I U HAGU O UBISTVU PREDSEDNIKA VLADE SRBIJE: Vojislav Šešelj o navodima iz krivične prijave da je bio umešan u ubistvo dr Zorana Đin|ića (134.deo)

Borba protiv organizovanog kriminala koju je odlučno najavio predsedniik Srbije Aleksandar Vučić, i koju, zasad, čini se, uspešno sprovode Vlada Srbije i Ministarstvo untrašnjih poslova...

Osim hapšenja opasne grupe Velimira Belivuka - Velje Nevolje, na udaru su se našli dosad i neki visoki činovnici MUP-a i državni i sportski funkcioneri...

Čini se, ili bar tako deluje, da ni afera prisluškivanja predsednika Srbije, koja poprima monstruozne razmere, neće proći bez hapšenja visokih činovnika iz MUP, BIA i drugih bezbedonosno-pravosudnih organa...Zato verujem, da se ovog puta neće zaostati na "pola puta", da će biti nekih "zaštićenih", nekih ipak "nedodirljivih"...Jer, u feljtonu Glasa javnosti, u prethodnim nastavcikma, pokazali smo, da je ubistvo predsednika Vlade Srbije završeno bez isterivanja stvari na čistac, da su pohapšeni i osuđeni, sudskom presudom - izvršioci, ali da se nalogodavac, da li u Srbiji, ili u inostranstvu , praktično nije ni tražio...

O tome je u više navrata govorio po medijima i na TV B92  Vladimir Beba Popović, bliski saradnik Zorana Đinđića i šef Biroa za komunikacije u Vladi Srbije...Njegove izjave, o kojima su se mnogi imali različito mišljenje, ipak i posle svega ostale su u papirima brojnih sudskih procesa koje je vodio Popović ili koji su vođeni protiv njega...I, u knjigama i časopisima...

Sad, u nekoliko nastavaka, prenoćemo delove svedočenja prof. dr Vojislava Šešelja, lidera radikala, koje je, tada kao osumnjičen, 4. i 5. avgusta dao u prostorijama Haškog tribunala istražnom sudiji Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu Vučku Mirčiću, u prisustvu svojih advokata Maje Gojković i Slavka Jerkovića...

U svojstvu okrivljenog saslušan sam 4. i 5. avgusta 2003. godine u haškom kazamatu, Ovaj moj iskaz koji sam dao ispražnom sudiji Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu . Dva dana kasnije, 7. avgusta 2003. godine, doneto je rešenje o sprovo|enju istrage protiv mene. Rešenje je zavedeno pod brojem KiJ12/03, a potpisao ga je Vučko Mirčić, istražni sudija Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu. Iskaz sam dao u Ševeningenu, u prisustvu mojih tadašnjih pravnih savetnika Maje Gojković i Slavka Jerkovića, pričao mi je dr Šešelj po povratku iz Haga...

 Istražni sudija Vučko Mirčić: Verovatno su vas upoznali, ja sam istražni sudija Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu, Vučko Mirčić, tu je tužilac Radovanović Milan, vaši branioci Gojković Maja i Jerković Slavko i naš zapisničar Babović Novka.

Pošto ste vi zahtevali da se ovo sve snimi i vizuelno i zvučno, to je moguće po našem Zakonu o krivičnom postupku, odnosno on to i propisuje u članu 179 i mi ćemo to sve da snimimo. Da bismo imali potpunu sliku o svemu ovome, ono što zakonik zahteva jeste da unesemo osnovne stvari, da konstatujemo gde se ova istražna radnja sprovodi, pred kojim licima i vaše podatke. Jeste li sa time saglasni?

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

A post shared by Dejan Kukolj (@kicajdee_21)

 

Dr Vojislav Šešelj: Da.

Istražni sudija Vučko Mirčić: Posle toga ja bih vam predožio ono po zakonu za šta se vi sumnjičite i posle toga vi možete da imate prili­ku da se o svemu tome izjasnite. Tu su i vaši uvaženi branioci i tužilac, vi ste pravnik, svi ćemo imati mogućnost da ovo obavimo što bolje. E ovako, znači...

Dr Vojislav Šešelj: Da vas ne trese struja?

Istražni sudija Vučko Mirčić: Neće.

Istražni sudija Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu konstatuje da se istražna radnja, saslušanje osumnjičenog dr Šešelj Vojislava obavlja u sudnici broj dva Međunarodnog krivičnog suda za ratne zločine počinjene na području bivše Jugoslavije u Hagu, i to dana 4. avgusta 2003, sa početkom u deset časova. Ovoj istra`noj radnji prisustvuju istražni sudija Vučko Mirčić, zapisničar suda Babović Novka, osumnjičeni dr Šešelj Vojislav, specijalni tužilac Radovanović Milan, branioci osumnjičenog Gojković Maja i Jerković Slav­ko, advokati. Pozivam osumnjičenog da nam da osnovne podatke o sebi.

Istražni sudija: Ime i prezime?

Dr Vojislav Šešelj: Vojislav Šešelj.

I.S: Nadimak, da li imate?

V.Š: Ne.

I.S: Ime roditelja?

V.Š: Nikola i Danica Šešelj.

I.S: Devojačko prezime majke?

V.Š: Misita.

I.S: Gde ste rođeni?

V.Š: U Sarajevu, 11. oktobra 1954. godine.

I.S: Narodnost i državljanstvo?

V.Š: Srbin, državljanstvo Srbije.

I.S: Zanimanje?

V.Š: Doktor pravnih nauka, redovni profesor univerziteta.

I.S: Vaše porodične prilike, jeste li oženjeni?

V.Š: Oženjen i imam četvoro dece.

I.S: Da li ima maloletne, ovaj, punoletne dece?

V.Š: Da, jedan punoletan i jedno unuče.

I.S: Da li ste pismeni? Suvišno pitanje. Pismen. Kakve ste škole završili?

V.Š: Završio sam Pravni fakultet, i magistrirao i doktorirao na Pravnom fakultetu u Beogradu.

I.S: Da li ste služili vojsku?

V.Š: Da.

I.S: Gde i kada?

V.Š: Godine 1980, u Beogradu.

I.S: Da li imate neki čin rezervnog oficira vojske?

V.Š: Desetar sam bio. A posle nisam unapređivan pošto sam bio antikomunistički disident.

I.S: Vodite li se u vojnoj evidenciji?

V.Š: Da.

I.S: Gde?

V.Š: U Zemunu.

I.S: Vodi se u vojnoj evidenciji u Zemunu, ovo o odlikovanju ste rekli.

 

Imam dva odlikovanja

 

V.Š: Dva odlikovanja imam. Kad sam rekao?

I.S: Izvinjavam se, odlikovanja kakva imate?

V.Š: Imam orden Republike Srpske i orden Karađor|eve zvezde prvog stepena sa lentom.

I.S: Kakvog ste imovnog stanja?

V.Š: Prosečnog.

I.S: Mislim, da li imate nešto od nepokretnosti?

V.Š: Ne, nemam nikakve nekretnine.

I.S: Bez nekretnina, prosečnog imovnog stanja. Jeste li kada za nešto osuđivani?

V.Š: Nikada.

I.S: Nije osuđivan.

V.Š: I ako je bilo nekad, odavno je zastarelo i to ne sme ni da me podseća niko. Je li tako?

I.S: Da li se protiv vas vodi još neki dru­ga postupak osim ovog postupka?

V.Š: Vodi se mnogo postupaka.

I.S: Da li se vodi u Beogradu?

V.Š: U Beogradu.

I.S: O čemu se radi, za kakva dela?

 

Nikad nisu smeli da zakažu suđenje

 V.Š: Prvo, vodi se postupak, to je krivično delo širenja lažnih vesti, je li tako? A nikad nisu smeli da mi zakažu suđenje kad sam razotkrio ubice Momira Gavrilovića. Vodio se postupak, istražni sudija radio, radio, a nikad suđenje nije zakazano. Onda su podnošene krivične prijave i pokretan postupak, ali je sve stalo posle nekih izjava u Skupštini itd. I vodi se nekoliko postupaka po privatnoj tužbi. Jedno četrnaest-petnaest - Stanko Subotić Cane, Nebojša Čović, nekoliko.

I:S: Da li ste saglasni da vaši branioci, kad su ti postupci u pitanju, eventualno nama dostave pisani podatak gde bi nabrojali koji postupci se vode.

V.Š: To može.

I.S: Može. Kažete ovako: vodi se više postupaka, saglasan je da podatke o tome njegovi branioci dostave sudu.

V.Š: Broj spisa.

I.S: Na početku sam rekao i sada. Nemoj da konstatujemo da se sve ovo snima. Mi ćemo po zakonu kasetu o ovome ročištu, vašem saslušanju, priključiti spisu predmeta, pre toga ćemo izvršiti prepis toga da imamo i pisani zapisnik. Vi ste to, rekao sam na počet­ku, zahtevali, a i to je po zakonu našem tako, odnosno Zakoniku o krivičnom postupku, koji propisuje da će lice koje, kada sud odluči da se obavi takvo snimanje, o tome upoznati lice. S obzirom da ste vi već prethodno zahtevali to, onda je očigledno da ste saglasni, da tu nema problema da se na taj način vodi zapisnik o ovoj istražnoj radnji. Je li tako?

V.Š: Ako nemate ništa protiv, ja bih vam rekao odmah zašto sam to zahtevao.

I.S: Ne morate.

V.Š: Ako vas ne interesuje, onda neću.

I.S: Ne.

V.Š: Možda tužioca interesuje.

 

Branioci Maja Gojković i Slavko Jerković

 

I.S: Ne, ovaj, samo da vam kažem, o tome možete posle da nam kažete, nije problem. Što se tiče ovog ostalog u pogledu vaših prava itd., samo da taj deo završimo pa ćemo posle preći na ovo. Obavešten sam od administrativne službe ovog suda da ste vi predlo­žili da vam kao branioci budu dva branioca koji su tu, kojima smo mi, znači, uspeli da obezbedimo određena sredstva da bi mogli da dođu. Jeste li vi saglasni da vam oni budu branioci?

V.Š: Da.

Slavko Jerković: Pa čuli smo malopre i registratora, na sastanku pre ovoga svega, da je samo i pod tim uslovima, po pravilima Tribunala, Tribu­nal odobrio današnje saslušanje, ako sam dobro shvatio. Tako da ne treba pominjati, suvišno je pominjati naše zakone u zemlji.

I.S: Ako, ali moramo, da vam kažem, mi to moramo da konstatujemo, jer zakon propisuje da u pogledu snimanja istražne radnje, to moramo da konstatujemo i zapisnički da ne bi bilo nekih dilema, razumete, a ovo je sve ostalo...

S.J: Da čujemo.

I.S: Hoćete ovako: konstatuje se da se saslušanje snima vizuelno i zvučno, od tehnike ovoga suda u Hagu, te da će kaseta biti priključena ovom zapisniku i predstavljati sastavni deo zapisnika i da će se izvršiti prepis ovog snimka. Prvo na šta bi trebalo da vam skrenem pažnju, jeste da po našem Zakoniku o krivičnom postupku, postupci ove vrste su službena tajna, i, normalno, odavanje službene tajne predstavlja krivično delo.

 

Zahtev za sprovođenje istrage protiv 46 osoba

 

Znači, konstatuje se da je istražni sudija saopštio svim prisutnim licima da je predmetna istraga službena tajna i upozorio ih je da odavanje službene tajne predstavlja krivično delo. Ono što izjavite može biti upotrebljeno kao dokaz protiv vas. Ja sam dužan na to da vas upozorim. Ta­ko piše u članu 13 Zakonika o krivičnom postupku. Vi po zakonu niste dužni ništa da izjavite, znači niste dužni da iznosite odbranu, niti da odgovarate na postavlena pitanja. Konstatovaću da su vaši branioci, pre ovog saslušanja, zahtevali poverljiv razgovor sa vama i da im je to omogućeno. Je li tako? Ja ću sada da vam predočim ovo za šta vas tužilaštvo, odnosno tužilac okrivljuje. Vi, normalno, kao što znate, možete da se izjasnite na sve okolnosti koje vas terete i, eventualno, da predložite da se druge okolnosti ispituju, koje bi vam išle u korist. Dakle, ovako. Tužilac je nama podneo zahtev za sprovođenje istrage 8. maja 2003. protiv 45 lica. Tokom istrage je podneo zahtev za proširenje is­trage još protiv jednog lica, tako da se istraga vodi protiv 46 lica. Ono što je vezano za vas, za šta vas tužilac tereti, jeste krivično delo udruživanje radi neprijateljske delatnosti iz člana 136, stav 2, u vezi stava 1 Krivičnog zakona PJ, u sticaju sa krivičnim delom ubistva predstavnika najviših državnih organa iz člana 122, u vezi člana 23 KZ SRJ. Da vas podsetim, za ovo prvo krivično delo, znači, udruživanje radi neprijateljske delatnosti, sumnjiči vas da ste postali pripadnik tog udruženja radi neprijateljske delatnosti, ne znači da ste organizator, nego pripadnik. Ja ću vam ovamo pročitati, odnosno predočiti šta u pogledu tih radnji tužilac navodi, a što se tiče ovog drugoga dela, ubistvo predstavnika najviših državnih organa. Tereti vas za podstrekivanje u izvršenju tog krivičnog de­la. Je li vam to jasno?

V.Š: Da.

I.S: Malo je obiman, ako može tako da se kaže, ovaj prvi deo zahteva za sprovođenje istrage, ali je on povezan sa ovim delom za koje se vi okrivljujete, pa onda sam u obavezi da vam to predočim, a ne samo direktno ove radnje.

Ovako, tužilac podnosi zahtev protiv Luković Milorada, Jovanović Zvezdana. Simović Miloša, Konstantinović Ninoslava, Simović Alek­sandra, Milisavljević Vladimira, Milenković Dejana, Kalenić Sretka, Jurišić Milana, Krsmanović Dušana, Pejaković Saše, Bezarević Branislava, Suvajdžić Miladina, Vukojević Zorana i Tojaga Željka. Nadam se da ćete mo}i da pratite. Kaže ovako; da su oni tokom 2002. godine u Beogradu, i to osumnjičeni Luković Milorad zajedno sa (u momentu ovog saslušanja pokojnim) Dušanom Spasojevićem, stvorili postojeće zločinačko udruženje. Da vas podsetim, krivično delo zločinačko udruživanje kažnjivo je po članu 227 Krivičnog zako­na Srbije. Verovatno znate o čemu se radi - ko stvori određeno zločinač­ko udruženje radi izvršenja krivičnih dela, odgovoran je po Krivičnom zakonu Srbije, a postoji i drugi stav, ko postane član tog zločinačkog udruženja. Znači, da je postojeće zločinačko udruženje koje je stvorio Spasojević, a koje je imalo za cilj izvršenje krivičnih dela predviđenih republičkim zakonom, stvorilo zaveru. Njih dvojica su stvorili zaveru kao organizovanu kriminalnu grupu radi izvršenja neprijatelose delatnosti i krivičnih dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti SRJ, za koja su predvi|ene kazne zatvora u trajanju dužem od četiri godine, a radi sticanja finansijske i druge materijalne dobita i moći, pri čemu su članovi ove kriminalne grupe imali unapred određene uloge uz poštovanje interne disci­pline članova autoritetom osumnjičenog Lukovića i (pokojnog) Spasojevi}a koji su se oslanjali na uticaj koji su imali na određene politićke struk­ture pravosuđa i medija, JSO (Jedinicu za specijalne operacije) i određene vojne strukture. Planirali su delatnost organizacije primenom nasilja na duži period, do osvajanja vlasti, a sve u nameri da se aktivno nasilie, pre svega lišavanjem života predsednika Vlade Srbije kao i drugih lica - funkcionera saveznih i republičkih organa, kao i drugim aktima nasilja i eksplozijama ugroze ustavno uređenje i bezbednost SRJ i time stvori osećanje nesigurnosti kod građana. To bi omogućilo da ova organizacija, uz pomoć Jedinice za specijalne operacije, takozvanih patriotskih snaga, antihaških snaga i drugih političkih faktora bliskih organizacii, osvoji vlast. Radi toga su osumnjičeni Luković i Spasojević počeli da vrbuju članove organizacije objašnjavajući im ciljeve. Krajem 2002. godine, pripadnici zavere, kao organizovane kriminalne grupe, postali su Jovanović Zvezdan, Simović Miloš, Konstantanović, Simović Aleksandar, Milisavljević, Milenković, Kalinić, Jurišić, Krsmanović, Pejaković, Bezarević, Suvajdžić, Vukojević i Tojaga. Oni su prihvatili postojeći plan i svako od njih, sa određenim zadatkom vezanim za pripremu predstojećeg atentata na predsednika Vlade Srbije, preduzimao je određene aktivnosti vezane za izvršenje ovog zadatka: obezbeđivanje oružja, prikupljanje podataka o kretanju premijera i drugih podataka vezanih za sam atentat, izviđanje terena, obezbeđenje stanova kao skrovitih mesta za ćlanove ove organizacije, nabavku automobila i druge tehnike za brzo dejstvo članova organizacije, kako pre, tako i za vreme i posle atentata, uništavanje tragova krivičnih dela i drugog. I ovde se sad navodi: čime bi Luković izvršio krivično de­lo udruživanje radi neprijateljske delatnosti iz člana 136, stav 1, znači kao organizator, a ovi ostali to krivično delo iz ćlana 136, stav 2, u vezi stava 1 KZ SRJ, kao pripadnici te grupe.

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

A post shared by ⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀ Nevena Todorović? (@nensy4ever)

U vezi ovoga, u daljem tekstu se navode radnje koje se odnose na pripremu i na sam atentat na Đinđića. To se ne odnosi na vas, ali ovaj prvi deo sam bio u obavezi da vam predočim da biste shvatili vezu sa ovim za šta se vi okrivljujete.

 

Sumnje u pripadnost  zaveri

 

U ovom delu tužilac sumnjiči vas, Tomić Acu, Bulatović Radeta, Mikelić Borislava i Vujčić Dragana da ste, u drugoj polovili 2002. godine, u Zemunu, postali pripadnici zavere koju su organizovali pokojni Spasojević i Milorad Luković, a koja je opisana pod ovom tačkom koju sam vam malopre pročitao i to tako, što su neposredno i u više navrata ostvarivali kontakte sa organizatorima ove zavere, međusobno razmenjujući aktuelne političke informacije i stavove, a na kojima je Luković kod osumnjičenog Tomića insistirao da se reguliše pitanje statusa JSO, položaj i ponašanje takozvanih haških optuženika za slučaj njihovog hapšenja, insistirajući na odgovoru kod osumnjičenog Tomića kakvo bi ponašanje bilo specijalnih jedinica vojske „Kobra" u slučaju ako bi bio uhapšen i isporučen Hagu. Da bi osumnjičeni Tomić, u znak zahvalnosti, od pokojnog Spasojevića dobio na poklon mobilni telefon „nokia" sa kamerom". E sad su radnje u odnosu na vas: dok je osumnjičeni Šešelj više puta u svojoj kući i kući pokojnog Spasojevi}a u ulici Šilerovoj kontaktirao sa Lukovićem i Spasojevićem, koji su novčano pomagali finansiranje Srpske radikalne stranke a kada su mu davali instrukcije kako u javnim istupima da objašnjava status njihove organizacije i tumači događaj od 21. februara 2003. godi­ne, kod hale „Limes", a zauzvrat im je obe}ao punu podršku u skidanju izdajničke vlasti, pa je u nekoliko navrata tražio od njih da ubiju izdajnika Đinđića, što je ponovio i pred odlazak u Hag, kada im je rekao:

„Ubijte Đinđića za mene", čime je sa umišljajem podstrekavao osumnjičenog Lukovića na izvršenje krivičnog dela ubistva predstavnika najviših državnih organa, a čime bi se ugrozila bezbednosg i ustavni poredak SRJ". Eto, to je to što se odnosi na vas.

 

* * * * * * * * *

Vojislav Šešelj: To je sve?

 

Glas javnosti - Vladan Dinić