SVETOZAR RADIŠIĆ: NEORUŽANI OBLICI AGRESIJE I „HIBRIDNI RAT“ (drugi deo)
Autor: Glas javnosti
Ratovi u fizičkoj sferi obuhvataju tek polovinu dimenzija totalnog svedimenzionalnog rata. Nevidljiva oblast ratova je ona druga polovina, piše prof. dr Svetozar Radišić, pukovnik u penziji, bivši portparol Vojske Jugoslavije.
Sve navedeno Sjedinjene Države, Velika Britanija i Evropska unija čine prevashodno neoružanim oblicima agresije, a samo ukoliko ne uspeju u ostvarivanju svojih „vitalnih interesa“ – primenjuju i vojnu silu. Neoružani oblici agresije su svi oblici agresije u kojima se za napad na žrtvu (pojedinac, grupa, organizacija, država...) primenjuju informacije, zavere, obmane, neistine, lukavstva, insceniranja, novac, politička i ekonomska moć, štetočine (bakterije, virusi), štetne materije (na primer, otrovi i hemikalije), vibracije, klima, simboli, religija itd. Većinom je reč o napadima van fizičke sfere. Može se slobodno tvrditi da ratovi u fizičkoj sferi obuhvataju tek polovinu dimenzija totalnog svedimenzionalnog rata. Nevidljiva oblast ratova je ona druga polovina.
Kada se sedamdesetih godina 20. veka pisalo i govorilo o totalnom ratu, mislilo se na sve dimenzije rata u kojima su primenjivana fizička sredstva, ali se tada nisu ni pominjali ratovi kao što su kulturološki, civilizacijski i ideološki rat, pa na neki način i diplomatski rat, koji je po svojoj suštini koncepcijski i ideološki. Reč je o ratovima u kojima se ne ispali nijedan metak, a pobednička strana uspeva da osvoji prostor i resurse.
KOLONIZACIJA NA SUPTILAN NAČIN
Na najopštijem nivou, u vanfizičkoj sferi, vodi se kulturološki rat između postojećih civilizacija. U kulturološkom ratu šire se jezik, pismo i shvatanja, a posledice dobijenog ili izgubljenog rata su vidljive svuda po planeti. To je kolonizacija na suptilan način. U tom ratu nestaju velesile poput Španije, Portugalije, Francuske, Nemačke... Velika Britanija i Sjedinjene Države imaju najviše koristi upravo od rata u kojem su uporno i mudro nametnuli svetu engleski jezik.
Skoro istog nivoa opštosti je koncepcijski rat, u kojem su u sukobu pripadnici religija i zagovornici tajnih nauka. Religije naspram nauke. Odnos prema Bogu. Tu je i svaka vrsta ideološkog rata. Fašisti, komunisti, globalisti, demokrati... u istinskom su sukobu i ne biraju sredstva da pobede. Mnogi ljudi su završili na lomačama i streljani samo zbog svojih ideala i shvatanja.
Diplomatski rat neprestano traje. Kada su pioni vavilonskih jezuita u američkoj administraciji uvredili pione iz Evropske unije, ruski političari su obelodanili „zatajeni“ snimak. Naravno, optužena je Rusija za navodnu javnu sramotu kojoj je izložena aministracija Sjedinjenih Država. U diplomatskoj sferi podvale i perfidije su uobičajene – one su suština diplomatskog rata. Diplomatske laži su postale svakodnevne i podloga su svih međunarodnih i međudržavnih odnosa, sa velikim posledicama za ceo ljudski rod.
Čovečanstvo živi u savršenom licemerju. Čoveka 21. veka, uredno vakcinišu, vezuju i na zadnjem sedištu auta i zahtevaju da ima određenu dubinu šara na automobilskim gumama (da ne bi slučajno stradao u saobraćaju), nadgledaju da li prelazi ulicu na obeleženim mestima, prave mu prijatnu odeću, udobne stolice i patike, a istovremeno, bez najave i ustezanja, bombarduju i raketiraju sa bezbedne distance, iz širom sveta raspoređenih flota – na osnovu odluka i pod nadzorom istih ljudi koji su naredili vakcinisanje i vezivanje.
Savremeni ekonomski ratovi vode se „radi osvajanja sveta dolarom“; kupovine zemljišta, nadmoći industrije, kupoprodaje energetskih, školskih i telekomunikacionih sistema, prisvajanja sirovina, kupovine moćnijih i uticajnijih ljudi; osvajanja tržišta, usitnjavanja državnih prostora pod kontrolom marioneta, nametanja regulative koja omogućava lakši protok kapitala, nametanja monetarnih standarda... Ekonomija je osnova vojne i političke moći.
Stoga je potrebno da se zna, da je ekonomski rat (ne)najavljeni sukob država u kojem zemlja agresor nanosi ekonomsku štetu napadnutoj državi. Ta vrsta rata se ne vodi oružjem, ali posledice takvog rata, ili propratnih ekonomskih blokada, mogu presudno da utiču i na uslove za oružanu borbu. U stvari, SFR Jugoslavija je razbijena prema istom konceptu i sa istim ciljevima kao SSSR i ČSSR.
SPECIFIČNOST RAZBIJANJA SFRJ
Ukoliko je razbijanje SFRJ primer za ekonomski rat, potrebno je da se zna da je razbijanje SFRJ imalo svoje specifičnosti. Može se reći da je ta specifičnost Direktiva 133, koja je već pomenuta. Sve globalizovanijem svetu koji se odrekao slobode i prihvatio ograničeni suverenitet, Srbija sa slobodoljubivim Srbima je istinski zasmetala. Tadašnji predsednik SAD, Ronald Regan, slao je u Jugoslaviju predstavnike nevladine neprofitne organizacije NED (Nacionalna zadužbina za demokratiju – National Endowment for Democracy), koja je prema programu Vilijama Kejsija (CIA) radila već 25 godina na istom prostoru. Ekonomsko razbijanje SFRJ započeto je 1963. godine, kada je SFRJ bila u prvoj ozbiljnijoj ekonomskoj krizi.
Pokazalo se da je NED samo jedan od instrumenata američke Centralne obaveštajne agencije. Glavni način podrivanja SFRJ bilo je podmićivanje. Jednu od glavnih uloga u ekonomskom ratu protiv SFRJ odigrala je čuvena grupa G-17 (reč je o grupi od 17 ekonomista, od kojih su tri vodeća člana bili članovi MMF-a i Svetske banke). Oni su promovisali tranziciju i tzv. slobodno tržište. Prema konceptu objavljenom u Direktivama 20/1 i 133, administracija SAD oslanjala na istomišljenike u višedimenzionalno napadnutim zemljama. Zato je logično što su na važnim finansijskim mestima bila lica koja su, verovatno zbog svojih ubeđenja i znanja stečenih na kursevima i u radionicama na Zapadu, radila u dobroj meri u korist ekonomskih interesa Sjedinjenih Država.
Na planeti Zemlji trenutno se vode brojni ekonomski ratovi. Na primer, investicioni rat između SAD i Evropske unije, monetarni rat između SAD i Evropske unije, Rusije i Kine, trgovinski rat između SAD i Kine; automobilski rat između SAD i Japana... Neki od sukoba su višedimenzionalni, poput ekonomsko-tehnoloških. Za primer je rat za prevlast u informatičkoj i nanotehnološkoj oblasti, u robotici i oblasti veštačke inteligencije, gde su takmaci SAD, Japan, Namačka i dve Koreje. Izuzetnu ulogu u ekonomskoj dimenziji rata imaju i Vatikan, „Crni papa“, masonerija, korporacije i fondacije, zajedno sa organizacijama kakve su Svetska trgovinska organizacija i bretonvudski Međunarodni monetarni fond.
Svetski značajan problem je što su objektivna ekonomska moć masona, njihova nadobudnost, neznanje, neorganizovanost, razjedinjenost (hiljade loža), izopačenost i nedostatak mudrosti, doveli čovečanstvo na rub očaja, beznađa i propasti. Od umnog i mudrog Trismegistusa, zagovornika tajnih nauka, do sadašnjih masona dogodilo se potpuno preobraženje – sada su to skupovi nedovoljno umnih sebičnjaka i osobenjaka.
U neoružane oblike sukoba ubraja se i svedimenzionalni rat između Zapada i Istoka. Novi pohod na Istok obavlja se pod velom rata civilizacija. Kao završetak rata između Zapada i Istoka planira se spektakularni prodor zapadnih savezničkih snaga u Peking. Pobeda Zapada u međucivilizacijskom sukobu navodno bi trebalo da bude odmazda za ono što je Zapadu učinila „Zlatna Horda“ Batu-kana. Pretpostavlja se da će ishod sledećeg svetskog rata biti najveći masakr i skoro potpuno zatiranje Kineza. Prema planiranom scenariju, o njihovom stradanju svedočiće samo malobrojni.
Iako je informacija dominantna i u sferi tehnike i tehnologija, tehnološki rat ima svoje specifičnosti. Reč je o sukobu država u kojem se vodi svakovrsna borba za prednost u oblasti novih tehnologija (nanotehnološki, kosmički, biološki: virusni i bakteriološki, hemijski). Kosmički i nanotehnološki rat su u toj kategoriji najsavremeniji. Podrazumeva se da su tehnologije nastale u istraživanjima biohemijske sfere stalno aktuelne za primenu u ratu. Uostalom, smanjivanje, neutralizacija i poništavanje biofizičkih sposobnosti ljudi su večno prisutni u svim vrstama rata.
INFORMACIJA KAO ORUŽJE
Od globalnog vidljivog rata, još je opštiji i opasniji informacioni nevidljivi rat. Naziv rata ukazuje na to da se u njemu koriste informacije kao oružje i da su informacije suština sukoba. Rat informacijama je najopasniji, jer su informacije u svemu, u kosmičkim energijama, „informacionom omotaču“, molekulu DNK, u svesti i podsvesti ljudi, u idejama, konceptima, programima, a pre svega u ljudskim mislima. Ne treba zaboraviti istinitu tvrdnju Teodila Arman Riboa da „samo osećanja upravljaju čovekom“.
Informacioni rat ima svoje komponente poput medijskog, pojmovnog, terminskog, fotonskog, propagandnog... rata. Zanimljiv je terminski rat. Logografi i glosatori su promenili termin Etrusi i Etrurci. Tako je nastalo etrursko pismo i etrurska umetnost, a danas niko i ne pomišlja da se zapita ko su bili Etrusi (Etrusi=Srbi).
Kao što je rečeno, jedna od komponenti informacionog rata je medijski rat. Na osnovu brojnih radova jednog od najuticajnijih svetskih intelektualaca, američkog lingviste Noama Čomskog, napravljen je spisak strategija za manipulaciju svešću posredstvom medija. Kao prvo, pažnja javnosti se preusmerava sa važnih problema na nevažne. Javnost se bombarduje nebitnim informacijama, da ljudi ne bi razmišljali i stekli osnovna saznanja u razumevanju sveta. Problemi se namerno stvaraju, prema šablonu „problem-reagovanje-rešenje“, ne bi li deo javnosti reagovao na njega. Da bi javnost pristala na neku neprihvatljivu meru, ta mera se uvodi postepeno, „na kašičicu“, mesecima i godinama. Kada se odraslima obraća kao kad se govori deci, postižu se dva korisna učinka: javnost potiskuje svoju kritičku svest i poruka ima snažnije dejstvo na ljude. Taj sugestivni mehanizam u velikoj meri se koristi i prilikom reklamiranja. Primenjuje se metod „Overtonovog prozora“ (u narodu se taj metod zove „kuvanje žabe“). U medijskim manipulacijama, siromašnijim slojevima se onemogućava da shvate mehanizme u kojim se manipuliše njihovim pristankom. To se najviše izražava na izborima, jer ljudi bez dovoljno znanja uglavnom biraju svoje neprijatelje.
Informatički rat je sukob država, velikih sistema i korporacija u kojem se radi smanjenja i poništavanja moći protivnika upotrebljava informatička softverska i hardverska tehnologija. Osnovni sadržaj te vrste rata je takođe informacija. O takvoj vrsti rata, u koju spadaju kibernetički, kompjuterski, mrežni, elektronski, virtuelni i tzv. hakerski ratovi, Nikola Tesla je pisao kada je predviđao „vreme interneta” i obrazlagao kraj dotadašnjeg poimanja istorije: „Ratovi će se voditi sve dotle dok sve tačke na planeti Zemlji odjednom ne stupe u ratno stanje”.
U neoružani oblik agresije spada i geofizički rat. Reč je o sukobu država u kojem se tehnički i tehnološki utiče na klimu, izazivaju meteorološke, a katkad i seizmološke promene. To je izuzetno opasna vrsta rata, jer podriva uslove za opstanak ljudskog roda na planeti Zemlji.
ZEMLJOTRESI, CUNAMIJI, POPLAVE, ŽEGE…
Retki su ljudi koji ne pamte iznenadne i „ničim izazvane“ zemljotrese, cunamije, poplave i žege. Na primer, Moskva je „gorela“ na 37,2 stepena Celzijusa u isto vreme kada je u Berlinu bilo 18, a u Varšavi 25 stepeni. U Podmoskovlju je buknulo više od hiljadu šumskih požara, a gorelo je i u Tverskom i Ivanovskom regionu. Množile su se priče i komentari o uzrocima požara u uvek (pro)hladnoj Moskvi. Ruski vojni meteorolog Nikolaj Karavajev je tada pomenuo američko „klimatsko oružje“. Analitičari su se setili i vojno-vazduhoplovne studije „Vremenske prilike kao umnožavač sile“.
Munjonosni oblaci uspešno su eksperimentalno stvarani u Rusiji i Sjedinjenim Državama. U te svrhe koristi se zasejavanje oblaka pogodnim materijalima aerosolnog karaktera. Pored toga, naučnici su uspeli da ozračavanjem jonosferskog sloja utiču na ljude. Elektromagnetni talasi formirani između jonosfere i zemljine površine, podešeni na frekvenciju moždanih talasa, menjaju ponašanje ljudskih populacija za duži period. Na taj način omogućeno je da se u ratu deluje na neprijateljevu živu silu i njegove telekomunikacije. Dakle, atmosfera se može koristiti u tzv. geofizičkom ratu. Meteorološki rat protiv Srbije i Srba nije prestao. Inače, geofizički rat je prisutan u celom svetu. Američki eksperti za meteorologiju i klimu za čudesno, pravolinijsko kretanje tornada, orkana i tajfuna povremeno okrivljuju Japan. Možda zato nije čudno što su Amerikanci lažni sneg u SAD protumačili kao deo vojnog udara tvrdeći da je reč o širenju nove kuge!?!
.png)
Kada je reč o „osetljivosti Planete“ Nikola Tesla je napisao da se na Zemlji mogu izazvati poremećaji mehaničkim efektima proizvedenim u modernom ratovanju: „Eksplozije mina, torpeda, haubica i pušaka razvijaju reaktivne sile u odnosu na Zemlju, koje se mere u stotinama pa i hiljadama tona i mogu se osetiti širom Zemaljske kugle... Ako se takvi poremećaji planiraju, njihova kombinovana aktivnost može da prouzrokuje tektonska pomeranja u bilo kom delu Zemlje“.
Ne treba da se zaboravi ni naučni pristup da je priroda živa i da je u njoj sve povezano. Dok se ne prouče ćudi etersko-torzionog, gravitacionog, Kulonovog, Meterikovog, leptonskog, magnetnog, skalarnog i drugih polja, svaki uticaj na prirodu, ali i odgovor prirode, ostaće neshvatljivi i mistični. Neko bi rekao da priroda uzvraća udarce. Na pitanje da li su ljudi saučesnici u klimatskom samouništenju Zemlje i sopstvenom svedimenzionalnom samouništenju, uz nesporne kosmičke cikluse, odgovor je, svakako – da.
Kvalitativno nova, gotovo hirurška karakteristika strateškog napada i „čisto“ masovno uništavanje bez kolateralnih efekata daju prednost radiofrekventnom (RF) oružju u odnosu na tradicionalno, „prljavo“ atomsko, biološko i hemijsko (ABH) strateško oružje. To je objavljeno u jednom od obnarodovanih dosijea Pentagona. Prema dostupnim podacima, elektromagnetno oružje čine poseban elektronski uređaj i „veštački mozak“ (izuzetno sofisticiran um sposoban za transfer misli, manipulaciju emocijama i kontrolu mišića). Slike, čak snovi, mogu biti usmereni ka subjektu (objektu napada). Ljudski ili kibernetski kontrolori mogu izazvati telepatsko preobličavanje misli i u isto vreme žrtvama usaditi fizičke senzacije, sublimirane komande, emocije i vizuelne i oralne halucinacije.
ORUĐE ZA KONTROLU UMA
Prema časopisu New Scientist prvo testiranje mikrotalasnog oružja obavljeno je u vazduhoplovnoj bazi Kirtland u državi Nju Meksiko. Učesnici testiranja, u ulozi pobunjenika, morali su da skinu naočare i kontakt sočiva, ne bi li sačuvali svoje oči, i da odbace sve metalne predmete i metalni novac iz odeće, jer su ti predmeti pojačavali efekte zračenja na njihovoj koži. Nil Dejvison, koordinator projekta neubojnog oružja u britanskom univerzitetu Bradford, zapitao se „šta će se dogoditi ukoliko neko od pobunjenika ne uspe da se ukloni ispred usmerenog zračenja... ostaju li trajne posledice i da li postoji odgovarajuća zaštita od usmerenog zračenja?“ Međutim, mikrotalasno oružje se ne koristi samo u vojne svrhe. Njegova primena je uznemirujuće šira. To oružje je prešlo granicu između oružja i oruđa. Postalo je oruđe za kontrolu uma, ili preciznije rečeno: za masovni uticaj na um ljudi.
Jurij J. Vorobjovski je u jednoj od svojih knjiga naveo da je „Nezavisimaja gazeta“ još 1991. godine objavila da su CIA i KGB potpisali 24. septembra 1990. Sporazum o zajedničkoj kontroli nad psihotronikom. Dokument je zaveden pod brojem 174-90/16, a potpisali su ga N. Krjučkov i K. Vajnberger.
Ipak, najvažnije je upozorenje koje je u knjizi Senke rata objavio Adam Mandelbaum: „Sprovode se istraživanja na polju mikrotalasnih generatora u cilju uništavanja mašina i ljudi. Infrasonično oružje se na testovima pokazalo kao uspešno. Istraživanja oružja koja bi radio frekvencijama poremetila nervni sistem vojnika prilično su odmakla“.
Ali, dokle je ljudski rod stigao u početnim godinama primene tzv. nevidljive tehnologije? Po svemu sudeći, nevidljiva nanotehnologija se ubrzano razvija. Nanoroboti su već na svetskom sukobištu. U prvoj fazi, minijaturni roboti, kompjuterizovani jedva vidljivim mikročipovima, upotrebljavaće na ratištu vatreno oružje, a potom će se koristiti za ljudsko oko nevidljivi roboti, koji će se daljinski navoditi i harati po resursima na protivničkom prostoru. Već sada, roboti opsluženi veštačkom inteligencijom mogu sami da konstruišu pametne robote i da se razmožavaju, a iz generacije u generaciju sve manje su vidljivi i borbeno sve moćniji.
Čini se da je era nanotehnologije započeta u civilnim institucijama. Naučnici su uspeli da sintetičkim nanomotorima biološki istražuju i kontrolišu žive ljudske ćelije. Tim naučnika iz Pensilvanije predvođen dr Tomom Malukom uspeo da minijaturnim sintetičkim motorima utiče na ponašanje ćelija HeLa. Novi metod namenjen je za unutarćelijsku hirurgiju i dostavu lekove u živa tkiva na neinvanzivan način. Utisci su impresivni i zato većina naučnika korišćenje nanotehnologije u medicini smatra vrstom Svetog grala u nauci. U dugoročnom smislu, nanoroboti bi mogli da pomažu u postavljanju dijagnoza, da eliminišu toksine i opasne ćelije, kao i da stvaraju i razmeštaju lekove unutar ljudskih tela, te pomažu već postojeće biofizičke procese poput rada srca i disanja.
MOĆ NANOTEHNOLOGIJE
Međutim, u primeni nanotehnologije za vojne svrhe otišlo se najmanje korak dalje. Radi se na izradi samostvarajućih hemikalija (nanoagensi) sa memorijom. Takav nanoagens je opasan za okolinu, može da razgradi protivničko oružje, a naftu i vodu učini neupotrebljivom za ljudsko korišćenje. Tvorci scenarija za nanoratovanje računaju na odbrambene nanorobote, jonske i protonske nanomašine, neubojne nanotehnologije, vojničku opremu i lično naoružanje od nanomaterijala. Dakle, svet je pred novim iskušenjem. Ukoliko se nanotehnološka ulaganja usmere prema vojnoj sili, mogao bi to da bude nevidljivi i skoro neosetan kraj ljudskog roda. Ulazak naučnika u „polje nulte tačke“ (sfera elementarnih čestica), odnosno u osnovu svemira, verovatno je bio kraj Lemurije i Atlantide i svih prethodnih rasa i civilizacija, jer je logično da se u tom području od ljudskog bezumlja brani svemoćni, sveprožimajući i sveprisutni kosmički um.
I ratovi u duhovnoj i mentalnoj sferi komponente su totalnog – svedimenzionalnog rata. U toj oblasti najpoznatiji su verski, odnosno religijski rat i magijski rat (na primer, rat simbolima). Kako se religijski ratovi vode od ustanovljavanja religija i u onoj meri u kojoj su neophodni društvenim zajednicama, a budući da ne postoje pojedinci koji ne razumeju njihovu suštinu, treba samo da se zna da su sveprisutni i svevremeni. Njihova apsurdnost proizilazi iz istine da ljudi stradaju u ime Boga, a to znači da se u ratu Bog negira, jer je On, prema religijskim dogmama, emanacija ljubavi, dobra, istine i slobode, a verski ratovi su zasnovani na mržnji, zlu, lažima i neslobodi.
Naravno, obilje neoružanih oblika agresije ne iscrpljuje se prethodnom klasifikacijom, jer ne treba zapostaviti podelu u kojoj se pominju asimetrični rat, nelinearni rat i totalni rat – „rat svih protiv svih“ – koji se zasnivaju na globalnim konceptima. No, može se reći da te vrste ratova prožimaju i neoružani oblici agresije i da se kroz njih te vrste ratova ispoljavaju.
Sve češće se pominju u dve neobične, ali i na neuobičajen način prisutne vrste ratova, a to su sportski rat i rat polova. Žene su prestale da vaspitavaju decu. Sve češće nose vojne uniforme, pantalone i kravate. Briju glave, tetoviraju celo telo, oblače se kao muškarci u farmerke i uniforme. Pentraju se po veštačkim stenama, skaču s motkom, tuku u kavezima. Kao da se diče kada piju žestoka pića i puše. Misle da je to ravnopravnost, a reč je samo o preuzimanju poroka. Muškarci se oblače u roza boje i boju duge, a žene u muževnije, tamne itd. Reč „hen“ zvanično je priznata u Švedskoj nacionalnoj enciklopediji kao neutralna zamenica za ljude koji ne žele da se izjasne kao muškarci ili žene. Britanija u pasošima prva ukinula reči „majka“ i „otac“, a umesto njih uvela „roditelj 1“ i „roditelj 2“. Takvo stanje odnosa polova i farsa sa tzv. seksualnim opredeljivanjem po svemu podsećaju na predratno stanje, ili su samo potvrda o tome da rat polova odavno traje.
Sportski rat, ili rat sportom postao je svakodnevica i način ucenjivanja od strane moćnih izopačenika.
NIJE KRAJ, ALI NIJE NI HIBRIDNI RAT
Svi navedeni oblici agresije su neprestano prisutni u svakodnevici Zemlje. Ipak, treba očekivati, da će posle balkanskog „živog peska” zapadna civilizacija (predvođena gramzivim „velikim bratom”, rođenim u Mamonovom okrilju) u prodoru na istok izgubiti svoju moć do „kineskog zida”, neprestano slabeći, uklinjena između ruskog i indijskog otpora pri prolasku kroz vavilonskaa „Božija vrata”, i da će se Srbi ponovo hvaliti da su prvi, još jednom, stali na put „apsolutnom zlu”.
Da bi zaokružili svoj odnos prema kvalitetnom načinu života, Srbi moraju saborno, u ime istinoljublja, dobrotoljublja, častoljublja, pravdoljublja i rodoljublja, reći još jedno istorijsko NE! – ovoga puta ulasku u NATO, koji bezumno seje smrt, i Evropsku uniju, koja ni sama ne zna ko je i gde vodi.
Uostalom, čuveni Evropejac Dragoš Kalajić je u knjizi Evropska ideologija citirao Idu Malji: „Evropski parlament je marioneta bez moći odlučivanja, stvoren upravo zato da bi omogućio – tako skriveno od indiskretnih radoznalosti – organizaciju istinskog komandovanja koncentrisanog u malo ruku što čine Evropsku komisiju, čiji članovi, prema određenju člana 151 Mastrihtskog ugovora ne traže, niti prihvataju uputstva ni od jedne vlade, niti organa. Član 145. određuje da su odluke organa komande izvršne. Izgleda prosto neverovatno da dvadeset osoba, s takvom formulom, na koju niko nema prava žalbe, upravljaju sa 375 miliona ljudi. (Magli, 1997)“.
Na putu ka oslobođenju Srba i Srbije, potrebno je više organizovanosti, znanja i mudrosti, ali i nepristrasnog poznavanja i prihvatanja stvarnosti. Kada se neoružani oblici agresije nazovu „hibridni rat“, ili hibridna agresija, to je nekorektno prema vojnoj nauci (ratna veština) i prethodnim istraživačima, ali je i potpuno je besmisleno. Zato što je izraz „neoružani oblici agresije“ mnogo jasniji i obuhvatniji, odnosno bolje izražava tu vrstu agresija. Sintagma „hibridni rat“ dostiže pun obuhvat samo u slučaju da se u njemu, bezrazložno, preslika celokupan sadržaj neoružanih oblika agresije. Ukoliko je preuzet iz ruske nauke o odbrani, onda je zapostavljena istina da su Srbi imali više iskustva, ranije istraživali to sukobišno područje i bili ranije obuhvaćeni satanizacijom, „operacijama pod lažnom zastavom“ i metodama takozvane pseudoevolucije.
Prof. dr Svetozar Radišić
(Mišljenja i stavovi u kategoriji LIČNI STAV nisu nužno stavovi redakcije GLAS JAVNOSTI)
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
