Šta fali Ajnštajnu, geniju svih vremena i jednog naroda

Neuređena biografija Alberta Ajnštajna

E = mc2 - Ova formula je promenila svet! Ako ovo kažete deci u školi, onda će lakoverni učenici verovati u ljubaznog, neurednog genija, na isti način na koji su ljudi verovali u Deda Mraza.

Reagujući na veoma intrigantna mišljenja srpskog naroda na nedavni komentar urednika Glasa Javnosti, u tv debati na „Tanjug TV – Mi Danas „ urednik portala je rešio da u nekoliko nastavka  Šone Ninin, učesnik emisije, objasni „Lik i delo Alberta Ajnštajna". 

Ajnštajnova relativnost

Mi kažemo "Ajnštajn", a mislimo "genije". Fizičar je stekao  svetsku slavu ne zbog svog rada o fotoelektričnom efektu, za koji je dobio Nobelovu nagradu, već zbog "Opšte teorije relativnosti" koju je stvorio. U svakom slučaju, autorstvo mu se zvanično pripisuje. Ali, šta je stvarnost?


IZVOR: Ustupljena fotografija / Ajnštajnova statua u Jevrejskom univerzitetu

Balade  za Anštajna

Kao što je Ajnštajn očekivao, dobio je Nobelovu nagradu. Međutim, ne za njegov rad na STR i OTR, već za  "objašnjenje zakona fotoelektričnog efekta". Ova okolnost je  bila osnova nekih teorija zavere. 

Neki od Ajnštajnovih pokrovitelja bili su vitalno zainteresovani za Nobelovu nagradu kako bi od njega učinili priznatu slavnu ličnost. Međutim, obzirom na rad Lorenca, Poankarea i drugih, bilo je nemoguće dodeliti mu nagradu, posebno za OTR, pa je izabran drugi put. Neki "navijači Anštajna" idu i dalje, tvrdeći da krajnji cilj nije bio sam Ajnštajn, već... nauka uopšte. Navodno, Opšta teorija relativnosti je stvorena samo sa jednom svrhom: da se naučni razvoj usmeri pogrešnim putem?!

Novi pogled na "prostor-vreme" koji je predložila Specijalna teorija relativnosti (STR) bila  je samo prva faza Ajnštajnove revolucije u fizici. Faza koju je briljantno krunisala Opšta teorija relativnosti (OTR), koja je promenila ovaj pogled uzimajući u obzir dejstvo gravitacije. STO se pojavila 1905.

Međutim, neki današnji istraživači su skloni da veruju da je ova revolucija počela još u 19. veku. Po njima, pravo poreklo teorije relativiteta treba pripisati radovima dvojice američkih naučnika – fizičara  Albertu Majklsonu i hemičaru Edvardu Morliju. 1887. ovi naučnici su, otkrili da brzina svetlosti ostaje konstantna i da ne zavisi od brzine posmatrača u odnosu na izvor. Ukratko,  definisali  su  ključne odredbe  buduće Ajnštajnove  specijalne teorije relativnosti.


Nema, naravno, ništa čudno u korišćenju rezultata drugih ljudi u naučnom radu. Svaki naučnik, kako kažu, stoji na plećima giganata prošlosti i uvek se donekle rukovodi ranijim dostignućima. Nešto drugo nije jasno. Osnove STR predstavljene su u Ajnštajnovom članku „O elektrodinamici pokretnih tela”, objavljenom, kao što smo već rekli, 1905-e godine.

Međutim, autor nije rekao ni reč ni o Majklsonu ni o Morliju. Ajnštajn se takođe nije osvrnuo na velikog francuskog matematičara Anrija Poenkarea, čije je radove aktivno koristio.
Sam Ajnštajn je rekao da je do temelja STR došao u mladosti, a ni Majklson ni Morli nisu uticali na njegov rad. Do 1905. nije ni čuo za njihove eksperimente. Bar je to ono što je Ajnštajn u početku tvrdio. Međutim, kasnije, 1920-ih, naučnik je ipak priznao da je eksperiment Majklson-Morli postao njegov prvi korak ka formiranju ideja STR. Na primer, 1921. godine, govoreći studentima u školi Parker, naučnik je rekao da mu je Majklsonov rad bio poznat još od studentskih godina.

Zašto postoji takva zbrka u „svedočenju“? Jedva da je vredno optuživati briljantnog fizičara za zaborav, a još više za plagijat. Najverovatnije, on jednostavno nije pridavao veliku važnost ovom pitanju - zanimale su ga sasvim druge stvari. Ovde bi valjalo pomenuti još jednu osobinu karakterističnu za temu Ajnštajnovih pozajmica. Činjenica je da je Albert Majklson do svoje smrti bio protivnik Opšte teorije relativnosti.

Zašto je Ajnštajn ukrao teoriju relativnosti od Anrija Poankarea?

Takođe postoji mišljenje da je Ajnštajn pozajmio ideju TR od drugog naučnika, velikog francuskog matematičara Anrija Poankarea. Na početku svoje karijere, dok je još radio u patentnom zavodu, Albert Ajnštajn je, navodno, "preuzeo" neke  zasluge za svoja otkrića.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Anri Poenkare

Radeći u Zavodu za patente u Bernu od 1902. godine, Ajnštajn je dobio obilje najnovijih i najrelevantnijih naučnih informacija, akumulirao i koristio napredna znanja drugih naučnika.
Navodno ili ne - navodno. Činjenica je da je Anštajn postavljen za glavnog  stručnjaka za fiziku u patentnom zavodu. Svi radovi koji su ušli u zavod sa ciljem da budu zaštićeni, prošli su kroz ruke Alberta Anštajna. Teško da bi "budući genije" propustio šansu da malo ne ogreje ruke jer tad je imao tek nešto više od 20 godina!

Svoju specijalnu teoriju relativnosti stvorio je 1905. Ali je nije stvorio od nule. Osnovne ideje preuzeo je od Poankarea, a matematički aparat od Lorenca. Pristojan naučnik je dužan da pruži reference na svoje prethodnike, takva je naučna etika. U svom radu, Ajnštajn nije dao nijednu referencu, dakle... U naučnom svetu  se to  zove plagijat, odnosno intelektualna krađa.

Poenkare je 1905. napisao delo „O dinamici elektrona“, u kome je razvio matematičke posledice svog „postulata relativnosti“. Sam Ajnštajn je dugo poricao da poznaje Poankareova dela. Da li je Ajnštajnova žeđ za slavom bila veća od njegove savesti?

Poankareov rad  se zasnivao na transformacijama koje je formulisao holandski fizičar Lorenc, a koje su omogućile izračunavanje vremena i koordinata pri kretanju iz jednog inercijalnog referentnog okvira u drugi. Poankare je ovim transformacijama dao ispravnu fizičku formulaciju.


Ajnštajn je kasnije tvrdio da nije bio upoznat sa Poenkareovim radom pre nego što je napisao „O elektrodinamici pokretnih tela“. Međutim, verovatno  da je veći deo modela koji je konstruisao Poenkare  on   zapravo koristio. Pošto Poankareov sistem nije imao harmoniju i celovitost Opšte teorije relativnosti, naučni svet nije video iza sebe ogromne perspektive, vrata nove fizike, koju  je Ajnštajn uspeo da otvori.

Posle objavljivanja specijalne teorije relativnosti, Poankare ga je, upoznavši se jednog dana sa Ajnštajnom, optužio za plagijat i naučno nepoštenje.

Ajnštajn je pomenuo Lorenca u svom delu. Priča se da je  holandski naučnik imao je topao odnos prema Ajnštajnu, koji ga je smatrao jednim od svojih učitelja. Lorenc nikada nije osporio Ajnštajnovu ulogu u formiranju teorijskih osnova, ali sam nikada nije bio pristalica STR i OTR, i dugo je pokušavao da odbrani koncept svetskog etra. (kosmičko prostranstvo).

Želja da se autorstvo STR-a pripiše Anri Poenkareu donekle je paradoksalna. Činjenica je da je sam termin Opšta teorija relativnosti počeo da se koristi za razlikovanje između Ajnštajnove teorije i stavova pristalica teorije kosmičkog prostora, kakav je bio Poankare.

E = mc2 je možda najpoznatija od svih formula koja povezuje ukupnu unutrašnju energiju tela sa njegovom masom. Ova prelepa matematika sama po sebi ne izaziva nikakve sumnje, ali autorstvo čuvene formule je više puta kritikovano. Pored Poenkarea, formulu za ekvivalenciju energije i mase, opisao je ruski fizičar Nikolaj Umov još 1873. godine.

Otkriće opšte relativnosti bilo bi nemoguće bez rada desetina naučnika. Ajnštajn i Lorenc, Minkovski i Poankare, Majklson i Morli, Maksvel i Njutn .  Ajnštajn, i sam gigant nauke, kao i drugi naučnici, stajao je na plećima divova prošlosti. Da li je pošteno da je dobio  besplatno kredit? Malo verovatno. Međutim, ni u Ajnštajnovom ni u Njutnovom svetu fizike nema mesta za pravdu.

U drugom nastavku pišemo o Anštajnu i Milevi. Pisaćemo i o velikoj pomoći braće Jevreja, Anštajnovim sponzorima itd.

Uredio Šone Ninin