- Zašto je svemoćni šef KGB-a Krjučkov krenuo protiv Gorbačova?
Gorbačov, Predsednik SSSR-a je smatrao da je u zemlji loše. Zato je 28. marta 1991. godine stvorio Državnu komisiju za vanredno stanje. On je postavio potpredsednika Genadija Janajeva da je predvodi. Krjučkov, Boldin i šef Ministarstva unutrašnjih poslova Boris Pugo trebalo je da razviju način primene vanrednog stanja. U komisiji je bilo... 6 od 8 članova budućeg Državnog komiteta za vanredne situacije! Svi osim Starodubceva i Tizjakova.
- Šta su članovi komisije "cinkarili" Gorbačovu ?
IZVOR: Gamma Imaž / Povratak Gorbačova iz izolacije
- 17. juna 1991. godine održan je zatvoreni sastanak Centralnog komiteta. Na njemu su Krjučkov i premijer Pavlov ozbiljno kritikovali Gorbačova. Rečeno je: ako ne preduzmemo vanredne mere, stvari će se razvijati loše u zemlji. Gorbačov se pravio da to ignoriše. Više ga je brinuo Jeljcin, novoizabrani predsednik RSFSR-a.
- A kako su se tajne službe odnosile prema Jeljcinu?
- Do leta 1991. godine, KGB je video da Gorbačov brzo gubi i popularnost i moć, dok je Jeljcinov autoritet u zemlji rastao besnom brzinom. Rukovodstvo KGB-a je shvatilo da Gorbačov neće biti od koristi i odlučili su da se klade na Jeljcina.
- Kako to? Šta su se kladili?
Krjučkov je odlučio da Gorbačova zamene Jelcinom. U vazduhu je duvala ideja da je potrebna čvrsta ruka da bi se spasio SSSR. Na jednom sastanku KGB-a na Lubjanki, Krjučkovu je postavljeno pitanje: „Šta je sa Jeljcinom?“ Krjučkov je odgovorio da će se Jeljcin složiti sa njima i podržati njihovu odluku...
- Kako se saznalo da je KGB odlučio da se kladi na Jeljcina?
U maju 1991. godine, prkoseći Komitetu državne bezbednosti Savezne države, Jeljcin je odlučio da stvori svoj, republikanski KGB. Da li se Krjučkov složio sa ovim?
- Jeste. Jeljcin se nekoliko puta sastao sa Krjučkovom tokom 1991. godine. Posle jednog od sastanaka, Jeljcinov poverenik Jurij Skokov (bio je državni savetnik leta 1991. ) izašao je trljajući ruke: „Sada ćemo pokazati Gorbačovu.“ Svedoci su čuli ovu opasku. Jeljcinov šef obezbeđenja Koržakov je potvrdio da je bilo nekoliko sastanaka sa Krjučkovom, nedelju dana pre „puča“.
NIJE BILO IZBORA
- Kako je Krjučkov planirao da „unapredi“ Jeljcina?
- Razmišljali su da smene Gorbačova i izaberu Jeljcina legalno - na Kongresu narodnih poslanika SSSR-a. Lubjanka je znala da su poslanici spremni da smene Gorbačova smenu ali, Krjučkov nije bio siguran da će glasati za Jeljcina. Zato su odlučili da „uklone“ one koi su mnogo protiv.
- Da li su činjenice o kontaktima između Krjučkova i Jeljcina potvrđene tokom istrage Državnog komiteta za vanredne situacije? Krjučkov nije o tome govorio?
IZVOR: Gamma Imaž / Krjučkov portret
- Krjučkov nije o tome govorio tokom ispitivanja?
- Ne. Ponašao se lukavo tokom ispitivanja. Sve o čemu su ga pitali, on je ispričao. Pomenuo je da je imao sastanke sa Jeljcinom ali nije bilo reči o tome da se oko bilo čega dogovore zato što se znalo da čekisti (kgb-ejci) mrze Jeljcina
- Zašto je šef KGB-a to uradio?
- U to vreme, Krjučkov nije imao drugih kandidata da spase Sovjetski Savez.
- Ko je još od članova Državnog komiteta za vanredne situacije znao za Krjučkovljev sporazum sa Jeljcinom?
- Samo nekoliko ljudi, najbliži. Moguće Pavlov. Boldin, šef Gorbačovljeve administracije, definitivno je znao.
- Da li je Pavlov , verovao da će Jeljcin podržati „pučiste“?
- Pavlov je imao loš odnos sa Jeljcinom. Postoji video-zapis gde Pavlov kaže da Jeljcin treba da postane predsednik SSSR-a.
- Kakvu je ulogu Krjučkov igrao u Državnom komitetu za vanredne situacije?
- 18. avgusta održan je sastanak „zaverenika“ u Pavlovljevom kabinetu, gde su odlučili da je vreme da se umeša Državni komitet za vanredne situacije. Dekret je bio spreman. Krjučkov je bio zadužen za sve ovo.Jelcin je trebao da podrži državni komitet.
Ali, ako Jeljcin odbije, treba ga odvesti u daču Ministarstva odbrane u Zavidovu i izolovati „dok se situacija ne razjasni“.
- A gde je ovde zavera Krjučkova i Jeljcina?
- Krjučkov je pozvao svoje zamenike i naložio im da budu spremni u Zavidovu da dočekaju visokog gosta. Takođe je dao naređenje „Alfi“ da se premesti u Jeljcinovu daču u Arhangelskoje i bude spremna da ga zadrži. Istovremeno, Pavlov je rekao da je šokiran što je morao da ide „da se sastane sa Jeljcinom“ - nisu očima da da se gledaju.
- Postoji mišljenje da je Krjučkov krenuo protiv Gorbačova jer je osetio da se stolica trese pod njim, da želi da ga zameni.
- Kada je Krjučkov u Vrhovnom sovjetu sa kritikovao Gorbačova, ovaj je već odlučio da zameni šefa KGB-a Vadimom Bakatinom.
- Koje je pretenzije Krjučkov imao prema Gorbačovu?
- Kada je šef KGB-a došao na čelo KGB , prijavio je poverljive informacije i ostavio tajna dokumenta Gorbačovu. Ubrzo je Krjučkov saznao da je Zapad saznao za neke tajne. Nakon toga, prestao je da ostavlja dokumenta kabinetu šefa države.
- Krjučkov je „kopao“ Gorbačova?
- Tokom pretresa u avgustu 1991. godine, u kancelariji šefa kabineta Gorbačova su pronađeni čekovi American Express-a na 100 hiljada američkih dolara. Mito u posebno velikom iznosu Gorbačovu od strane predsednika Južne Koreje Ro Te Vua.
- Da li je ovo postao materijalni dokaz?
.jpg)
IZVOR: Gamma Imaž / Paris Mač - Jeljcin kritikuje Gorbačova
- Jeste. Još ranije su Krjučkov i Jazov saznali za ovaj novac. Rekli su: Mihaile Sergejeviču, ovo nije u redu. A on im je rekao: Daću ovaj novac u dobrotvorne svrhe! Krjučkov i Jazov nisu objavili ovu činjenicu. Mogli su da pokrenu istragu i otvore slučaj, mogli a nisu.
- Po članu „veleizdaja“?
- Prvo po članu „mito“. To jest, bilo je moguće legalno smeniti predsednika SSSR-a. I zemlja bi sve razumela. Ali, nije se ništa objavilo.
- Kada je ujutru 19. avgusta Hasbulatov (tada prvi zamenik predsednika Vrhovnog sovjeta RSFSR-a) došao kod Jeljcina u Arhangelskoje i javio da je „puč“ počeo, zašto je Državni komitet za vanredne situacije „zaboravio na Jeljcina“?
- I nije bilo potrebe da ga se „seća“. Sam Krjučkov je održavao kontakt sa Jeljcinom.
- Ali, na kraju, Krjučkovljeve nade za Jeljcina nisu bile opravdane?
U međuvremenu, nekoliko sati kasnije, Jeljcinov tim je oslobodio Gorbačova od pristalica GKČP-a u Forosu sa jednim konkretnim ciljem: još uvek im je bio potreban da formalizuje legalnost preuzimanja vlasti.
- Krjučkovljev cilj - smena Gorbačova i njegova zamena Jeljcinom - nije ostvaren?
- Ne u tom obliku. Jeljcin je, sačekavši pravi trenutak, napravio zaokret. Zadao je udarac istovremeno i Gorbačovu i GKČP-u. On je efikasno lišio Gorbačova, KPSS, saveznu vladu i Vrhovni sovjet SSSR vlasti. Ali, da nije bilo „puča“, Jeljcin ne bi postao ono što je postao.
- Da li Da li je uralski zidar Jelcin nadmudrio šefa državne bezbednosti?
- Jeljcin je jednom rekao: Nisam nadmudrio Krjučkova, prevario sam ga, a to ukazuje na to da je imao dogovor sa Krjučkovom pre 19. avgusta. Postoji još jedna tačka koja potvrđuje dosluh između Krjučkova i Jeljcina.
- Šta?
- Članovi Državnog komiteta za vanredne situacije su suđeni, ali nije doneta kazna - dobili su amnestiju. Prema zakonu, amnestija se primenjuje samo na one koji su priznali krivicu. Niko od njih se nije izjasnio krivim, a svi su pristali na amnestiju osim generala Varenjikova. Svima su vraćene državne nagrade, titule i plate za vreme koje su proveli u pritvorskom centru. Vlada koja se formirala u Rusiji nije smatrala članove državnog komiteta za vanredne situacije svojim neprijateljima.
- Da li je ovo Jeljcinov gest zahvalnosti „za prljavi posao koji su obavili“?
- Da su mu bili neprijatelji, teško da bi im dozvolio da se tako lako operu. Tema Krjučkovljevog dosluha sa Jeljcinom zahteva najpažljivije proučavanje istoričara. U međuvremenu, previše je laži koje kruže oko u Komiteta za vanredne situacije, koje iskrivljuju stvarnu sliku
Fotografije su kopirajt agencije GAMMA i reprodukcije nisu dozvoljene.
Uredio Šone Ninin
Kako je nokautiran Mihail Gorbačov
Lični stav
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Novi obrt : Šef KGB Vladimir Krjučkov je kovao zaveru sa Jeljcinom, nameravajući da ga postavi za predsednika SSSR-a.
Od 19. do 21. avgusta 1991. godine, Sovjetski Savez je potresao udarac koji su neki nazvali "pučem" GKČP a drugi – poslednjim pokušajem da se spase velika zemlja.
Pre 34 godine, stanovništvo SSSR-a je putem televizije i radija obavešteno o stvaranju Državnog komiteta za vanredno stanje i o tome kako se predsednik Mihail Gorbačov „razboleo“ u Forosu, letnjoj rezidenciji na Krimu. Ruski lider Boris Jeljcin je predvodio borbu protiv „puča“. Za tri dana je „pobedio“. Gorbačov se vratio u Moskvu, a „pučisti“ su uhapšeni. Među uhapšenim „klijentima“ su bili premijer Sovjetskog Saveza Valentin Pavlov, šef kabineta Gorbačova Valerij Boldin i generali specijalnih službi.
Valerij Kostarev, (državni tužilac u vreme GKČP ) je nedavno "propevao" i posle 35 godina tvrdi da je leta 1991. godine postojala „zavera“ između Jeljcina i predsednika KGB-a Vladimira Krjučkova.
Malo istorije da se malo podsetimo
- Zašto je svemoćni šef KGB-a Krjučkov krenuo protiv Gorbačova?
Gorbačov, Predsednik SSSR-a je smatrao da je u zemlji loše. Zato je 28. marta 1991. godine stvorio Državnu komisiju za vanredno stanje. On je postavio potpredsednika Genadija Janajeva da je predvodi. Krjučkov, Boldin i šef Ministarstva unutrašnjih poslova Boris Pugo trebalo je da razviju način primene vanrednog stanja. U komisiji je bilo... 6 od 8 članova budućeg Državnog komiteta za vanredne situacije! Svi osim Starodubceva i Tizjakova.
- Šta su članovi komisije "cinkarili" Gorbačovu ?
IZVOR: Gamma Imaž / Povratak Gorbačova iz izolacije
- 17. juna 1991. godine održan je zatvoreni sastanak Centralnog komiteta. Na njemu su Krjučkov i premijer Pavlov ozbiljno kritikovali Gorbačova. Rečeno je: ako ne preduzmemo vanredne mere, stvari će se razvijati loše u zemlji. Gorbačov se pravio da to ignoriše. Više ga je brinuo Jeljcin, novoizabrani predsednik RSFSR-a.
- A kako su se tajne službe odnosile prema Jeljcinu?
- Do leta 1991. godine, KGB je video da Gorbačov brzo gubi i popularnost i moć, dok je Jeljcinov autoritet u zemlji rastao besnom brzinom. Rukovodstvo KGB-a je shvatilo da Gorbačov neće biti od koristi i odlučili su da se klade na Jeljcina.
- Kako to? Šta su se kladili?
Krjučkov je odlučio da Gorbačova zamene Jelcinom. U vazduhu je duvala ideja da je potrebna čvrsta ruka da bi se spasio SSSR. Na jednom sastanku KGB-a na Lubjanki, Krjučkovu je postavljeno pitanje: „Šta je sa Jeljcinom?“ Krjučkov je odgovorio da će se Jeljcin složiti sa njima i podržati njihovu odluku...
- Kako se saznalo da je KGB odlučio da se kladi na Jeljcina?
U maju 1991. godine, prkoseći Komitetu državne bezbednosti Savezne države, Jeljcin je odlučio da stvori svoj, republikanski KGB. Da li se Krjučkov složio sa ovim?
- Jeste. Jeljcin se nekoliko puta sastao sa Krjučkovom tokom 1991. godine. Posle jednog od sastanaka, Jeljcinov poverenik Jurij Skokov (bio je državni savetnik leta 1991. ) izašao je trljajući ruke: „Sada ćemo pokazati Gorbačovu.“ Svedoci su čuli ovu opasku. Jeljcinov šef obezbeđenja Koržakov je potvrdio da je bilo nekoliko sastanaka sa Krjučkovom, nedelju dana pre „puča“.
NIJE BILO IZBORA
- Kako je Krjučkov planirao da „unapredi“ Jeljcina?
- Razmišljali su da smene Gorbačova i izaberu Jeljcina legalno - na Kongresu narodnih poslanika SSSR-a. Lubjanka je znala da su poslanici spremni da smene Gorbačova smenu ali, Krjučkov nije bio siguran da će glasati za Jeljcina. Zato su odlučili da „uklone“ one koi su mnogo protiv.
- Da li su činjenice o kontaktima između Krjučkova i Jeljcina potvrđene tokom istrage Državnog komiteta za vanredne situacije? Krjučkov nije o tome govorio?
IZVOR: Gamma Imaž / Krjučkov portret
- Krjučkov nije o tome govorio tokom ispitivanja?
- Ne. Ponašao se lukavo tokom ispitivanja. Sve o čemu su ga pitali, on je ispričao. Pomenuo je da je imao sastanke sa Jeljcinom ali nije bilo reči o tome da se oko bilo čega dogovore zato što se znalo da čekisti (kgb-ejci) mrze Jeljcina
- Zašto je šef KGB-a to uradio?
- U to vreme, Krjučkov nije imao drugih kandidata da spase Sovjetski Savez.
- Ko je još od članova Državnog komiteta za vanredne situacije znao za Krjučkovljev sporazum sa Jeljcinom?
- Samo nekoliko ljudi, najbliži. Moguće Pavlov. Boldin, šef Gorbačovljeve administracije, definitivno je znao.
- Da li je Pavlov , verovao da će Jeljcin podržati „pučiste“?
- Pavlov je imao loš odnos sa Jeljcinom. Postoji video-zapis gde Pavlov kaže da Jeljcin treba da postane predsednik SSSR-a.
IZOLOVATI „DOK SE SITUACIJA NE RAZJASNI“
- Kakvu je ulogu Krjučkov igrao u Državnom komitetu za vanredne situacije?
- 18. avgusta održan je sastanak „zaverenika“ u Pavlovljevom kabinetu, gde su odlučili da je vreme da se umeša Državni komitet za vanredne situacije. Dekret je bio spreman. Krjučkov je bio zadužen za sve ovo.Jelcin je trebao da podrži državni komitet.
Ali, ako Jeljcin odbije, treba ga odvesti u daču Ministarstva odbrane u Zavidovu i izolovati „dok se situacija ne razjasni“.
- A gde je ovde zavera Krjučkova i Jeljcina?
- Krjučkov je pozvao svoje zamenike i naložio im da budu spremni u Zavidovu da dočekaju visokog gosta. Takođe je dao naređenje „Alfi“ da se premesti u Jeljcinovu daču u Arhangelskoje i bude spremna da ga zadrži. Istovremeno, Pavlov je rekao da je šokiran što je morao da ide „da se sastane sa Jeljcinom“ - nisu očima da da se gledaju.
- Postoji mišljenje da je Krjučkov krenuo protiv Gorbačova jer je osetio da se stolica trese pod njim, da želi da ga zameni.
- Kada je Krjučkov u Vrhovnom sovjetu sa kritikovao Gorbačova, ovaj je već odlučio da zameni šefa KGB-a Vadimom Bakatinom.
- Koje je pretenzije Krjučkov imao prema Gorbačovu?
- Kada je šef KGB-a došao na čelo KGB , prijavio je poverljive informacije i ostavio tajna dokumenta Gorbačovu. Ubrzo je Krjučkov saznao da je Zapad saznao za neke tajne. Nakon toga, prestao je da ostavlja dokumenta kabinetu šefa države.
- Krjučkov je „kopao“ Gorbačova?
- Tokom pretresa u avgustu 1991. godine, u kancelariji šefa kabineta Gorbačova su pronađeni čekovi American Express-a na 100 hiljada američkih dolara. Mito u posebno velikom iznosu Gorbačovu od strane predsednika Južne Koreje Ro Te Vua.
- Da li je ovo postao materijalni dokaz?
IZVOR: Gamma Imaž / Paris Mač - Jeljcin kritikuje Gorbačova
- Jeste. Još ranije su Krjučkov i Jazov saznali za ovaj novac. Rekli su: Mihaile Sergejeviču, ovo nije u redu. A on im je rekao: Daću ovaj novac u dobrotvorne svrhe! Krjučkov i Jazov nisu objavili ovu činjenicu. Mogli su da pokrenu istragu i otvore slučaj, mogli a nisu.
- Po članu „veleizdaja“?
- Prvo po članu „mito“. To jest, bilo je moguće legalno smeniti predsednika SSSR-a. I zemlja bi sve razumela. Ali, nije se ništa objavilo.
- Kada je ujutru 19. avgusta Hasbulatov (tada prvi zamenik predsednika Vrhovnog sovjeta RSFSR-a) došao kod Jeljcina u Arhangelskoje i javio da je „puč“ počeo, zašto je Državni komitet za vanredne situacije „zaboravio na Jeljcina“?
- I nije bilo potrebe da ga se „seća“. Sam Krjučkov je održavao kontakt sa Jeljcinom.
- Ali, na kraju, Krjučkovljeve nade za Jeljcina nisu bile opravdane?
U međuvremenu, nekoliko sati kasnije, Jeljcinov tim je oslobodio Gorbačova od pristalica GKČP-a u Forosu sa jednim konkretnim ciljem: još uvek im je bio potreban da formalizuje legalnost preuzimanja vlasti.
- Krjučkovljev cilj - smena Gorbačova i njegova zamena Jeljcinom - nije ostvaren?
- Ne u tom obliku. Jeljcin je, sačekavši pravi trenutak, napravio zaokret. Zadao je udarac istovremeno i Gorbačovu i GKČP-u. On je efikasno lišio Gorbačova, KPSS, saveznu vladu i Vrhovni sovjet SSSR vlasti. Ali, da nije bilo „puča“, Jeljcin ne bi postao ono što je postao.
OBMANA I OTPLATA DUGA
- Da li Da li je uralski zidar Jelcin nadmudrio šefa državne bezbednosti?
- Jeljcin je jednom rekao: Nisam nadmudrio Krjučkova, prevario sam ga, a to ukazuje na to da je imao dogovor sa Krjučkovom pre 19. avgusta. Postoji još jedna tačka koja potvrđuje dosluh između Krjučkova i Jeljcina.
- Šta?
- Članovi Državnog komiteta za vanredne situacije su suđeni, ali nije doneta kazna - dobili su amnestiju. Prema zakonu, amnestija se primenjuje samo na one koji su priznali krivicu. Niko od njih se nije izjasnio krivim, a svi su pristali na amnestiju osim generala Varenjikova. Svima su vraćene državne nagrade, titule i plate za vreme koje su proveli u pritvorskom centru. Vlada koja se formirala u Rusiji nije smatrala članove državnog komiteta za vanredne situacije svojim neprijateljima.
- Da li je ovo Jeljcinov gest zahvalnosti „za prljavi posao koji su obavili“?
- Da su mu bili neprijatelji, teško da bi im dozvolio da se tako lako operu. Tema Krjučkovljevog dosluha sa Jeljcinom zahteva najpažljivije proučavanje istoričara. U međuvremenu, previše je laži koje kruže oko u Komiteta za vanredne situacije, koje iskrivljuju stvarnu sliku
Fotografije su kopirajt agencije GAMMA i reprodukcije nisu dozvoljene.
Uredio Šone Ninin
SKINI APLIKACIJU
