Na Batrovcima zaplenjene slike sa potpisima VAN GOGA i BONARA (FOTO)

Uprava carina saopštila je da su carinici na graničnom prelazu Batrovci oduzeli umetničke slike, među kojima se nalaze i dve potpisane imenima slikara Vinsenta van Goga i Pjera Bonara, koje je državljanin Slovenije pokušao da prokrijumčari u svom "reno tvingo" automobilu slovenačkih registarskih oznaka.

Kako se navodi, još se ne zna da li je reč o autentičnim umetničkim delima, što će biti predmet dalje istrage, ali je važno da su te slike zadržane dok se ne utvrdi njihova verodostojnost i poreklo.

Osumnjičeni je na graničnom prelazu tvrdio da nema ništa da prijavi i da nosi samo štapove za golf, jer je u Srbiji boravio zbog golf turnira na kome je učestvovao. Međutim, detaljnim pregledom vozila utvrđeno je da se ispod suvozačkog sedišta nalazi torba sa pet neprijavljenih umetničkih slika.

Na tri slike nije bilo podataka o autoru (ulje na platnu sa motivom vetrenjače, vodene boje na papiru sa motivom ženskog lika i grafitna olovka sa motivom muzičkog instrumenta), dok su dve slike nosile potpise Van Goga i Bonara. 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

A post shared by Uprava Carina Republike Srbije (@carina_srbije)

Inače, Vinsent Vilem van Gog bio je postimpresinistički slikar holandskog porekla. Jedan je od trojice najvećih slikara postimpresionizma i jedan od najcenjenijih slikara uopšte.

Van Gog je bio sin protestantskog sveštenika, a i on sam je neko vreme bio propovednik.

Njegova dela su zapažena po svojoj gruboj lepoti, emotivnoj iskrenosti i hrabrim bojama, te je zahvaljujući tome postao jedan od vodećih umetnika 19. veka. Nakon dugog i bolnog problema sa anksioznošću i učestalim problemima mentalnih bolesti, umro je od prostrelne rane metkom u svojoj 37. godini. Opšte je prihvaćeno mišljenje da je izvršio samoubistvo, mada pištolj iz koga je pucano, nikada nije pronađen. Njegov rad je za vreme njegovog života bio poznat samo nekolicini ljudi, a samo par ga je cenilo i poštovalo.

Interesovao se za teoriju percepcije boja i neoimpresionizma. Međutim, on je srušio neoimpresionistička pravila i ideje i to je zapravo temelj njegove jedinstvene tehnike crtanja kratkim i mnogobrojnim potezima četkice. Njemu su se sviđale neoimpresionističke ideje, ali sami neoimpresionisti mu se nisu dopadali zbog njihovog ponašanja i preterane vizuelne objektivnosti. Van Gog je, za razliku od njih, uvek davao neko skriveno značenje svojim delima i tražio ga je u tuđim.

Pjer Bonar je bio francuski slikar. Pripadao je pravcu postimpresionizam.

Uz Eduara Vijara i Morisa Denija, bio je jedan od osnivača umetničke grupe Le Nabi (nabisti). Bio je pod uticajem japanske grafike. Trudio se da prenese vidljivo, zasnovano na živahnosti poteza, slobodi perspektive i nežnosti boje. Predavao je na Akademiji Ranson od samog osnivanja (1908). Slikao prizore sa ulice, enterijere, aktove gde mu je model bila supruga Marta. Njegov kolorit je sa ličnim pečatom, slike jakih kontrasta, skladnih i toplih boja... To je doba pomalo zakasnele slave ovog umetnika. Među njegovim slikama spomenućemo: Partija kriketa u sumrak, Trg Kliši, Kafe Peti Puse, Beli enterijer, Go u kadi, Atelje sa mimozom.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU