbergov princip, princip Volfganga Paulija i paradoksi poput „Šredingerove mačke“.
Kada se duše osveste prestaje potreba za materijom i sve se pretvara prema „zakonu kritične mase“ u umnu energiju. Ostaje sam nestvoreno – ono što je bilo, jeste i biće. Zapamtite, ovo sam mogao da napišem na kraju, ali želim da budemo u surovoj stvarnosti, budući da to zaslužujemo. Rešenje je osvešćenje. Osvešćenje će se verovatno dogoditi čudesno, mistično, volšebno, mada je potrebno da se osvesti svaka ćelija u živim bićima.
Mislim da je neophodno da se odnos čoveka prema prirodi osvesti i demistifikuje. Tek tada „peta rasa“ možda ima šansu da se ne žrtvuje. Za sada odmazdu prirode, koja je u skladu sa Zakonom, mogu ublažiti samo besprekorna bića misaono-magijskim procedurama, koje je prvi ponudio Genadij Jakovljevič Temnjikov. No, to će trajati samo dok se u osvešćivanju ne dostigne „kritična masa“ osvešćenih. U stvari, sve zavisi od povećanja broja besprekornih. Zato je vreme ubrzano s povećanim brojem izazova. Do tada će svet strepiti. Strepnja od udara groma i uništenja dobara grȁdom, treba da osvešćuje prosečne ljude i da smanji njihovu pohlepu, a osvetli svrhu i smisao života. Ako pomišljate da navedeni procesi i ishodi zavise od misli – u pravu ste!
Možda će oni koji su osvešćeni izvući pouke za buduće događaje. I misli čoveka se odvijaju po Zakonu, a stoga i svi događaji. Ono što u filozofiji, nauci, religiji, teozofiji, umetnosti i okultizmu ljudi nazivaju Bog, ponaša se takođe prema Zakonu. Dobar primer za jedan od neumitnih zakona u okviru Zakona Vrhovnog Apsolutnog neličnog Principa je „zakon kritične mase“.
Prema „zakonu kritične mase“, prepolarizacija se događa kada se osvesti kvadratni koren iz jedan odsto populacije. Izačunajte koliko je to ljudi. Reč je pre svega o „kritičnoj masi istinitih informacija“, odnosno o potrebi da u jednom momentu na Zemlji bude 9.000 istomišljenika, podrazumeva se – besprekornih ljudi – pravednika. Nije to ni mnogo ni malo. Pritom, treba shvatiti da će pri stvaranju misaone i informacione istovetnosti odlučivati i bogozaštitno Paulijevo načelo ‒ da dve istovetne čestice ne mogu postojati u istom stanju.
Misaoni preobražaj bi trebalo da bude rezultat osvešćenja. Ukoliko se to ne dogodi, čini se da ljudska vrsta ide ka biblijskom apokaliptičnom samouništenju. Naravno, takav skup liči na nemoguću misiju, budući da je stanje sadašnje civilizacije blago rečeno katastrofalno. Stoga je nužno da se između ostalog obnovi uverljivost nuklearnog odvraćanja – koja je svet činila bezbednim tokom više od 50 godina. Uostalom, i sa takozvanom kritičnom masom Srbi imaju neosvešćeno iskustvo.
„Zakon kritične mase“ je svedimenzionalan, pa se odnosi i na misli. Moć misli potvrđena je u brojnim sociološkim eksperimentima, u prirodnim naukama i religijama. Pobornici transcendentalne meditacije tvrde da je dovoljan skup ljudi veličine kvadratnog korena iz jedan odsto brojnog stanja neke socijalne sredine, da se njihovom meditacijom sažme celokupna kolektivna svest te sredine. Reč je o istovremenoj, objedinjenoj primeni takozvane TM-sidi mentalne tehnike u naseljima, regijama, zemljama, na kontinentima i uopšte u svetu. To je, prema shvatanjima transcendentalista, način za uspostavljanje evolucionih životnih tokova u celokupnom društvu, kojem pripada skup meditanata. Zanimljivo je da je pomenuta vrednost jednaka „kritičnoj masi“, koja se često pominje u fizici. Poznato je da se u momentu dostizanja „kritične mase“ trenutno i potpuno menjaju odlike sistema. Dakle, dolazi do kvalitativne promene na osnovu međusobnog misaonog uticaja.
Istom zakonu su podređena bilo koja bića, prilikom upostavljanja „zlatnog preseka“, strukture materije i energije. U elektrotehnici je poznato da se gvožđe namagnetiše u momentu kada približno jedan odsto svih atoma poravna svoje magnetne polove (kada se preusmeri, odnosno prepolarizuje). Ta spolja izazvana „aktivnost u materiji“ trenutno, neumitno, bezuslovno i zakonito, uslovljava jedinstvenu polarizaciju ostalih atoma i namagnetisanje predmeta.
Sličan fenomen se događa pri pretvaranju difuzne u lasersku svetlost. Biološke pojave podležu istom prirodnom zakonu. Taj zakon se svodi na pojavu da se izazivanjem i/ili nastankom asimetrije, celokupan dinamizam prirode, odnosno kosmosa, usmerava ka uspostavljanju nove simetrije i ravnoteže. U svim navedenim slučajevima taj zakon se ostvaruje takozvanom prepolarizacijom. Reč je o poznatom dijalektičkom zakonu „prelaska kvantiteta u kvalitet“, odnosno o održavanju svemirske ravnoteže i harmonije. Na taj način se neprestano preobličava kosmička energija/materija, a sve češće i naučnici tvrde: Viši um u kosmosu.
Način razmišljanja je doveo ljudski rod do ivice ambisa. Smatram da je jasno zašto i kako je arijevska rasa došla u situaciju u kojoj se razmišlja o „poslednjim vremenima“. No, nije dovoljno ni da se počne misliti, jer je nesporno da mnogi izuzetno sposobni naučnici misle, ne znajući šta su to Zakon, osvešćenje, besprekornost, „kritična masa“, prepolarizacija. U ovoj istorijskoj situaciji, važno je da se što više besprekornih ljudi osvesti. Besprekornost se stiče poštovanjem Zakona, odnosno svih kosmičkih, sudbonosnih zakona bez otkaza. Izlaz je „kritična masa besprekornih“. Kada se dostigne ta vrsta „kritične mase“, automatski dolazi do prepolariteta i počinju i nemisleći da misle. To je izlaz. To je put u budućnost u kojoj vladaju ljubav, istina, lepota, sloboda i dobrota.
Do tada će vladati izmičuća nada, zasnovana na mogućnosti da se stvori „kritična masa", koja je nesporni, neminovni i neumitni kosmički zakon, a ostvarenje nauma spasa zahteva „samo" istrajnost.
Prof. dr Svetozar Radišić
(Mišljenja i stavovi u kategoriji LIČNI STAV nisu nužno stavovi redakcije GLAS JAVNOSTI)
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
