NIKADA SE NIJE POTUKAO A VEŽBAO JE SAMO U STRELJANI: Ko je bio Bane Grebenarević koji je na duši nosio tuđe živote među kojima je i jedan mladi nedužni? (VIDEO)

Bane Grebenarević, momak je sa beogradskog asfalta, koji je voleo da puca na protivnike, a tako je i stradao u sačekuši na Bežanijskoj kosi 27. marta 1996. godine.

 -Čitam da je jedan beogradski kriminalac izjavio da nema nikog u gradu ko ga može pobediti u tuči ‘na ruke’. Mora biti da on živi u Konanovo doba. Ja se nikad nisam potukao. Dok on bilduje, ja vežbam u streljani- jedna je od Banetovih čuvenih rečenica koja se i danas prepričava.

Činjenica je da se Bane nije nikada potukao i da je vežbao samo u streljani, kao I da je voleo i poštolje, ali i to da su mu pištolji oduzeli život.

Pored svoje kriminalne biografije i načina života koji je bio i te kako prilagođen dobu u kom je živeo, za Baneta se vezuje tragedije jedne devojke koje je kasnije opisana i u pesmi.

Naime, 1994. godine Bane je pucao na  izvesnog vođu Zvezdarskog klana, Sredoja Šljukića Šljuku, a njegovo bezobzirno pucanje koštalo je života dvadesetogodišnju devojku. Pesma ‘Istina’ u izvedbi dvojca SHA-ILA je posvećena Tatjani Nikolić, nesrećnoj devojci koja je nedužna stradala iz Banetovog pištolja.

 Način života koji su vodili on i svi oni koji su u to vreme živeli “sa one strane zakona” objasnio je Bane kada je u Budimpešti dočekao Vojislava Tufegdžića i Aleksandra Kneževića, autore kultnog filma "Vidimo se u čitulji".

-Samo mi znamo kako izgleda godinama spavati na jedno oko, osvrtati se na ulici, ne izlaziti iz stana po mesec dana, bežati od murije. Ali nećemo da budemo obični smrtnici. Za ceo život oni ne prožive što mi proživimo za jedan dan. Ponekad, desi se da ujutru imaš sve: novac, kola, devojku, a uveče uzalud tražiš prenoćište. To je stvar izbora. Ako se čovek samo jednom oseti jakim, ne poželi nikada više da je slab. Po bilo koju cenu- rekao je Grenenarević.

Rođen je 1974. godine u Beogradu i bio je deo Voždovačke bande. Iako jako mlad, voleo je da se predstavlja starije nego što jeste i da ističe kako se "kriminalom bavi celog života".

Grebenarević se dva puta izvukao iz pokušaja atetnata. Prvi put je eksplozija raznela zid kuće u kojoj je tada stanovao, dok mu je drugi put pucano s leđa. Preživeo je zahvaljujući panciru koji, žargonski rečeno, "nikada nije skidao".

27. marta 1996. Grebenarević je izašao iz zgrade u kojoj su mu živeli roditelji, u Ulici Stojana Aralice na beogradskoj Bežanijskoj kosi, i zajedno sa Šubarom seo u svoj crni “korado”. Čim je auto krenuo niz ulicu, napadači su pripucali iz dva pravca, najverovatnije iz “kalašnjikova”. Ispaljeno je više od 40 metaka, tako da žrtvama nisu pomogli panciri koje su imali na sebi. Obojica su, u trenutku smrti, imali 22 godine.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU