Veliko istraživanje povodom femicida u regionu: U Srbiji FEMICID nije prepoznat kao zločin

Početkom godine u Severnoj Makedoniji na doživotni zatvor osuđen je Fadil Zejnelov (33) zbog ubistve Emilije Peševe koje se dogodilo 1. novembra prošle godine u Štipu.

Prema mišljenju tužioca i porodice ubijene, zločin se dogodio u okviru nasilja u prodici, a ovim povodom makedonski portal Samo prašaj sproveo je veliko istraživanje se po pitanju femicida u regionu, pa i Srbiji.

Oni su ovde podsetili na slučaj koji se dogodio početkom godine, kada je, posle dve zatvorske kazne zbog fizičkog zlostavljanja, sin ubio sedamdesetogodišnju ženu u Srbobranu.

Zločin se dogodio na Badnji dan, a samo u toku prethodne godine u Srbiji su ubijene 24 žene, pokazuju podaci Sigurne kuće.

„Kada žena prijavi nasilje, ona se prvo suoči sa policijom, gde daje izjavu i slično, a problem je što policajci, odnosno policajke uglavnom nisu senzibilizovane za svoj posao, kako u tužilaštvu tako i u sudu, kada dođemo kasnije do postupka. To je problem i zato uvek ističemo da im je važno da prođu obuku o tome kako da postanu osetljiviji na poslu, posebno onima koji dolaze u direktan kontakt sa žrtvom. S druge strane, tužilaštvo je veoma sporo kada je u pitanju pokretanje postupka. Takođe, na kraju nije izrečeno dovoljno kazni u odnosu na broj prijavljenih slučajeva. Isto važi i za sud, kada govorimo o trajanju samih sudskih postupaka, koji su veoma, veoma spori. Srbija bi u tom slučaju trebalo da unapredi svoje mehanizme zaštite, s obzirom na to da je potpisala i ratifikovala Istanbulsku konvenciju. Međutim, još nismo dovoljno usklađeni sa tim. Na primer, statistika iz 2023. godine pokazuje da je u više od 28.000 prijavljenih slučajeva nasilja nasilnik bio muškarac u više od 82 odsto slučajeva, a sa druge strane, pol koji je pretrpeo nasilje u više od 70 odsto slučajeva bio je ženski. U tom kontekstu Srbija još uvek nema dovoljno dobre mehanizme. Takođe, u odnosu na 2022. godinu, u 2023. godini primećeno je smanjenje izdavanja prekršajnih prijava kada je reč o kršenju hitnih mera ili produženju vanrednih mera. Tako to sve funkcioniše, a to se dešava kada žena prijavi nasilje“, kaže Staša Ivković, iz Udruženja za osnaživanje i razvoj građana „OsnaŽene“.

Pevačica zbog dugova pokušala samoubistvo, ostala nepokretna

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) analizirao je 117 slučajeva femicida od 2014. do kraja 2022. godine koji su dospeli na sud. Prema tom istraživanju, manje od polovine ovih slučajeva okarakterisano je kao teško ubistvo.

U skoro 70 odsto osuđujućih presuda muškarci su osuđeni na zatvorske kazne do 15 godina ili se upućuju na psihijatrijsko lečenje. Međutim, ni Ministarstvo unutrašnjih poslova ni pravosudni organi nemaju zvanične podatke o broju slučajeva femicida. Razlog je što femicid nije prepoznat kao zločin u Srbiji.

Kako se kvalifikuje delo?

Ubistvo žene može se klasifikovati kao teško ubistvo, gde se kazne kreću od deset godina do doživotnog zatvora, ili kao nasilje u porodici koje je za posledicu imalo smrt – a kazne idu do maksimalno 15 godina zatvora. Da bi ubistvo bilo klasifikovano kao teško, ono mora da ispunjava bar jedan od određenih „kriterijuma“.

Staša Ivković kaže da je važno da se femicid prizna kao krivično delo, jer to nije „obično“ ubistvo, jer je ubistvo žene, piše Samo prašaj.

Kakva je situacija u Crnoj Gori?

Za samo jedanaest meseci 2024. godine u Crnoj Gori je procesuirano oko 1.800 slučajeva nasilja u porodici. Policijska uprava evidentirala je skoro 750 slučajeva nasilja u porodici ili sličnih krivičnih dela i oko 1.050 prekršaja. Zbog zapanjujućih podataka da „svaka treća žena u Crnoj Gori doživi neki oblik nasilja“, sektor civilnog društva je više puta pozivao Vladu i nadležne institucije da ovo tretiraju kao najvažniji društveni problem i da se pozabave i kaznama za nasilnike i preventivnim mjerama.

Glas javnosti /N07S 

SKINI APLIKACIJU