ANŠTAJN I MILEVA KAO TITO I JOVANKA

Drugi deo priče o Albertu Anštajnu donosi alevu papriku na "mast i leba". Biće ovo priča za ljude sa zdravim mozgom i dobrim stomakom da popije priču o jednom veoma čudnom čoveku.

Fundamentalnu formulu E=MC2 nije izmislio Ajnštajn, već njegova prva, slovenska supruga, Mileva Marić -  Ajnštajn?

Za početak priče valja  napomenuti da je Ajnštajn već 1916. napustio svoju suprugu Milevu sa troje dece. Odlučio je da mu više nije potrebna i  oženio se bliskom rođakom, Jevrejkom Elzom.

Ima li pravih dokaza da je Marićeva umešana u teoriju relativiteta? Ne baš. Jedini trag, pa čak i posredan, vodi ka razvodu  Anštajna od svoje žene Mileve. Raspuštenac Ajnštajn nije stvorio ništa jednako dobro od kako se iselio iz života Mileve. Razdvojili su se 1916. godine.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Mileva Marić i Albert Ajnštajn

Naučnik je veći deo svog rada na OTR završio i pre tog trenutka. Istraživački talenti Mileve Marić takođe su prilično kontroverzno pitanje. Pod njenim imenom nije objavljen nijedan naučni rad – ni pre Ajnštajna ni posle. Naravno, posle venčanja  sa Albertom skoro svi Milevini napori bili su usmereni na podršku mužu, pa je čak i njen diplomski projekat pao kao žrtva porodičnih okolnosti.

Većina istraživača se slaže da Mileva Marić nije imala dovoljno talenta i sposobnosti da stvori Opštu Teoriju Relativnosti. Doduše, posle razvoda od Milene, ni Anštajn ništa ozbiljno nije uspeo da smisli, a nova supruga ni na koji način nije pomogla.

Mileva kao Jovanka Broz

Pet godina pre razvoda, Albert Ajnštajn je  svojoj supruzi Milevi sastavio ponižavajući spisak zahteva, koji bi ona morala da ispoštuje ako ne želi razvod. Dokumenti o Ajnštajnovom i Milevinom razvodu sada se čuvaju u Izraelu i poverljivi su, ali svedoci razvoda podsećaju da su tokom suđenja iznete neke veoma neprijatne činjenice, uključujući i ponovljene Ajnštajnove napade.

Što se Ajnštajn više penjao na lestvici karijere, to mu je manje bila potrebna supruga, koja ga je samim izgledom podsećala na čiji račun dobija čast i čest  – odnos supružnika je bivao sve gori i gori. Mileva je 1909. pisala svojoj prijateljici: „...Slava ne ostavlja mnogo vremena za ženu... može se desiti da jedan dobije biser, drugi samo praznu bisernu školjku."

Malo kasnije, „genije” se oženio svojom rođakom Elzom. Elzine ćerke je  smatrao svojim, a sopstvenu decu je ignorisao do kraja života. Istina je, kako se sećamo, Nobelov novac je morala da dobije i Mileva. Gospođa Marić, naravno, nije finansijski izgubila bračnim ugovorom, ali ni slavu ni priznanje za svoj trud nije dobila.

Sovjetski akademik Jofe se prisetio da je lično video originale  nekih članaka iz 1905. godine, koji su imali dva imena - Milevino i Albertovo, ali originali, kao i obično, nisu sačuvani, a Mileva nije mogla ništa da dokaže, a nije ni pokušala.

Njihov najmlađi sin, već u zrelim godinama, aktivno je pokušavao da odbrani istinu o  "pravom tvorcu“ teorije relativnosti, usled čega je život završio u duševnoj bolnici. I sama Mileva je u poslednjim godinama svog života, očigledno odlučivši da nema više šta da izgubi, počela da se seća svog „autorstva“ i - takođe je proglašena ludom.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Mileva Marić

Najstariji sin, Hans Albert, bio je pametniji i nije gurao mozak ovu temu, zbog čega je uspeo da napravi neku vrstu karijere u nauci. Uprkos uzdržanom ponašanju Hansa Alberta, nakon smrti Alberta Ajnštajna, uspeo je da nasledi tek sitne novčiće od velikog očevog bogatstva.

Anštajn "prso" na kvantnoj mehanici

Posle razvoda, radeći 30 godina na "opštoj teoriji polja", Ajnštajn nije uspeo da postigne nikakve rezultate.

Priča se da je Ajnštajn, takođe, zaslužan za objašnjenje mehanizma fotoelektričnog efekta zasnovanog na kvantnim konceptima  o prirodi svetlosti. Ali, kvantnu teoriju zračenja je zapravo je stvorio -  M. Plank 1900. godine. 

Ajnštajn uopšte nije bio u stanju da savlada kvantnu mehaniku velikog fizičara Nilsa Bora. Nije bilo dovoljno inteligencije. Kritičari pričaju da je ovo prava slika dostignuća čoveka koji se promoviše kao genijalni naučnik broj jedan u celom svetu. 

Inače, nakon raskida između Ajnštajna i Marićeve, iz nekog razloga je prestao da proizvodi naučne radove bez koautorstva: „Ajnštajn-Briluen-Kelerov metod”, „Boze-Ajnštajnova statistika”, „paradoks Ajnštajn-Podolski-Rozen” itd.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Mileva Marić sa decom

„Genije” nije mogao ništa sam da uradi, a da se ne udruži sa pravim naučnicima iako je sam nešto pokušavao. Pošto je čuo dovoljno pohvala od štampe i verujući u sopstvenu genijalnost, proveo je više od trideset godina, sve do svoje smrti, naprežući se svojom „teorijom ujedinjenog polja“ – ali kao rezultat toga nikada ništa nije „porodio“.

Marketing Alberta Anštajna

Radeći u Zavodu za patente u Švajcarskoj, imao je pristup svim najnovijim izumima, teorijama i otkrićima...  Ajnštajn je prisvojio osnovne ideje od Anrija Poenkarea, a matematički rad je  pozajmio od Hendrika Lorenca. Poankareovo ime je direktno povezano sa uspehom teorije relativnosti. Francuski naučnik je dugo sarađivao sa Hendrikom Lorencom i davne 1898. godine, mnogo pre Ajnštajna, formulisao princip relativnosti u svom delu „Merenje vremena“, a potom čak uveo četvorodimenzionalni  prostor – vreme.

Ajnštajnova karijera nije stajala dok je čekao Nobelovu nagradu, i rasla je prilično samouvereno. 1908. je već bio vanredni profesor na Univerzitetu u Bernu, 1909. dobio je mesto „svadbenog“ profesora (bez katedre i mesta u akademskom veću) na Univerzitetu u Cirihu ipa  je napustio je kancelariju za patente u Cirihu ali je iza sebe ostavio frazu: "Svi Jevreji pravac u Zavode za patente"!

Ajnštajn je mnogo naučio Jevreje. Posle Ajnštajna, sve patentne kancelarije u svetu su popunjene Jevrejima. Patentni uredi postali su jevrejska jazbina "jeftine nauke" prisvajajući  
ideje od ne-Jevreja.

Godine 1911. postao je profesor na Politehnici u Pragu, 1913. postao je član Pruske akademije nauka u Berlinu, a 1917. je postao osnivač i direktor Kajzer Vilhelm instituta za fizička istraživanja.

Pomoz Bog brate Abrahame

Kao što je poznato, prvi cionistički kongres održan je 1897. Ovom pokretu je bio potreban barjak. Trebalo je stvoriti i naduvati kult neke briljantne jevrejske ličnosti – genija svih vremena i jednog naroda. Zbog trenutne  jevrejske intelektualne bespomoćnosti, Jevreji nisu mogli da pronađu nikoga osim Ajnštajna.  Odlučili  su  da ulože novac u njegovo ime i „promovišu“ njegovo delo  do "Bubkinih" visina.

U medijima je počela masovna kampanja za promociju novog „Isusa Hrista“ u fizici. Kampanja je bila, a i dalje je, potpuno besramna u svom bezobrazluku. Svi najmoćniji epiteti, koji veličaju "genija" svih vremena i jednog naroda, slivali su se sa svih novinskih i časopisnih stranica u glave čitalaca.

Od 1910. cionisti su kolosalnom upornošću nastojali da Ajnštajn dobije Nobelovu nagradu. Posle mnogo godina cionističkog pritiska i, naravno, „finansijske podrške“, 1922. Nobelov komitet je konačno dodelio Ajnštajnu „Nobelovu“ nagradu.

Pokušajte sada da pitate bilo kog diplomiranog psihologa ili sociologa sa evropskog univerziteta  za šta je Ajnštajnu dodeljena Nobelova nagrada? Odgovor će biti gotovo jednoglasan: „Za stvaranje teorije relativnosti“. Ali, kako je u stvarnosti? 

U stvarnosti, uprkos svim jevrejskim pritiscima, Nobelov komitet nije mogao da nagradi tako falsifikovanu verziju i dao je sledeću formulaciju: „Za otkriće zakona fotoelektričnog efekta i za rad u teorijskoj fizici“. Još malo pa – ni za šta! Princip – "ni za šta" je bio pelcer za nagradu Baraku Obami ! Sećate se, verovatno, i obrazloženja za nagradu?

Prosečna osoba je formirala mišljenje da su sva savremena dostignuća nauke i tehnologije nastala zahvaljujući Ajnštajnovim „delima“. Televizije, kompjuteri, nuklearni reaktori... Nije Anštajn, već Džobs izmislio "Ajfon". Počev od elektromotora, višefaznih sistema naizmenične struje, kalemova za paljenje i druge električne opreme Nikole Tesle pa do Zvorikinove televizije, a posebno do Fermijevog nuklearnog reaktora ...Nigde nema ni traga uticaju teorije relativnosti.

Sutra čitajte popularne hvalospeve Ajnštajnu, ali i zlobne anegdote posvećene našem brki Albertu Anštajnu.

Poradio na  tekstu Šone Ninin

SKINI APLIKACIJU