KAKO JE UMRO DETROIT

Kako je Detroit od prosperitetnog centra postao Crna Trava u SAD.

Novoizabrani predsednik  Amerike se fokusirao na ispunjenje ključnog obećanja: da obnovi status Amerike kao industrijske sile i vrati radna mesta u Americi.

Počeo je sa gigantima automobilske industrije Fordom, Krajslerom i Dženeral Motorsom. Za razliku od Baraka Obame, pod kojim je industrija  propadala, Donald Tramp svoj glavni zadatak vidi u vraćanju radnih mesta u Sjedinjene Države. Više nije dovoljno da automobilski giganti jednostavno prave  nove modele. Njihovi automobili moraju imati etiketu na kojoj piše „Proizvedeno u Americi“.

Za šofere željne ogromnih američkih limuzina "ala Dinastija" biće ovo priča o propasti Detroita, grada u kome je rođena fabrika "Ford". Bez Detroita nema sna o velikim američkim limuzinama da se u njima voze Donald Tramp i gospođa Melanija.

Dubina pada Detroita je još impresivnija kada se uzme u obzir visina do koje je došao i kako se sve brzo dogodio. Dvadeseti vek je bio i „zlatno doba“ grada i njegovo prokleto doba.

Godine 1896, u bivšoj šupi za ugalj na adresi Begli Strit 58, Henri Ford je pokrenuo motor svog prototipa automobila. Četrnaest godina kasnije, njegova nova fabrika, najmodernija na svetu u to vreme i mesto rođenja sistema fabričkog transportera, predstavila  je svoje prve proizvode. Kao rezultat toga, činilo se da je grad motora predodređen za večni prosperitet.

Sredinom pedesetih godina, život na ovim mestima je bio u punom jeku, ulice su bile prepune visokih solitera  i privatnih vila u stilu art dekora. Činilo se da grad ima svetlu budućnost.

Kad je tako, zašto danas ovde ima manje od 800.000 stanovnika? Mnoga naselja su pusta, visoke zgrade su napuštene, a oružje, droga, pa čak i ljudsko meso se prodaju na ulicama?

Hajde da to vidimo i shvatimo kako se to zbilo.

Istorija i put do uspeha
Grad na obalama istoimene reke nastao je tokom kolonijalne ere. Njegova povoljna granična lokacija i činjenica da se nalazi na plovnom putu koji povezuje Velika jezera, imajući važan tranzitni značaj, omogućili su mu da postane veliki industrijski centar sa modernim i skupim razvojem za samo par stotina godina istorije. Imati kancelariju ovde je bilo korisno i prestižno, a grad je nazivan „Parizom Srednjeg zapada“. Smatralo se da grad doživljava svoja najbolja vremena. Kako se ispostavilo, najbolje je tek trebalo da dođe.

Krajslerova fabrika u Detroitu

Zlatno doba Detroita počelo je u junu 1896. godine, kada je Henri Ford pokrenuo motorne samohodne kočije sopstvene konstrukcije u štali u ulici Begli. Osam godina kasnije, u blizini su otvorene fabrike Kadilak i Studebejker, kao i kompanija Fišer Bodi, koja se bavila karoserijskim radovima.

Svi glavni proizvođači automobila su ovde imali svoje kancelarije i fabrike. Ovo se poklopilo sa „burnim dvadesetim“, kada su ljudi želeli da se opuste i žive bezbrižno nakon užasa prethodne decenije, rata, španskog gripa i drugih noćnih mora.

Fabrika Kadilaka u Detroitu

Na talasu  automobilskog buma, konkurentske kompanije su izgradile moderne kancelarije. Uzmite, na primer, Kadilak Palas, gde se kancelarija Dženeral Motorsa nalazila skoro osamdeset godina. Petnaest spratova, luksuzno zastakljivanje, moderni inženjerski sistemi, klima uređaj u svakoj kancelariji! Po standardima 1920-ih, bilo je teško pronaći bolju poslovnu zgradu. Čak ni danas takav nivo luksuza i udobnosti nije dostupan svima i svuda.

Automobilski giganti su postali pokretačka snaga gradske ekonomije, što je dovelo do brzog rasta stanovništva. Za 30 godina, stanovništvo Detroita je poraslo pet puta i dostiglo milion i po ljudi. Novac je pratio ljude i vrlo brzo je grad obrastao soliterima, hotelima, supermarketima i domovima novih bogataša. Sve se to dogodilo za života jedne generacije. četrdeset godina kasnije zvezda grada automobila se ugasila.

Broj stanovnika grada je dostigao vrhunac 1950-ih, sa dva miliona ljudi koji su živeli unutar njegovih granica i skoro isto toliko u predgrađima, što je  Detroit činilo  četvrtim najvećim gradom u Americi.

Razvoj je bio posebno intenzivan tokom velikog rata, kada je jeftina radna snaga dolazila u grad sa vojnim porudžbinama za operaciju oslobođenja Evrope od nacizma. Uglavnom su bili crnci i „belo smeće“ sa američkog Juga.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Detroit na vrhuncu slave

Promene su bile toliko dramatične da su belci napuštali centar i naseljavali se na periferiji, a novi stanovnici Detroita su požurili da zauzmu njihova mesta. Detroit je postao pionir u „belom bekstvu“ u Americi. Na mestima gde su ranije živeli bogati predstavnici srednje klase i uspešni radnici, brzo su počeli da žive ljude drugih rasa, koji su postali većina.

Od kraja pedesetih godina, kada je „snaga zemlje“ počela da napušta grad, gradska blagajna je takođe počela da se iscrpljuje. Budžet, pošto je iscrpljen, više nije mogao da podrži socijalnu politiku koja je privlačila doseljenike sa juga, što je dodatno doprinelo odlasku ekonomski aktivnog stanovništva, sposobnog da plati nekadašnje blagostanje.

Kancelarije i moderni hoteli, izgrađeni dvadesetih godina prošlog veka, bili su ispražnjeni u toku jedne decenije. Umesto nekadašnjih uglednih gostiju, ovde su dolazili uglavnom očajni ljudi koji nisu imali gde drugde da žive. 

Još ranije su se lokalne železničke stanice ispraznile, jer zbog motorizacije nikome nisu bile potrebne čak ni besplatno. Tako je Centralna stanica u Mičigenu (18 spratova, desetine hiljada mesta u čekaonicama, salon za pušenje za 1.200 ljudi, bezbroj prodavnica i kancelarija) bila prazna već 1960. godine.

Poslednji voz je odavde krenuo 6. januara 1988. godine, nakon čega je zgrada zatvorena.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Džeenral Motors u Detroitu

Sada je to klasično napušteno mesto gde snimaju filmove, bez ikakve šanse za rekonstrukciju iako status arhitektonskog spomenika štiti stanicu od konačnog rušenja.

Kada su poslednji ljudi napustili ovo mesto, ostavili su za sobom ne samo svoje domove, već i infrastrukturu. Neki od ovih predmeta i danas stoje, služeći kao pozadina za postapokaliptična dela. Da bi nekako uvile stravu u novu oblandu, SAD su čak smislile termin „urbana prerija“.

Društvena komponenta

Krajem 1960-ih, centar grada je bio svedok borbe za građanska prava, tokom koje su lokalni crnci opljačkali 3.000 prodavnica i spalili 400 zgrada. Ako je 1966. godine iz Detroita otišlo 20 hiljada ljudi, onda je 1967. godine otišlo 70 hiljada, a godinu dana kasnije – svih 80.

Istovremeno su se odvijali procesi deindustrijalizacije, direktno povezani sa naftnom krizom 70-ih godina. Američki automobili su tradicionalno bili snažni i trošili su mnogo goriva, dok su japanski i nemački automobili bili ekonomični. Stoga je potražnja za njima rasla, a veliki američki automobili sa osam cilindra i 6000 kubika su korišćena samo za filmove i Harlemu.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Detroit danas

Detroit, srce američke automobilske industrije, suočavao se sa kolapsom. Fabrike su se urušile, ostavljajući za sobom redove nezaposlenih ljudi ispred fabričkih kapija. Otpušteni ljudi su ili otišli ili se pridružili gradskom kriminalnom podzemlju. Smanjenja u automobilskoj industriji povukla su sa sobom crnu metalurgiju i industriju boja i lakova (25% preduzeća u ovim industrijama se takođe nalazilo u  Detroit  Sitiju).

Nestajuću ekonomiju zamenila je nova – siva ekonomija. Ovde su stalno prodavali heroin, krek i sintetičke droge, koje su se takođe proizvodile upravo tu u napuštenim fabrikama. 
Gradski zvaničnici pokušavaju da promene stvari i spasu grad još od kraja 1970-ih. Jedan od tih projekata bio je Renesansni centar, izgrađen 1978. godine. Struktura Renesanskog centra  je imala za cilj da udahne novi život Detroitu.

U centru  su se otvorile desetine kazina, od kojih su tri među najvećima u Sjedinjenim Državama i u tom pogledu se takmiče sa Las Vegasom i njihovim floridskim kolegama iz Majamija. 


IZVOR: Ustupljena fotografija / Napuštene hale u Detroitu koje se koriste za snimanje filmova

Tako su 2008. godine dva najpoznatija hotela u Detroitu, „Book Cadillac“ i „Fort Shelby Hotel“, ponovo otvorena nakon rekonstrukcije. Njihova restauracija koštala je 300 miliona dolara.

Novi kurs je najavljen rečima: turisti mnogo vrede. Gospoda turistu su trebali samo da posete mesta koja su nekad zauzeli Al Kapone i drugi gangsteri iz prošlosti, gde su ubili dobrog policajca ili su kidnapovani ti i ti poznati ljudi a ostalo je bilo briga novih, bankarskih  ganstera.

Iznenađujuće, centar grada i dalje izgleda relativno pristojno, podsećajući na svoje slavne godine. Predgrađe  takođe podseća na nešto, demonstrirajući sve nedostatke ekonomije jednog grada sa jednom industrijom vezane za jedan centar – fabriku.

Sutra nastavljamo priču o pokojnom  Detroitu koji se budi.

Sastavio Šone Ninin

SKINI APLIKACIJU