Draža Petrović: Da Vučić ode, a da se Šarović ne vrati

On je - pokazalo se - interesantan reporter, na tragu režisera Majkla Mura, i za ovih 12 meseci svojim uključenjima sa terena u značajnoj meri je iseckao na froncle banalnu scenaristiku Vučićevih skupova i fino ogolio vučićevsku mašineriju za mlevenje ljudi.

Prosto da ne poveruješ, mislili smo, da je pre toga bio šešeljevac, jer biti šešeljevac jeste više dijagnoza nego opredeljenje. Ali, promenio se Šarović, a ljudski je menjati se.

U prethodnom životu Šarović je bio bezvezni političar. Niko, naime, ne zna, šta je to u ljudskom biću što ga vuče ka Vučiću, ali je još misterioznije - šta je to u ljudskom biću što ga vuče ka Šešelju, najpoznatijoj bitangi svih srpskih zemalja koji 35 godina živi od širenja mržnje i predano radi na tome da Srbija ostane nenormalna država.

Plus, Srbija je i nastradala jer je danas vode ljudi koji su propali na kastingu za Felinijeve filmove, ali su prošli na Šešeljevom kastingu za njegovog ličnog potrčka. I najveći je problem današnje Srbije jeste što su mnogi izašli iz radikala, ali radikal nikada nije izašao iz njih.

O Vučiću da ne pričamo, ali je to od pre neki dan primećeno i kod Nemanje Šarovića, reportera KTV televizije i predsednika pokreta “Ljubav, vera, nada”.

U dobrom starom radikalskom maniru Šarović se pojavio pred zgradom televizije N1 da se malo meša u uređivačku politiku.

Da nismo uočili da je to Nemanja Šarović, kladili bi se da je tamo bio Aleksandar Vučić.

Sutradan je Šarović snimio video na društvenim mrežama gde sa slikom Slobe Georgijeva i tortom “proslavlja” - kako je rekao - godinu dana od kada nije gostovao na TV Nova.

-Vučići, ti li si!? - baš na to pitanje izgledala su ove dve spontane akcije Šarovića, bivšeg generalnog sekretara Srpske radikalne stranke, danas novinara i predsednika političke partije. Što je samo po sebi nespojivo sa onim Kodeskom novinara Srbije kojim je Šarović mahao ispred N1, jer tamo lepo piše: “Zalaganje za bilo koju političku stranku ili opciju nespojivo je s novinarskom profesijom”. Još piše: “Sa novinarskom profesijom nespojiv je rad u PR i marketinškim agencijama, agencijama za lobiranje, državnim organima i institucijama, kao i u političkim partijama”.

I još piše: “Učešće u političkoj, izbornoj ili medijskoj kampanji i događajima koje organizuju političke stranke, kompanije i slično, ne sme da se obavlja istovremeno s novinarskim/uredničkim poslom”.

A mi imamo Nemanju Šarovića, novinara, predsednika partije koji paralelno sa svojim novinarskim poslom pravi odbore po Srbiji i usput drži novinarske lekcije i lekcije o Kodeksu novinara onima koji se bave samo novinarstvom i nemaju nameru da ikada odu u politiku, mada bi Sloba Georijev bio odličan političar, samo neće.

I drži lekcije ljudima koji nikada nisu dozvolili da budu Šešeljeva stranačka scenografija i koreografija, niti da budu personalni potrčko besprizornom četničkom vojvodi koji karijeru završava kao lejzi beg u studiju Informera.

Tu je naime Šarović pokazao još jednu karakternu osobinu Aleksandra Vučića. Šarović, naime, kad god novinari Danasa pozovu, kaže: “Ne dajem izjave za Danas!”

Hopla, bato! Deluje kao da je Šarović nastao ukrštanjem Šešelja i Vučića i tako poprimio njihov istančani senzibilitet za medije.

Kada ga novinari pitaju zašto ne daje izjave za Danas, Šarović im kaže: “Pitajte vašeg glavnog urednika”.

Komisija za žalbu Saveta za štampu je odlučila da u toj kolumni nije prekršen nijedan član novinarskog kodeksa.

Nemanja Šarović podneo je žalbu u kojoj je naveo da ta kolumna sadrži uvredljive kvalifikacije, klevete, diskriminatorne stavove i stavove koji sadrže govor mržnje i objavljena je, kako ke naveo, sa ciljem da diskredituje bivše i sadašnje članove Srpske radikalne stranke, među kojima je i Šarović, kao bivši član.

– Autor kolumne je sve sadašnje i bivše „radikale“ svrstao u „beskorisne idiote“, da bi potom žalioca izdvojio kao „jedinog korisnog radikala“, pa se takvom konstrukcijom implicira da je žalilac dok je bio član SRS bio „beskorisan idiot“, a da je sada „korisni idiot“. Iako je sama uvreda na račun žalioca indirektna, ona se jasno može uočiti, a kao takva i doživeti, ukoliko se kolumna posmatra kao celina – navedno je, između ostalog u žalbi koju je podneo Nemanja Šarović.

Komisija je zaključila da ta kolumna jeste “na ivici”, ali, su, kako piše u njihovoj odluci, uzeli u obzir i to da je reč o satiričnom tekstu, koji nije klasična novinarska kolumna, te da je sloboda izražavanja u tom slučaju nešto veća. Takođe, Komisija je i istakla činjenicu da je Šarovič visoko eksponirana javna ličnost, “koja često vodi oštre duele sa drugim ljudima, zbog čega mora da bude spreman da istrpi i ovakvu kritiku svog rada i ponašanja”.

Kome sve ovo liči na Vučića, bivšeg generalnog sekretara iste stranke koje je i Šarović bio generalni sekretar, taj je potpuno na tragu osećaja koji imamo dok gledamo Šarovićevu medijsku ofanzivu pokušaja discplinovanja medija, srećom, za sada iz opozicije.

Tako da bi noviinari koji su postradali pod Vučićem, trebalo da istaknu parolu: “Da Vučić ode, a da se Šarović ne vrati”, jer bi još jedan Šešeljev đak sa istančanim smislom za discplinovanje medija, bio previše za srpsko novinarstvo.

Živela Srbija!

Glas javnosti/N01S
Stavovi izraženi u kategoriji Lični stav nisu nužno stavovi redakcije Glasa javnosti