PROFESOR KUZOVIĆ ZA GLAS JAVNOSTI: Država KRŠI ZAKONE ugađajući STRANIM INVESTITORIMA! (VIDEO)

- U toku je okupacija Srbije koju vrše strane kompanije radi eksploatisanja njenih prirodnih resursa, pri čemu se građanima oduzima bilo kakva mogućnost odbrane - kaže za Glas javnosti prof.dr Duško Kuzović, arhitekta.

U pitanju je, prema njegovim rečima, neravnopravna borba između stranih investitora uz koje su, u najvećem broju slučajeva, Vlada i ministarstva, dok se s druge strane nalazi narod, stanovništvo koje nastoji da sačuva svoju životnu sredinu.

Takve investicije, ističe, najčešće prati mnogo nepoznanica, odnosno javnosti uglavnom nisu dostupne važne informacije koje se tiču uticaja na životnu sredinu i nekih drugih elemenata, objašnjava Kuzović. Pre nekoliko dana je održana litija u kojoj je učestvovalo više od 300 automobila građana Loznice i okoline koji su protestovali protiv izgradnje rudnika kompanije Rio Tinto iz ne samo ekoloških, već i ekonomskih razloga, kaže Kuzović i navodi da kompleks tehnološkog postrojenja rudnika iznosi 1000 hektara njiva prve klase.

- Zamislite koliko dohotka može da se ubere sa 1000 hektara pod zasadima maline, kupine ili organske hrane. To je višestruko više nego što će država Srbija da dobije kroz eventualnu isplatu rudne rente. Kažem eventualnu zato što je praksa kompanije Rio Tinto u svetu da koristi sve načine da izbegne bilo kakva plaćanja i bilo kakve obaveze prema domicilnom stanovništvu – kaže Kuzović i ističe da su ispitivanja zemljišta koja je vršila ova kompanija dovela do zagađenja podzemnih voda u tom delu Srbije. 

Govoreći o izgradnji fabrike automobila kineske kompanije Linglong u Zrenjaninu navodi da je fabričkim krugom i okolnom zonom zahvaćeno 130-150 hektara poljoprivrednog zemljišta prve klase.

-  Prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu zabranjeno je konvertovanje poljoprivrednog zemljišta u građevinsko ukoliko je to poljoprivredno zemljište prve, druge, treće, četvrte i pete klase. Zar nije mogla da se nađe druga lokacija sa jalovom zemljom? Osim toga, država Srbija ne samo da je dala poljoprivredno zemljište besplatno, nego nije ni naplatila 50 odsto vrednosti za konvertovanje u gradsko građevinsko zemljište – kaže Kuzović i ocenjuje da je Linglong u Zrenjaninu potencijalna ekološka bomba.

Možemo li i kako sačuvati prirodne resurse? Koji slučajevi su najaktuelniji, koji delovi Srbije i koji resursi su najugroženiji? Kako država gleda kroz prste stranim investitorima? Da li se kineski investitori ponašaju kao naša braća i prijatelji? Da li deo radnika iz Kine čine osuđenici koji su ovde pod prisilom i bez ikakvih prava? Kako su ugrožena izvorišta odakle se Beograd snabdeva vodom za piće? Zašto treba odustati od gradnje na Makišu i Velikom ratnom ostrvu? To su neke od tema razgovora.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU