Dve nedelje od Vidovdana. Da li smo progledali?

Kulturna politika - triptih: Šta razdvaja i veže Mirdita, dobar dan, Književni festival u Kikindi i Feđu Štukana?

Nije svakom dato da vidi. Pogotovo ispred sebe. Onaj ko ne može, a menogo je takvih, mogao bi barem, sa distance, unazad da sagleda sebe, svoje odluke i postupke; poželjno donese i neke zaključke o tome. Nije naknadna pamet srpska umotvorina. Silni ljudi zarađuju pare na njoj. Zovu ih analitičari. Jer što platiš to ćeš i da upamtiš. Dobro. A kada upamtiš, onda ćeš i da vidiš, zaključiš, zaključaš i ne ponavljaš - greške. 
I zaista, ko je ove godine, oko Vidovdana mogao, ne da predvidi, nego da sagleda stvarnost u kojoj Srbija dočekuje jedan od svojih najvećih, (ne samo verskih) praznika? Umorna od još jedog izbornog marša, išamarena njegovim rezultatima i vrućinom, uplašena najnovijim strahom, ovog puta od litijuma, Srbija je tih dana terala vesti od sebe kao letnje muve. A vesti u Srbiji, kako to uvek biva, ima više nego što nam treba. 
Platno prvo: Desilo se to da su organizatori festivala „Mirdita, dobar dan“, koji se po Beogradu, u ime navodnog pomirenja Albanaca i Srba, prezentovan kao kulturno dešavanje razmileo i provlači ima već 14 godina, namislili da je ovde godine baš Vidovdan pravo vreme kada će da ga održe?! Verovatno bi to tako i prošlo, kao i sve ove godine što je, da patriotski deo opozicione Srbije, koji već godinama ukazuje na ovu manifestaciju kao paravan za promovisanje tzv. nezavisne države Kosovo, nije došao do medijskog prostora unutar kampanje za gore pomenute izbore i istakao „Mirditu“, sponzorisanu od kancelarija i fondacija kolektivnog zapada (kancelarija EU, rokfeler fonadacija i slični Op aut.) kao plansko podmetanje „nove realnosti“ Kosova i Metohije kao države srpskoj omladini, a što programski drektor ovog festivala, u TV duelu sa liderom Narodne stranke otvoreno i priznje! Dakle, direktan napad na ustavni poredak Srbije! I onda, tek tada, javlja se stari-novi gradonačelnik Beograda izjavom da dok je on na funkciji (na kojoj je godinama) festival Mirdita, dobar dan neće dobijati podršku i sredstva grada niti će se isti održati. Ovo poslednje, ispostavilo se već sutradan, bio je tek pokušaj skupljanja jeftinih poena, jer niti funkcija gradonačelnika ima ingeenciju da odlučuje o tome da li će se neki festival u našem glavnom gradu održati i kada, niti postoji telo u gradu koje o tome vodi računa. Jedina instanca koja trenutno može da zabrani održavanje nekog (bilo kog) događaja jeste ministarstvo unutrašnjih poslova i to po bezbednosnom osnovu. I ne lezi vraže, eto odmah i starog-pauza-novog ministra resora naše unutrašnje bezbednosti da se istom obrati i upozori na mogućnost da taj, destrutivan po omladinu i društvo, ali nikako opasan po bezbednosnom osnovu festival, svrsta među rizične događaje? U tom su se našli, nakon ministarskog obraćanja, kao po komandi pojedinci i pokreti koji su ga zaista svojim izjavama i delovanjem takvim i učinili – opasnim po bezbednost ulesnika festvala, koji je zbog toga, uz propratnu dramatizaciju i scenografiju zaista i otkazan, uz jauke i medisku pratnju NVO resora, VOKE talibana i nešto manje od prijatelja iz okruženja i zapadnih partnera. 

Festival Mirdita, dobar dan, stav je autora ovog teksta, nema mesto u Beogradu,  jer ne promoviše vrednosti koje ovo društvo treba da neguje i da se bori, On svojim programskim načelima i delovanjem direktno podriva ustavni poredak Republike Srbije, ali, kao što je organizatorima služio da promovišu tzv. Kosovo kao nezavisnu državu isto tako je i aktuelnoj vlasti u Srbiji poslužio „u dijalogu“ između Beograda i Prištine i kao takav je više od decenije tolerisan sve dok nije dara prevršila meru, pa se Srbi setili i progledali - na Vidovdan! 

Platno drugo: Slučaj o kome se u ovom pisanju radi dešava se, doduše pet dana pre Vidovdana, ali juni je festivalsko vreme, pa je gužva u rasporedu razumljiva. Gdin. Feđa Štukan, za pisca ovih redova pisac, a za srpsku javnost i to, ali i snajperista Armije BiH na sarajevskom ratištu devedesetih, glumac – kaskader, narkoman, (neki pominju i prostituciju i ko zna šta još), sprečen je da uđe u Srbiju, zadržan u pritvoru i deportovan nazad u BiH po nalogu ministartstva unutrašljih poslova, kao bezbednosno opasna ličnost i bez daljeg obrazloženja. On je čovek došao po pozivu kljiževne manifestacije Krokodil, koju organizuje istoimeno udruženje i izdavačka kuća, po stavovima i vrednostima, (ne i  programu) ne mnogo daleko od pomenute „Mirdite“, ali usmeren isključivo na književnost, da im bude gost i razgovara o svojoj knjizi „Blank“, inače odličnom delu savremene književnosti, antiratnom romenu kakav mogu da napišu samo ljudi koji su u ratu učestvovali i čija je obaveza da se protv rata bore. Avaj! Feđa Štukan, čovek koji biografijom i tom knjigom, koju svakom preporučujem, ima misiju „širenja slobode i demokratije“, onako kako je on razume, (ili mu rekli da treba) te je prošle godine, po pozivu, ili vođen avanturizmom uzeo aktivnog učešća u „protestima protiv nasilja“ pozivajući na rušenje aktueelne vlasti u Srbiji zbog čega je i tada bio izbačen iz zemlje. I eto problema... njemu. Kako god to čitaocima ovde zvučalo, knjige u ovom našem, da ga tako nazovemo regionu gde razumeju i govore srpski jezik štampaju se, prodaju i čitaju daleko najviše upravo – u Srbiji. Otud godinama navala pisaca i pesnika sa prostora bivše Jugoslavije da se u Srbiji etabiliraju, promovišu i nametnu, vođeni instinktom tržine ekonomije, svako na svoj način i prema afinitetima; mahom kao pomiritelji među narodima, ređe kao disidenti sopstvenog primarnog habitata – što je dokazano najbolji recept ako ćemo po primerima Muharema Bazdulja, ili u nešto blažoj formi Miljenka Jergovića. E, tu je Feđa, u pokušaju da bude Če svoje generacije nastradao; ne zbog kljige, ni zbog snajpera, već zato što se uključio u unutrašnje političke prilike države čiji državljanin nije i to na strani opozicije. Simpatično, ali iz ugla države i prava nedopustivo. Pa zašto onda to niko nigde nije tako napisao i rekao? Čemu ćutanje o tome zašto su čoveka zaustavili na granici i deportovali nazad? Čemu provlačenje kroz blato i diskreditacija čoveka, uključujući i književnu, kojoj nema mesta? Zar nije moglo jednostavno i precizno saopštenje: Feđa Štukan nije dobrodošao u Srbiju jer je kao strani državljanin i javna ličnost pozivao na rušenje valsti? Ili još bolje: Feđa Štukan je dobrodošao u Srbiji kao pisac, ali ne i kao politički aktivista. Obzirom da dolazi kao gost festivala Krokodil, pod uslovom da gostoprimstvo ne iskoristi u političke svrhe, možemo da kažemo da nema prepreke za njegov boravak u našoj zemlji i glavnom gradu, i sl. E, tako radi država koja ima jasno definisanu nacionalnu i kulturnu politiku, država čija vlast ne smišlja izgovore kojima bi na dnevnom nivou „gasila požare“, ovde čak ni to, nego samo potencijalni problem. Za Feđu šteta. Bio je na dohvat ruke najboljeg tržišta za svoje knjige, ali mu izmaklo jer ga ponelo, ili ga mangupi podgovorili. Bazdulj je za sada siguran, a Srbi još nisu progledali. 

Platno treće: Na kraju, a vremenskim sledom bidovdanskih dešavanja i naposletku održava se – tačnije, trebalo je da se održi književni festival kratke priče u Kikindi, „Kikinda Šort“. Taj festival, u gradu na severu Banata, koji inače baš i ne obiluje kulturim dešavanjima (pisac ovih redova „Dane ludaje“ ne ubraja u kulturna dešavanja), neguje taj festival već punih 18 godina. Ove, trebalo je na njemu da da nastupi književna veličina i dvostruki dobitnik Ninove nagrade, koja uzgred budi rečeno, u Srbiji danas nije ama baš nikakva referenca za književnnost, dakle Dragana Velikića, ali i Dejana Atanackovića, Mirjane Đurđević, Marka Vidojkovića, Matka Šelića – Marčela i drugih; Na dan otvaranja festivala, lokalni gradonačelnih, ponesen onim što se u prestonici dešavalo sa „Mirditom“ i „Krokodilom“, tj. Štukanom donosi svoju ličnu, (ispostaviće se to za desetak godina) istorijsku odluku da se festival ne održi jer je po prirodi „antisrpski“, a učesnici napadaju „državu i predsednika“, (ili već tako nešto sa spiska floskula klasičnog totalitarizma). Uskraćivanjem prostora i ozvučenja oterao je „Kikindu šort“ šor privatne kuće, i dao im još veći poblicitet nego što bi ga možda, da je održan koo što je i do sada održavan imao. Ko je taj čovek i koje su mu kompetencije i ingerencije da se o tome pita? Nebitan i nikakve, naravno; ali on je slika i prilika onoga u čemu se zateklo srpsko društvo lišeno svake kulturne politike i kulturne autonomije. Festival u Kikindi možda nije režimski, ali je srpski svakako, a pitanje opstanka srpskog naroda, njegovog nacionalnog identiteta, zavisi u velikom jeri, ako ne i isključivo od  kulturnog identiteta, koji da bi to bio podrazumava – integritet! Svaka represija nad kulturom i stvaralaštvom je put u sunovrat i vlasti koja represiju čini i društva u kojem se represija radi. Nije kultura sve što se kulturom zove i kulturom predstavlja. „Mirdita“ – ne, Štukan kao pisac – da,  a da li je „Krokodil“ srpska „Mirdita“, ne znam, Ali „Kikinda šort“, za koji predlažem ovde da mu promene ime u „Kikindski šor“  antisrpski sigurno nije!  

Srbiji potrebna je jasna kulturna politika, koja će da definiše kakvo društvo želimo da postanemo. Bez jasno zacrtanog puta, koji ćemo sami utabati i znakove za sobom ostavljati, nastavićemo oko sebe da gazimo ono što treba da negujemo, dok nam u dvorištu cvetaju korov i otrovno cveće. Vidovdan je prošao; Ima  li nade da progledamo i da se u oči pogledamo? Ili, ipak da sačekamo neki drugi Vidovdan?


Dušan M. Žugić, menadžer, ugostitelj i pesnik. 
Član predsedništva Narodne stranke

SKINI APLIKACIJU